SAGOVORNICI DA SE BIRAJU PO RODU: Prema novom kodeksu novinara mediji u Srbiji moraće da koriste nametnuti senzitivni jezik

1
41

UKOLIKO bude usvojen novi Kodeks novinara Srbije u obliku u kojem je predložen, medijski radnici ubuduće će morati da koriste rodno osetljiv jezik, da kao sagovornike ravnomerno uključe pripadnike različitih grupa relevantnih za temu, kao što su rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija, a moraće i da odgovorno pristupaju različitostima u društvu.

Sve je još podložno izmenama, jer je dokument do 7. maja na javnoj raspravi, ali ako sve ostane onako kako je napisano, ove odredbe, kažu neki od naših sagovornika, biće teško ispoštovati. Jer, nije zvanično definisano po kojim pravilima se koristi rodno osetljiv jezik, kao ni to šta je tačno rodni identit. Takođe, naglašavaju da ove odredbe Kodeksa predstavljaju usklađivanje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti čija puna primena počinje 20. maja.

U ovom trenutku zbog raznih nepoznanica i u zakonu i u kodeksu niko ne zna da li će novinar za određenu temu morati da ima jednog sagovornika iz LGBT populacije, jednog pripadnika etičke manjine, penzionera, studenta… Tako je sve dovedeno do apsurda.

Prema mišljenju sociologa Slobodana Reljića, problem je što mi usvajamo zakone koji su pisani u Briselu, pa onda sa tim zakonima usklađujemo podzakonska akta, razne pravilnike i kodekse…

– To povećava raskol između naroda na koji se zakon odnosi i kulture koja mu je bliska – kaže prof. Reljić. – Sve to na kraju dovešće do sloma tog zakonskog sistema, ali će šteta po društvo biti ogromna.

Koji jezik mediji prijavljuju APR

Advokat Radić podseća i da će mediji do 1. januara morati da izvrše registraciju u Agenciji za privredne registre i da navedu koji će jezik koristiti, kao i da dostave nova dokumenta u kojima su navedene procedure za postizanje rodne ravnopravnosti.

Da Vas podsetimo:  Zoran Strika: Pretnje profesionalnim novinarima pokazatelj koliko ljudi mogu biti zavedeni lažima

– Da li to znači da će mediji morati da navedu da koriste rodno osetljiv jezik s obzirom na to da će do 1. januara Zakon o rodnoj ravnopravnosti biti u punoj primeni – pita ovaj advokat.

Profesor Reljić upućuje na čuvenog pravnika Valtazara Bogišića, koji je smatrao da zakon mora biti usklađen sa životom, a ne život sa zakonom, jer je to jedini princip koji je održiv.

Da je reč o usklađivanju Kodeksa novinara za Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, potvrđuju nam i u Udruženju novinara Srbije koje je učestvovalo u pisanju novog kodeksa.

Olivera Milošević, potpredsednica UNS, naglašava da Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa da su sredstva javnog infomisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju između ostalog i rodnih stereotipa.

– U skladu sa tim, prilikom rada na izmeni Kodeksa predložena je nova smernica vezana upravo za upotrebu rodno osetljivog jezika u medijima – kaže Olivera Milošević. – Smernice predstavljaju preporuke novinarima kako da izveštavaju u skladu sa Kodeksom. Konkretno, ova naša preporuka trebalo bi da podstakne novinare da ostvaruju svoju primarnu ulogu u društvu, u ovom slučaju da doprinose suzbijanju diskriminacije i širenja rodno zasnovanih stereotipa, ali ne samo upotrebom terminologije, već i odgovornim pristupom različitostima u društvu, odnosno ravnomernijim uključivanjem relevantnih sagovornika iz različitih grupa.

Međutim, advokat Milenko Radić, koji je Ustavnom sudu podneo zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kaže nam da je sve moguće usvojiti, ali nije sve moguće primeniti.

– Nemoguće je koristiti jezik za koji ne postoje rečnik, gramatika i pravopis, kao što je slučaj sa rodno osetljivim jezikom – kaže nam ovaj advokat. – Zvanično imamo samo srpski jezik, još 30 zakona koji regulišu njegovu obaveznu upotrebu, a o čemu brinu Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica srpska i Institut za srpski jezik SANU. Takođe, nemoguće je u medijske izveštaje uključiti sagovornike različitih rodnih identiteta, jer još niko nije objasnio šta je tačno rodni identitet. Za sada se zna to da postoje 74 rodna identiteta. Doduše, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava najavilo je osnivanje radne grupe koja bi se bavila rodnim identitetima, ali od toga još nema ništa.

Da Vas podsetimo:  „Jedan od fitilja na buretu balkanskog baruta“: Predsednik UNS-a o izveštavanju zapadnih medija o Kosovu

Inače, novi Kodeks novinara propisuje i da medijski radnici ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla.

– Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava – navodi se u ovom dokumentu. – Novinari moraju da izbegavaju fraze koje imaju šovinističke, seksističke ili na bilo koji drugi način diskriminatorne konotacije

Pravnici upozoravaju i na to da, iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne predviđa kažnjavanje medija ako ne poštuju ove odredbe, postoji mogućnost da novinari indirektno odgovaraju tako što će protiv njih neko podneti tužbu jer je povređen način na koji se izveštava

1 KOMENTAR

  1. Једини начин да се „исплива“ из таквих „родноравноправних“ гована јесте да се не купују новине и откаже радијска и телевизијска претплата.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime