Ovu izreku znaju mnoge generacije Srba. Rat u Ukrajini je ponovo pokazao da su Srbi u pravu
ŠTUTGART Pomenuta izreka iz naslova ovog članka kaže da su ranije generacije Srba koje su doživele i preživele ratove na našoj teritotiji, bile apsolutno u pravu tvrdeći da mnogi u svakom ratu postaju sve bogatiji, dok narod postaje sve siromašniji.
Poslednjih decenija ipak moramo prihvatiti činjenicu da se u Srbiji ne bogati klika povlašćenih samo u ratovima. Ne tako davno pa i danas su „mutna vremena“ itekako pomoglo brojnim švercerima nafte, benzina, cigareta pa i oružja da se obogate. Tu su i gratitelji objekata na mućku bez ikakvih dozvola i brojni drugi špekulanti. Očigledno srspki zakoni ne važe za sve. Tačnije rečeno, neki se bogate i dalje, posebno u vremenu kada je jedan, neki mediji ga nazivaju uzurpator, nasuprot Ustavu i svim zakonuma, državu Srbiju pretvorio u svoje privatno vlasništvo pa je verovatno bogaćenje i njega i njegove porodice i njemu bliskih mafijaša postala „igranka bez prestanka“.
Pri tome je malo važno da li se neko na vlasti prezivao Milošević, Đinđić, Tadić, Đilas ili danas Vučić i u ratnim ili se nekada ali i danas u „mutnim“ vremenima preziva Karić, Hamović, Beko, Mišković, Petrović, Kostić, Veselinović itd. itd.!U Srbiji ich ima bar nekoliko stotina. Svi su brzo naučili kako se stiču bogatstva. Ipak, kako izgleda, po pisanju malobrojne srpske nezavisne štampe, ovaj po prezimenu poslednji na listi političara je postao, što se tolerisane pljačke i učešća u njoj tiče, najpogubniji za Srbiju i srpski narod.
Ako je za utehu, to da je rat nekome brat, važi i za druge narode u drugim državama pa čak i u onim najmoćnijim. Postalo je očigledno da neki vladari, mafijaši, delovi vojske i vojne industrije, bankari i drugi finansijeri iniciraju i vode ratove ne samo zbog eventualnih proširivanja svojih uticaja i teritorija nego i zbog enormnih zarada koje donose ratovi.
Pomenimo samo tzv. Amerikance- ako oni kao jedna zajednička nacija zaista postoje. Vodili su brojne napadačke, često ničim izazvane krvave ratove koje su, uglavnom, posle uništenja infrastrukture i masovnog ubijanja nedužnog, civilnog stanovništva, napustili ratna područja bežeći glavom bez obzira. Prisetimo se Koreje, Vijetnama, Libije, Avganistana, Iraka, Sirije pa i naše Srbije… Posle završetka Drugog svetskog rata, Amerikanci nisu više dobili ni jedan rat, ali je bar nekima u Sjedinjanim američkim državama rat itekako bio –brat! A strašilu imena Malden Olbrajt je rat čak bio prava sestra jer je ta ružna baba prisvojila ogromna bogatstva na srpskom Kosmetu. I u SAD bogati su, zahvaljujući ratovima, postali još bogatiji, siromašni još siromašniji. Nikakvo čudo ako se zna da godišnji vojni budžet SAD iznosi i pored državnog duga od najmanje 30.000 milijardi dolara, oko 800 milijardi dolara uz možda najmanje još 100 do 200 milijardi iz tzv. civilnog budžeta. Taj dodatni novac koristi civilna indutrija često za tajne projekte namenjenih vojsci.
Vlasnici kapitala i proizvodnih pogona vojne industrije su se u ratnim situacijama skoro preko noći obogatili- pogotovo akcionari proizvođača oružja, municije, raketa, borbenih aviona i drugih vojnih potrebština. Zna se da „proizvođači smrti“ u saradnji sa generalima, admiralima, političarima, trgovcima i drugim koji mogu da odlučuju o nabavkama oružja za sopstvenu armiju ili često za tobože „besplatnu“ isporuku oružja i municije svojim vazalima i potplaćenim bundžijama itekako žele i potstiču stalna „mutna vremena“ a posebno ratove širih razmera. Pogotovo rado ako se ratni sukobi događaju na tuđim teritorijama bez ili uz minimalno učešće svojih sunarodnika –vojnika.
Pomenuti krugovi su veoma uticajni i kod izbora kandidata za poziciju predsenika Sjedinjenih država jer „njihov kandidat“ za često veoma izdašnu finansijsku pomoć u predizbornim kampanjama, ako bude izabran, mora da se revanšira vođenjem politike koja će odgovarati napred pomenutima. Tako što se neće protiviti vojnim intervencijama- naprotiv, on će ih zahtevati, podržavati, odobravati -svuda gde je po mišljenju protagonista ratova to potrebno. Najbolji primer za ovu tvrdnju su bivši predsednici SAD Regan, Obama i danas polusenilni Bajden.
To smo videli i u Ukrajini. SAD i njeni vazali iz Evropske unije i šire, silnim isporukama oružja pomažu jednog običnog cirkuskog klovna –komedijanta. On u brojnim TV emisijama svih svetskih kanala preti svima koji mu, navodno, isporučuju premalo i oružja i novca i na sva usta ih grdi i ruži. Tvrdi da će u ime svojih sponzora i gospodara pobediti moćnu Rusiju- ako mu sponzori budu dali dovoljno para i oružja da bi i dalje vodio žestoki rat. Pa neka košta šta košta, nega gine što više Ukrajinaca jer su njihove pogibije, ali i pogibije ruskih vojnika, od SAD i vazala, plaćene milijardama dolara, evra i drugih valuta.
Prema novinskim izveštajima, samo Amerikanci će Zelenskom isporučili novčanu pomoć i naoružanje za preko 60 milijardi dolara. Treba pomenuti i sume koje su donirale i članice EU za nabavnu modernih raketnih sistema, haubica, višecevnih raketnih bacača i drugih ubojnih oruđa. Osim toga, članice EU su prihvatile smeštaj više milona ukrajniskih izbeglica,lečenje i negu više hiljada ranjenika stradalih u ruskoj specijalnoj operaciji isl. u vrednosti, od do danas, najmanje 10 milijardi evra. Sve se to radi zbog očekivanog budućeg enormnog profita!
Čak su i nemačke „fabrike smrti“ –ne samo američke- već profitirale od razaranja Ukrajine. Koncern vojne industrije Rajnmetal je od početka rata u Ukrajini, sa doskorašnjim godišnjim prometom te šparte od 2,7 milijardi evra, povećao za samo 3 meseca rata u Ukrajini neto zaradu za oko 210 miliona evra. Proizvođač automatskih pušaka Hekler i Koh je povećao promet za 22 odsto itd. Lista je dosta dugačka! Naravno da se povećanja zarade baziraju na isporuci oružja Ukrajini- a sve to će, uglavnom, morati da plaća nemački narod jer, bar za sada, komedijant nema dovoljno novca da plaća isporuke oružja. Komedijanta nimalo ne brine sudbina svog naroda i svojih gradova jer on već danas bezobrazno trži da zapad i SAD pripreme bar 700 do 1000 milijardi dolara za obnovu razrušene infrastrukture, stanova, fabrika, škola itd. Naravno kada on bude pobedio Ruse!
Ali najveću dobit, zbog činjenice da na zahtev Amerikanaca koji bi da Nemcima prodaju svoj bar tri puta skuplji tečni gas od ruskog gasa, za oko 10 milijardi € završen ruski gasovor „Severni tok 2“ nije pušten u pogon i zbog sve veće nestašice i gasa ali i nafte i drugih derivata na tržištu, već su u svoje bilanse uneli naftaški koncerni i distributeri gasa. Cena gasa je u Nemačkoj već je skočila za skoro tri puta! To će pogoditi i industriju ali i potršače. Ako je godišnje domačinstvima koja koriste gas za grejanje trebalo oko 1200 evra, ubuduće će za gas godišnje morati da planiraju najmanje 3600 €, uz mogući trend daljeg povećanja cena! Strah se već uvlači u kosti Nemaca kako preživeti dolazeću zimu jer cene za sve potrebštine skaču, a vrednost novca je i zbog inflacije od najmanje 8 procenata sve manji. Već je opao promet lanaca za prodaju životnih namirnica za oko 8 do 10%, butike i prodavnice nameštaja, televizora i drugih elektro i elektronskih uređaja beleže čak i do 30 % pada prodaje!
Ipak, i pored već prisutne krize, najneverovatniju dobit zabeležili su naftaški koncerni. Samo u EU koncern Šel je zabeležio porast neto zarade u prvih 6 meseci ove godine od preko 20 milijardi dolara, Total je povećao neto zaradu od skoro 10 milijardi, relativno mali španski ditributer goriva Repel je zaradio dodatnih 2,5 milijarde itd. Svi naftaši zajedno su na tržištu zaradili preko 100 milijardi dolara neto prihoda zbog otežanog ili ukinutog dostavljana sirove ili prerađene nafte iz Rusije pa mogu da „razrežu“ cene goriva po svom gustu a ne po tržišnom zakonu ponude i potražnje!
Neki političari su predlagali da se za naftaše sa ničim opravdanim astronomskim zaradama uvede dodatno oporezivanje –ali su to sprečili odlično plaćeni lobisti, možda i potplaćeni (kurumpirani) političari koji su se, kao npr. nemački Slobodni demokrati (FDP) itekako borili protiv povećanja oporezivanja naftaša! Tako da toliko bogaćenje naftaša plaćaju kupci njihovih proizvoda.
Porast cene energenata i pogonskih goriva se odmah odrazio i na povećanje cena –od životnih namirnica pa do mnogih drugih artikala. I tu su bar neki trgovci i uvoznici ali i proizvođači zadovoljno trljali ruke. Rat im je dobar izgovor za „dranje“ naroda. Jer, eto, poskupeo je transport, poskupela je proizvodnja, lagerovanje isl. Mada, tako rezonuju nezavisni stručnjaci, nije bilo mesta za toliko poskupljenje goriva –osim opisane željene „astronomske zarade“ uvoznika, proizvođača i distributera svih vrsta goriva za motorna vozila i gasa.
Da su svi u lancu snabdevanja i potrošača i industrije jedva dočekali da se pojavi razlog za objašnjenje povećanja cena svojih proizvoda ili usluga, npr. transporta- to stoji. Njihovi troškovi su se minimalno povećali, proizvodiće manje, otpustiće mnoge suvišne radnike, ali je zarada ipak, kroz povećanje cena, osetno uvećana. Prava divota! Sve to moraju i moraće da plaćaju građani čije neto zarade uslovljene inflacijom, imaju sve manaju kupovnu moć.
Razgovarali smo sa gospodinom . P.M. dispečerom jedne velike špedicije. On želi da mu ne pominjemo puno ime i prezime jer se plaši posledica na poslu. Pojasnio nam je koliko je zaista poskupeo prevoz kamionima zbog skupljeg goriva. Kaže nam -ako jedan šleper koji može da natovari oko 23 tone tereta za sto kilometara vožnje potroši 38 litara nafte onda je to bilo po staroj ceni od oko 1,65 € po litru ukupno 62,70 evra. Danas, po ceni od 2, 20 evra nafte po litru špediter mora da plati 83,60 evra za gorivo kod 100 km vožnje. Ako se to podeli na, neka bude, samo 15 tona tereta na šleperu a ne na preko 20 tona, onda su troškovi po staroj ceni po kilogramu tereta za 100 km vožnje iznosili samo 0,00418 €. Po novoj ceni od 2,20 € po litru nafte, kilogram transporta robe na 100 km košta samo 0,00552 €! Čak kada se radi i o transportima na razdaljinama od 1000 i više kilometara od proizvođača do potrošača, povećanje cena transporta kroz skuplje gorivo nikako ne može da opravda poskupljenje nekih proizvoda- zbog tobože preskupog transporta- i do 20 i više procenata! Činjenica je da je povećanje cena npr. u maloprodaji uslovljeno pohlepom za „lov u mutnom“ što većih zarada a ne toliko povećanjem cena goriva, povećanjem plata vozačima za oko 6-7 odsto itd. I ovde važi stara izreka da „dobar izgovor para vredi“!
Bilo kako bilo ova „igranka bez prestanka“ sa svakodnevnim poskupljenjima i plašenjima potrošača od strane političara mogućom nestašicom gasa ali i drugih potrebština u zimskim mesecima, pa čak i zastrašivanje novim zakonom koji će, ako se dobrovoljno ne smanji potrošnja gasa za grejanje stanova omogućiti novčano kažnjavanje neposlušnih „štedišta gasa“. Nikakvo čudo da su, zbog tog zaplašivanja, potrošači navalili na kupovinu električnih grejalica. Za samo mesec dana u Nemačkoj je prodato više od 600.000 grejalica na struju. Očekuje se da će do zime biti prodato bar još 4 puta toliko grejnih tela. U društvo zadovoljnih „trljača ruku“ uvrstili su se i proizvođači i uvoznici grejalica dok elektro distributeri plaše i sebe i narod da će, ako se istovremeno uključi toliko grejalica može doći do pada sistema.
Možda lista sada profesionalnih „plašitelja“ naroda, -od političara, preko isporučioca gasa i naftaša pa i prodavaca grejalica još nije kompletna. Očekuje se pristup apotekara –jer brojni lekovi dolaze iz inostranstva, zatim distributeri hrane pa i mnogo voće, povrće i meso stižu iz uvoza i drugi. Svi će posle dizanja galame podići cene i –sa manje rada, manje prodaje i manje osoblja kao i manje potrošnje energije, zaraditi ako ne više, onda bar isto. Biće to čist ćar, kao i pre dreke da je Putin – kako se piše i govori- glavni krivac za očekivane nestašice i poskupljenja. A svi zaboravljaju da priznaju da je RAT ZAISTA MNOGIMA –BRAT!
Za KORENE iz Štutgarta
P. Rakočević
