Nedeljni komentar: Bahatost od 2023 posto

0
86
Čist srpski vazduh-dišite duboko, sahraniće vas plitko…

U Srbiju su, i zvanično, stigle male boginje. Epidemija je počela, bez nekih većih reagovanja osim onih od strane nadležnih. Ali, koga briga, hajde da slavimo srpsku Novu godinu dok se smeće oko moje zgrade taloži, pacovi pretrčavaju put koji je ionako zakrčen automobilima a naćefleisani komšija riče “Pukni zoro” od sabajle. Samo nek je svečarski dok naše komšije Pančevci leže po bolnicama zbog još jednog u nizu “incidenata” trovanja amonijakom. Ako ste se iznervirali i želite na nešto gricnete da bi lakše svarili vesti vi slobodno idite u prodavnicu gde će vas sačekati enormna poskupljenja. Sve pobrojano, i još mnogo toga na meniju režima, deluje kao starozavetna katastrofa. Šta je sledeće? Žabe padaju s neba? Invazija skakavaca?

Jer, mi smo već naviknuti na knutu i jaram. Nismo? Da li se neko seća Jovanjice? Da li se seća onih koje je vladajuća kasta BUKVALNO pregazila svojim kolima? Slušajući ljude u autobusu, prodavnici, čovek može steći utisak da mnogi izvlače neko perverzno zadovoljstvo iz toga da je teško ali se “snalaze” sa rupama na jaknama, zapuštenim kosama i izboranim licima, nepopravljenim zubima, hroničnim bolestima. Stiče se utisak da osećaju da su namagarčeni ali to ne žele da priznaju pa svojim sapatnicima prodaju priču o nekakvom “snalaženju”. Jer, ako ništa drugo, što mi reče jedan “snalažljivko”: “Taj i taj umetnik je bio slavan ali ga je baš u mojim godinama, odvelo jer je lajo protiv vlasti, pa je umro, a ja , vidiš, živ, hehehe! U prevodu: ja sam pametan, ćutim i vodim totalno banalnu egzistenciju koju pravda nečija nesreća.

Postoji poseban fetiš, naročito vezan za našu sitnu buržoaziju: čitanje crnih hronika. Ništa lepše nego uz kaficu, u državnoj firmi, videte koga ste sve juče nadživeli. Pa čestitam mon petit petit bourgeoisie, za vas su to samo trivijalne stvari koje čine da se osećate življim, superiornim, pa to su promili populacije koji stradaju. Pritom ti kojekakvi Čvarkovi, Torbice i Boškići drže da su pametni a ponašaju se baš onako kako oni koji stoje iza tih crnih hronika i žele da se ponašaju. I sve na isti kalup: preživeli smo još jedan dan u Srbiji, nismo među 0,000000001 posto nesrećnika. Podsetio bih takve, ako je imalo samilosti ostalo u njihovim srcima, na izjavu oca čiji je sin poginuo u ratu, parafraziram: “Vi kažete da je u ovoj jedinici stradalo “samo” 0.5 posto vojnika. Vaših 0.5 posto je za mene 100 posto. Razumete li?”

Da Vas podsetimo:  Apel za život – zbog čega su stale transplantacije organa u Srbiji

Autor: Aleksandar Novaković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime