Nalaze istraživanja javnog mnjenja o kosovskom sporu su analizirali istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš i Bojan Elek.
Iako većina građana Srbije veruje vlastima i podržava rešavanje kosovskog spora, polovina ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom. Svega jedna petina misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije (u skladu sa Rezolucijom 1244) dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora. Međutim, većinski negativni stavovi prema kosovskim Albancima, zatim sumnje u pozitivan ishod pregovora i mogućnost trajnog mira između Srba i Albanaca na Balkanu, ukazuju na postojanje kognitivne disonance. Drugim rečima, građani imaju jaku želju da se Kosovo vrati, ali im je neprihvatljivo da kosovski Albanci imaju neku značajniju ulogu u javnom životu Srbije.
Postojanje ovakvih suprotstavljenih stavova kod građana postoji godinama unazad: podržavaju dijalog Beograda i Prištine a ne vide mogućnost suživota Srba i Albanaca; podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona, ali ne vide korist od njih, itd.
Podaci iz istraživanja ukazuju na meku moć vlasti da utiče na stavove građana i oblikuje javno mnjenje budući da se većina građana (64%) informiše o odnosnima Kosova i Srbija preko televizije i to javnog servisa. Vlast očigledno ima “alate” da utiče na građane da joj bezuslovno veruju, ali ih ne koristi da normalizuje odnose između dve zajednice i dva naroda.
Izvor: bezbednost.org
