autor:Miodrag Tasić
Nije baš tačan naslov, jer Vlada nije doputovala vozom ili autobusom, a nije ni sletela avionom. Bolje bi bilo da je odletela, ali sreća naša da je konačno formirana. I to posle višemesečnog iščekivanja, natezanja, strepnje naroda… Srbija ne bi bila na gubitku ni da Vlada nije formirana. Mogla je i stara garnitura da nastavi svoj uspešan pohod u povećanju ugleda države u svetu, jačanju ekonomije, rastu standarda, približavanju Evropskoj uniji, očuvanju Kosova (i Metohije), porastu demokratije, sloboda i prava građana, borbi protiv kriminala, slobode štampe, izgradnju nacionalnih i lokalnih stadiona… I tako u ovoj „novoj“ Vladi ima mnogo starih lica. Mislim, ne samo starih po godinama, već večnih. Neki ministri imaju duži ministarski staž u raznim dosadašnjim vladama nego dobar deo ovdašnje populacije godina! To nam je njihova borba dala…
Elem, nakon „najpoštenijih izbora u istoriji Srbije“ najzad dočekasmo ovu Vladu. Nešto brojniju od prethodne, ali nikako dovoljno široku i sveobuhvatnu.Trideset jedno ministarstvo mnogi zlobnici kritikuju kao preveliku cifru i ogromno opterećenje po budžet Srbije. Kao teret države. Što, naravno, nije tačno. Čak je i to malo. Poznato je da smo nacija velikana. Podario je ovaj narod jednog Teslu i Pupina. Nema Srbina koji se neće podičiti ovom dvojicom svetskih veličina. Poneki Srbin je čuo i za Milutina Milankovića, Pavla Savića, Branu Petronijevića. Kada s ponosom ističemo naše velikane, setimo se i Vuka Karadžića, mada smo ćirilicu skrajnuli na margine, Andrića, Crnjanskog, Mešu Selimovića… Svakako svetski sportske zvezde poput Jokića i Novaka Đokovića. Dakle, naš narod ima mnogo darovitih i pametnih pojedinaca. Ima takvih i danas. I što je najvažnije, najbolji deo nacije nije kao nekada otišao iz domovine. Najbolji su sada ostali ovde jer ne žele da ih sunce tuđeg neba greje. Hoću reći, ostali su da se skupa izborimo s unutrašnjim i spoljnim neprijateljima i da očuvamo Srbiju. Mnogo je dobrih, pametnih, čestitih i sposobnih. Zato treba povećati broj ministarstava i dati šansu tim sposobnim i čestitim snagama. Ako treba sto trideset i jedno ministarstvo! Nije mnogo ni toliko samo ako je na polzu narodu!
Ne stoji ni tvrdnja kočničara sistema koji kažu da su dvesta pedeset poslanika na šest i po miliona građana preveliko opterećenje i nepotreban balast za posrnulu ekonomiju. Kao Nemačka sa svojih 84 miliona stanovnika i neuporedivo većim standardom od Srbije raspolaže sa 16 ministarstava a njen parlament, Bundestag, na toliko miliona građana svega 709 poslanika. Kao da je to bitno. U Srbiji, pomenusmo, mnogo je pametnih i sposobnih, a ništa drugo ne umeju da rade sem politike. Neki od napred pomenutih večitih usrećitelja nemaju ni dan radnog staža izvan politike. Takve kadrove treba udomiti. Dati im šansu. Kada ako ne sada? Ako treba i hiljadu moralnih gromada i eksperata u skupštinskim klupama. Nije puno!
Doduše, s ovolikom inflacijom političara, tu treba računati i na lokalne nivoe, onda razne savetnike, većnike, eksperte, vozače, sekretarice i sve drugo, povećaće se enormno troškovi za sve to osoblje. Stoga bi morali da se povećaju porezi, akcize, carine, takse… Ostatak naroda će zarad opšteg interesa stegnuti kaiš. Nije prvi put. Benzin je trenutno premašio magičnu cifru od 200 dinara za litar, i po nekima najskuplji je u regionu, pa i šire, ali zarad onog opšteg interesa neka bude i petsto dinara, izdržaćemo. Raduje informacija koju saopštavaju tvorci našeg eekonomskog prosperiteta koji kazuju da inflacija pada. Trenutno je oko 5 % na godišnjem nivou i pored poskupljenja naftnih derivata svake nedelje, rasta cena kafe, alkohola, mesa, cigareta, voća i povrća! I još će da pada. Jer uskoro će pojeftiniti cena zelene salate na pijaci.
Pored visoke politike narodu treba malo i zabave. Stoga je opravdana i svrsishodna gradnja nacionalnog stadiona. Isto kao i gradnja stadiona u unutrašnjosti Srbije. Lično bih predložio izgradnju stadiona u malim, retko naseljenim sredinama. Poput Crne Trave, Trgovišta, Svrljiga… Velelepni sportski objekti će sigurno privući doseljavanje mladih ljudi u ova opustošena naselja. Ako nas išta može izvući iz gliba, onda je to fudbal. Za početak uverićemo se u značaj fudbala već uskoro na predstojećem evropskom prvenstvu u nogometu. Nadajmo se da nećemo biti najgori na tom prvenstvu. No, ako fudbal razočara, kao što se uglavnom dešava, naša šansa su olimpijske igre u Parizu. Olimpijada će podariti naciji žetvu medalja. Mnogi vrsni rvači, bokseri i drugi sportisti iz Rusije, Gruzije, Uzbekistana, dobili su srpsko državljanstvo i boriće se pod našom zastavom. A ima i naših sportista koji će za prestiž, slavu, naciju i dvesta hiljada evra i doživotnu sportsku penziju dati sve od sebe da osvoje medalju na olimpijskim igrama. Takve heroje i treba nagraditi. Ni milion evra za zlatnu olimpijsku medalju nije previše. Svako može biti rudar, građevinac, ratar, vozač ili drvoseča, ali samo retki mogu osvajati medalje u sportu.
OPSKRBITE PENZIONERE!
Ministarke i ministri najnovije vlade Srbije dala je zakletvu. Postavlja se pitanje koliko će poštovati svoju zakletvu. Najverojatnije zakletvu će zaobići, a slušaće vođu, koji Srbijom vedri i oblači od ponoći do ponoći, kao što je bilo i do sada. Ne sumnja se da će i beda nastaviti svoju tendenciju, a članovi Vlade biće klimoglavci, aplauderi i poltroni, kao i do sada, a sve će raditi po nalogu vođe, a ne po ustavu i zakonu. Ovo će potvrditi i tema čestitke predsednika premijeru Vučeviću i velikim brojem ministara (31 ministar i plus premijera). Vlada i predsednik mora da vrate otetih penzija penzionerima i da dovede nivo prosečne penzije kada je SNS došao na vlasti, više od 60% prosečne plate i da ukine zahvalnost penzionerima što im je otimana penzija čitavih četiri godine i tako spasio zemlju od bankrota, a zemlju je zadužio za više od trideset milijardi evra, koje će vraćati naš naraštaj.