Kurtijev režim gotovo svakodnevno izmišlja razloge za hapšenja i progon Srba, pri čemu se služi i obmanama tvrdeći da podršku za nasilne i nezakonite akcije ima od zapadnih zemalja
Kakva ironija: Priština je 29. juna „Civilnu zaštitu“ i „Brigadu sever“ u severnom, srpskom delu Kosovske Mitrovice proglasila za terorističke organizacije, iako niko od njih nikad nije upotrebio oružje, a „Brigada sever“ i ne postoji. S druge strane, kosovska policija i tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS) javno pucaju iz vatrenog oružja i ranjavaju Srbe širom Kosova i Metohije. Samo ove godine ranili su iz vatrenog oružja petoro Srba, među kojima su i deca. Premijer Aljbin Kurti je objasnio da je odluka doneta „na osnovu činjenice da te formacije predstavljaju ozbiljnu pretnju po pravni i ustavni poredak ’Kosova’“, optužujući ih za napade na Kfor, novinare i druge građane u sve četiri srpske opštine na severu Kosova.
„CIVILNA ZAŠTITA“ RASFORMIRANA 2015 Na osnovu kosovskih zakona, „Civilna zaštita“ i „Brigada sever“ će snositi posledice. Kazna zatvora za terorizam na „Kosovu“ je najmanje pet godina, a ukoliko je terorističkim aktom nanesena teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršilac zločina dobiće najmanje deset godina zatvora. Inače, „Civilna zaštita“ je na severu Kosova funkcionisala od 2006. do 2015/16, kada je rasformirana na osnovu dijaloga Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa. Radnici „Civilne zaštite“ su potom integrisani u kosovske institucije.
Međutim, prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, „Civilnu zaštitu“ na „Kosovu“ su činili pripadnici koji su prošli vojnu obuku i smatrala se vrlo opasnom po bezbednost te takozvane države. Na početku je imala oko 500 ljudi, da bi se, nakon samoproglašenja nezavisnosti „Kosova“ 2008, tokom 2013. i 2014. taj broj povećao na više od 750. Pripadnici „Civilne zaštite“ su se javno na severu Kosova prvi put pojavili 2011, a najčešće su patrolirali ulicama Severne Mitrovice u tamnim uniformama. Prema navodima kosovskih vlasti, upravo su oni podigli prve barikade na severu, kako bi sprečili prištinsku vladu da uspostavi vlast u tom regionu.
Bivši predsednik Opštinskog suda u Severnoj Mitrovici Nikola Kabašić izjavio je da odluka kosovske vlade o proglašenju „Civilne zaštite“ i „Severne brigade“ za terorističke organizacije predstavlja nastavak kontinuiranog pritiska na Srbe od strane premijera Aljbina Kurtija i ministra policije Dželjalja Svečlje.
„Ta odluka ima dva cilja. Prvi je da međunarodnoj zajednici pokaže kako na severu Kosova deluju nekakve terorističke organizacije, a drugi da još više zastraši srpski narod. Kurti i Svečlja traže opravdanje za nesrazmerne mere policijskog prisustva i brutalnosti na severu Kosova“, ocenio je Kabašić.
„Na severu Kosova nema terorista. Kurti želi da silom natera Srbe da budu državljani takozvane Republike Kosovo. Politički problem on pokušava da reši fizičkim i pravnim nasiljem. Njegova namera da nam suzi građanska i ljudska prava naići će na još žešći otpor kod srpske zajednice“, zaključio je Kabašić.
ŠTA JE BRIGADA SEVER? Grafiti „Ne brinite“ i „Tu smo, čekamo“ pojavili su se sredinom avgusta 2022. u opštinama na severu Kosova, a potpisivala ih je „Severna brigada“. Potom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za novinare 22. avgusta, „ispravio“ novinarku televizije N1 i rekao da te grafite ne potpisuje „Severna brigada“ nego „Brigada sever“.
Odluka prištinskog režima da nepostojeće organizacije „Civilna zaštita“ i „Severna brigada“ proglasi terorističkim deo su plana da se stvaranjem izmišljenog, virtuelnog neprijatelja opravda nastavak političkog terora koji Kurti sa svojim specijalcima sprovodi na severu Kosova i Metohije neosnovanim hapšenjem nevinih Srba, maltretiranjem i zastrašivanjem građana, saopštila je Srpska lista.
Samo u toku ove godine kosovska policija i jedan pripadnik KBS ranili su petoro Srba iz vatrenog oružja. Milan Jovanović iz Zvečana ranjen je 10 aprila 2023. iz vatrenog oružja u blizini Bistričkog mosta na putu Zvečan – Leposavić na severu Kosova. Dvojica srpskih dečaka Stefan (11) i Miloš Stojanović (21) ranjeni su, 6. januara 2023, u Gotovuši kod Štrpca. Na protestu 29. maja kosovska policija je ranila Dragišu Galjka u Zvečanu.
OPASAN LOV NA SRBE I šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da je najnovija Kurtijeva podmetačina – koju su prozrele i SAD, jer je Stejt department odmah reagovao, zapravo veoma opasan plan da se nastavi lov na srpske glave! Kurti time pravi alibi da svakog narednog Srbina kog namerava da uhapsi – a na spisku je čak oko 350 ljudi – proglasi teroristom! Pazite šta je smislio, da će time što će nepostojeće organizacije proglasiti terorističkim, nedužnim ljudima koje uhapsi njegova policija staviti na teret izmišljeno delo terorizma i držati ih u zatvoru. Taj čovek zaista mašta o tome da izazove rat i, nažalost, neće prestati s lovom na srpske glave“, izjavio je Dačić.
Albanci su od juna 1999. do sada zvanično ubili više od 1.000 Srba, ali i više od 2.000 svojih sunarodnika u krvnim osvetama i drugim krivičnim delima. Od 2011. u terorističkoj organizaciji ISIS u Siriji i Iraku bilo je više od 400 albanskih terorista s Kosova od kojih su 83 tamo ubijena. Sve ovo pokazuje kakva je situacija na Kosovu i ko je ugrožen. Zvanično, rat na Kosovu je završen 10. juna 1999, šest dana kasnije tamo više nije bilo srpskih snaga, a podaci za period do 31. decembra 2000, kojima raspolaže Fond za humanitarno pravo, govore da je 1.306 ljudi nestalo, od čega 715 Srba, 318 Albanaca i 273 ostalih. Stradalo je 213 dece mlađe od 7 godina. Starijih od 70 godina ubijeno je 1.275.
Na Kosovu su zvanično delovale terorističke organizacije OVK i ANA koje su, za kratko vreme, zbog brojnih terorističkih akcija proglašene terorističkim od strane OUN, UNMIK-a i Stejt departmenta.
Odluka vlade samoproglašenog Kosova o proglašavanju „Civilne zaštite“ i „Brigade sever“ za terorističke organizacije nije doneta u koordinaciji sa SAD i drugim međunarodnim partnerima, naveo je Stejt department. To znači da je ministar unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija Dželjalj Svečlja lagao kad je rekao da je Priština odluku da „Civilnu odbranu“ i „Severnu brigadu“ proglasi terorističkim organizacijama dogovorila s međunarodnim partnerima.
I Ambasada Italije u Prištini je saopštila da je odluka o proglašenju „Civilne odbrane“ i „Severne brigade“ za terorističke organizacije doneta bez koordinacije s italijanskom vladom.
Saopštenjem su se oglasile i ambasade Nemačke, Francuske i Britanije u Prištini koje su, takođe, demantovale Svečljinu tvrdnju.
ALBANSKI TERORISTI UBIJALI U MAKEDONIJI „Izvoz“ albanskih terorista s Kosova doveo je do krvavih ishoda i u Makedoniji. Krivični sud u Skoplju je 2. novembra 2017. saopštio da 33, od ukupno 37 optuženih Albanaca s Kosova za terorizam i terorističku organizaciju u slučaju kumanovskog Divog naselja, snosi odgovornost, dok su četvorica oslobođena optužbi. Sedam optuženih je osuđeno na doživotni zatvor, 13 je dobilo po 40 godina, a ostali su osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od 12 do 20 godina.
Krivični sud u Skoplju je u oktobru 2017. osudio 33 člana „kumanovske terorističke albanske grupe“ na ukupno 746 godina zatvora. Inače, u napadima u Kumanovu 9. i 10. maja 2015. poginulo je osam pripadnika bezbednosnih snaga Makedonije, a oko 40 je bilo povređeno.
Američki predsednik Barak Obama obavestio je Kongres početkom juna 2016. da se produžava dejstvo sankcija protiv mnogo Albanaca i 10 njihovih organizacija sa KiM, juga Srbije i Makedonije koji su i dalje na crnoj listi nepoželjnih u Americi. Albanska narodna armija (ANA) sa Kosova, koju su Ujedinjene nacije 2003. označile kao terorističku organizaciju, ponovo se aktivirala, ovoga puta preteći kosovskim vlastima, od kojih traži da ne „trguje“ teritorijama s Beogradom. ANA se prvi put pojavila na Kosovu 2000. godine.
„Oslobodilačka vojska Kosova“ (OVK) je odlukom Stejt departmenta i američkog predsednika Džordža Buša na crnoj listi kao teroristička organizacija. I mnogo pre Buša, specijalni američki predstavnik Robert Gelbart je 23. februara 1998. u Beogradu izjavio da je „OVK bez ikakve sumnje teroristička organizacija“. OVK je mahom ubijala i kidnapovala civile, nedužne nealbanace, ali i Albance koji nisu hteli da joj se pridruže ili zato što su radili u srpskim firmama na KiM.
Redžep Seljimi, Daut Haradinaj i Muja Krasnići, 28. novembra 1997. godine su se u Lauši, opština Srbica, prvi put pojavili u javnosti na jednoj sahrani u uniformama UČK.
TERORISTI IZ KZK O kakvoj se paravojnoj, terorističkoj organizaciji radi najbolje pokazuje to što je tzv. Albansku nacionalnu armiju, šef UNMIK-a na Kosovu i Metohiji Mihail Štajner 17. aprila 2003. proglasio terorističkom organizacijom nakon javnog priznanja njenih pripadnika da su minirali železnički most kod Lozišta, na pruzi Kosovska Mitrovica – Raška, 12. aprila 2003. U miniranju nadvožnjaka tada su poginula, zbog nestručnog rukovanja eksplozivom, i dva Albanca iz redovnog sastava tadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa (preteče KBS). Samo nekoliko dana kasnije i Amerika je ANA stavili na listu ozloglašenih terorističkih organizacija!
Do sada na Kosovu niko nije odgovarao za masovna ubistva Srba posle 1999. godine, pre svega ubistva srpske dece u Goraždevcu 13. avgusta 2003, ubistvo 14 srpskih žetelaca u Starom Gracku kod Lipljana 23. jula 1999, ubistvo 12 Srba podmetanjem eksploziva pod autobus kod Livadica blizu Podujeva 16. februara 2001, ubistvo porodice Stolić 3. juna 2003. u Obiliću i još blizu 1.000 ubijenih Srba od juna 1999. godine. Tragično je i to što je za sva ova ubistva Priština obustavila sudske postupke.
autor:Zoran Vlašković
