Ovih monsunskih junskih dana po ko zna koji put u prilici smo da se podsetimo izreke po kojoj dok jednom ne smrkne drugome ne svane.
Dok muku muči da spase šta se spasti može, dok bujice ispred sebe nose puteve i mostove, ponos i diku nazadnjačke gradnje i ugradnje, ne može narod srbistanski a da se ne seti šta su mu gospodar Vučić, nazadna partija i bratija obećavali onomad kad ga je zadesila slična nevolja. Prisećaju se u Bogdanici, gde je bujica prošle godine oštetila mostove na Kamenici šta im je obećano a šta ispunjeno. Sećaju se žitelji Pridvorice i Jezdine kako su se čačkonačelnik – magistar Milunče i njegovi lakeji slavodobitno slikali i davali izjave na putu koji se ovih dana izgleda kao da su ga deca radila za ručni rad a ne “renomirane” nazadnjacima bliske firme.
I?
Šta i? Pa ponovo će u Bogdanici, Pridvorici, Jezdini, Loznici… kao i do sada progutati još sumanutija obećanja i na izborima poverenje ukazati onima što su ih nebrojeno puta slagali i napravili na budale.
Stoga, ma koliko to šizofreno izgledalo i zvučalo, biće da je gospodaru Vučiću barem na trenutak svanulo, budući da pred naletom ovog junskog kijameta sve ostale teme gube na značaju.
Kome će bre posle tolikih poplavljenih hektara, klizišta, odnesenih puteva, porušenih mostova… na pamet pasti da se bavi svedočenjem policijskog inspektora u slučaju Jovanjica. Podacima koji u vezu direktno dovode u vezu vlasnika najveće plantaže marihuane u Evropi, pendrek efendiju Batu keramiku, pripadnike BIA i Vojne bezbednosti. Podatke koji bi u svakoj normalnoj državi izazvali političku krizu nesagledivih razmera.
U normalnoj da, ali ne i u nazadnom Srbistanu.
Poznaje gospodar srbistanski u dušu svoje podanike. Ne sumnja on da u vreme dok bujice nose sve pred sobom a na jesen im se smeši nova “državna” pomoć, povećanje plata i penzija njih ne dotiču beogradski protesti, tragedije u prestonici i okolini Mladenovca, krađe, pljačke i sve ono što je obeležilo nazadno zlatno doba. Svetan je on da će uhićenjem kosovskih “specijalaca”, koji su sudeći prema objavljenim fotografijama pre pitomci neke specijalne škole nego ozbiljne vojne formacije, kupiti vreme dok u opticaj ne pusti nove šarene laže.
E sad, čini se da se ološ, hijene, izdajnici i plaćenici, koji iz vikenda u vikend protestuje na prestoničkim ulicama, neće upecati na ove udice. Da je odlučan u nameri da Srbistan krene put Srbije, jer u protivnom može ga stići ono predskazanje besmrtnog Ljube Tadića iz vremena devedesetih:
– Pitaće nas svet odakle smo a mi ćemo odgovarati mi smo iz Srbije, a oni će nam reći, a vi ste oni što doživotno šetate.
Mada se tokom nazadnjačke decenija iza nas nebrojeno potvrdilo da kada su Srbistan i Srbistanci u pitanju sve može da bidne, al’ ne mora da znači. Odnosno da su onih 1,8 miliona koliko prema statistici radi u javnom sektoru i njihovi ukućani koji zavise od njihove redovne crkavice dovoljan garant za dobar izborni rezultat.
autor:Aleksandar Arsenijević
