Izveštaji o smrti Alekseja Navaljnog, verovatno visokorangiranog i fiansijski dobro dotiranog, u Rusiji na dugogodišnju robiju osuđenog, verovatno agenta američke obaveštajne agencije CIA, danima ne silaze sa stranica štampanih, elektronskih medija i sa nemačkih TV ekrana. Stiče se utisak da je smrt tog čoveka prevazišla, bar ovih dana, sve svetske događaje. Pomenuti mediji se prosto utrkuju ko će više i naravno tobože preciznije da ispljuje Putina i da ga što više ocrni i proglasi direktno odgovornim za smrt tog, verovatno po nalogu Amerikanaca u saradnji i sa drugim zapadnim obaveštajnim službama, organizatora (neuspelih) masovnih pobuna Rusa protiv Vladimira Putina.
Pre nego što je počeo da se bavi politikom i otkrivanjem postojećih maleverzacija ruske vrhuške, korupcije i primanja mita pojedinih političara sa vrha Ruske federacije, i njihovog raskalašnog života, već navodno kao pravnik –mada neke kolege sa studija tvrde da on nikada nije završio prava, Aleksej N. je počeo da se bavi biznisom, otvarajući i zatvarajući više firmi, uglavnom na štetu drugih. Postoji pretpostavka da ga je baš u vreme njegovih prvih tirada protiv Medvedeva, Putina i drugih, i pokušaja izvođenja mase ljudi na proteste, „pod svoje“ uzela CIA a uz to, automatski, krenula je zapadna podrška, slično pokretu u Ukrajini, silnim izveštajima u medijima, posebno u SAD, Britaniji i Nemačkoj. Aleksej Navaljni je smatran najozbiljnijim protivnikom Vladimira Putina. Ponesen lažnim elanom CIE, verovatno je i sam Aleksej verovao da je on Bogom dat da sruši Putina. To je bila glupost astronomskih razmera jer je Putin i tada i danas uživao i uživa ogromnu popularnost među stanovnicima Rusije
Naravno, Navaljnom je bio od stranaca dobio zadatak organizovanja masovnih demonstracija za krajnje i totalno rasturanje Ruske federacije. Kao što je uspešno urađeno, plaćanjem čuvenom „američkom šakom dolara“ nekolicine „vođa“ – rasturanje nekada moćnog Sovjetkog saveza na čijem čelu su se smenjivali palamudonja Gorbačov i alkoholičar Jelcinj.
Znamo da je čak u vreme kada je malo ko uspeo da se iz Rusije dokopa inostranstva, Aleksej N. otputovao u SAD na studije na poznatom Jajl univerzitetu. Da li je on u SAD zaista studirao pravne nauike ili posećivao kurseve za obaveštajce i za specijalce za rušenje država i sistema vladavina –pokazaće vreme. Posle uspešnog „školovanja“ vratio se Rusiju i nastavio svoju borbu na uklanjanju Putina sa vlasti i rasturanja Ruske federacije. Nije poznato da li je u SAD podlegao doktrini, posle mitske „Baba-Roge“ za plašenje male srpske dečice, najpoznatije „veštice“ novijeg vremena u srpskom narodu, Malden Olbrajt, koja je javno, pored bombardovanja Srbije i ubijanja bezbroj nedužnih, zahtevala da se Sibir internacionalizuje kako bi neizmerna rudna bogatstva pripala i drugima –čitaj američkim i drugim zapadnim kompanijama- eksploatatorima, a ne samo ondašnjem Sovjetskom savezu a danas Ruskoj federaciji. U svakom slučaju, Navaljni je radio, kako izgleda, i na tom polju.
Međutim, čitav njegov „rad“ na rušenju Vladimira Putina može da stane u jednu rečenicu iz jednog romana čuvenog ruskog disidenta, pisca i Nobelovca Aleksandra Solženjicina koja glasi: „Zašto da se moćni hrast brine što svinja o njegovu koru češe svoja blatnjava leđa“. To važi i za Navaljnog. Mnogo hteo, mnogo započeo pa je verovatno njegov „rad“ zapao za oko i ruskim obaveštajcima. Iz dostupne literature je poznato da ruske obaveštajne službe spadaju, pored američkih i izraelskog Mosada ali ranije i Titove UDBE koja je harala –čitaj ubijala, redom njegove protivnike širom planete, u najžešće, najbrutalije i najuspešnije službe na svetu. Uzgred rečeno, nisu ni druge službe, osim Titove, prezale od likvidacija protivnika! Čitajući ovaj deo članka, čitalac može sa pravom da se upita, da li i dan danas u Srbiji to čini u suštini malo sposobna BIA i druge srpske tajne službe, osim čuvanja poludržavnih farmi kanabisa i prikrivanja mnogih mutnih radnji srpske vrhuške? Neki će se odmah prisetiti sudbina Cijana, Ivanovića, Ćuruvije i nekih drugih ljudi, u poslednjih desetak godina zaboravljenih imena. Njih su likvidirali posletitovski obaveštajci!
Postoji pretpostavka, da su ruski specijalci, znajući kojim muvačinama se bavio Navaljni u svom ranijem biznisu, ali i kao član jedne partije i više drugih, po ruski, nedemokratski sistem- opasnih organizacija, uspeli da ga „preokrenu“ -da radi i za njih! U spekulacijama strane štampe po tom pitanju se javlja pretpostavka. da je Navaljni, ako je poznavao bar neke ljude iz zapadne mreže obaveštajaca u Rusiji, mogao da „propeva“ Rusima najvažnija imena. Čak i Rusi tvrde da više hiljada(!) ljudi i žena direktno ili indirektno špijuniraju sopstvenu državu, pa je CIA, ili neka druga od američkih obaveštajnih službi, otrovala Navaljnog da bi na vreme sprečili „pevanje“ Navaljnog a njegovu smrt pripisali Rusima!
Igra je mogla da uspe- da su Rusi naseli na to i lečili Navaljnog u –Rusiji. Ne, oni su mu dozvolili let za Nemačku da se u Berlinu leči od trovanja! Da su ga Rusi otrovali jednim od svojih „specijalnih otrova“ proizvedenih za biološko vođenja ratova, zar bi zaista dozvolili da „pacijent“ bude prebačen u Nemačku gde bi se relativno lako dokazala vrsta otrova kojom su Rusi navodno pokušali ubistvo Alekseja N. na svojoj teritoriji? Sigurno da ne bi!
U zapadnim medijima se danima dizala huka-buka o ničim dokazanom „ruskom trovanju“ Navaljnog kroz bezbroj reportaža sa fotografijama iznemoglog Alekseja u bolesničkom krevetu, uz redovno oštro i prostačko pljuvanje po navodnom „ubici“ Putinu. Željno je očekivan oporavak „najpoznatijeg ruskog borca protiv Putina“ itd. itd. Naravno, pošto su Amerikanci znali o kom otrovu se radi koji je „zaradio“ Navaljni, on je relativno brzo izlečen. I –što bi bilo sasvim očekivano, da se Aleksej neće vratiti u državu svog navodnog „ubice u pokušaju“ Vladimira Putina. On je ipak odlučio da što pre ode u zemlju svog porekla! Ili kako bi rekli Srbi- da se opet vrati mečki na rupu! Gde je tu logika, pitali su se mnogi neutralni posmatrači situacije.
I ovde se postavlja pitanje po čijoj naredbi se Navaljni, za koga se zna da je voleo i lep, sadržajan život i (tuđe) pare, i spletkarenja protiv moćnika ali i da što češće, slično Aleksandru Vučiću koji je svakodnevno na TV programima u Srbiji, bude uvek u centru (zapadnjačke) pažnje, ipak vratio u Rusiju? Tu Rusi svakako nisu imali poslednju reč. Verovatno je i na vraćanje Navaljnog u Rusiju uticala neka od zapadnih, najverovatnije američkih obaveštajnih službi, kako bi se on svojim još boljim radom na terenu, iskupio za eventualno moguće, naslućeno, planirano i možda ne skroz dokazivo odavanje američkih i drugih zapadnih obaveštajaca ruskoj strani, koji vršljaju Rusijom! U tom svetu špijunaža i kontra-špijunaža, dvostrukih i trostrukih špijuna je zaista sve moguće, pa i to.
Odmah po povratku u omrznutu postojbinu, Navaljni je, suočen sa brojnim dokazima ruskih obaveštajaca, bio uhapšen i priveden pravdi- slično bi učinile i sve druge države planete a ne samo Rusija. Ipak utamničenje Navaljnog i presuda su naišle, posebno u Nemačkoj, na stalne i oštre kritike, okrivljujući za to –koga drugog nego opet Putina lično. On, verovatno, kao i „naš“ AV ima itekako dosta „putera na glavi“ kada je gaženje demokratije u pitanju. Kao da Vladimir P. nije imao nikakva druga posla nego da se babće tamo nekakvim špijunčićem Amerikanaca, Nemaca i drugih zapadnjaka! Na kraju i Vladimir Putin je, ako zatreba, imao svoje ljude „za prljave poslove“ –kao i mnogi drugi vladari svetom.
Mesecima su nemački mediji pratili suđenja, citirali izjave saradnika i poštovalaca Navaljnog, opisivali brutalnost ruskog pravosudnog sistema, po stoti put tvrdili da iza svega stoji Putin, nagađali u koji će „logor smrti“ biti na odsluženje duge kazne oteran Aleksej N, citirali i pomno pratli svaki korak njegove lepuškaste žene itd. itd. Sticao se utisak da bi mnogi od novinara koji su koristili svaku priliku da ocrne Vladimira Putina, njegov „sistem“ pa i celu Rusku federaciju, koliko sutra sa puškom u ruci, poput svojevremeno Napoleona a kasnije Hitlera, krenuli u juriš na Rusiju da oslobode „svog“ Navaljnog i unište Rusiju! Naravno sve to, bez provere istinitosti, je piskarano, škrabano, emitovano na TV kanalima -valjda u cilju dizanja tiraža ili povećanja gledanosti ali i u korist trenutne nemačke politike!
Zapadna „novinarska istina“ je ipak umrla, ako je uopšte u „Slučaju Navaljni“ ikada postojala, daleko pre čuvene „nade koja će umreti poslednja“ -da će se ipak što pre to bolje- uništi Rusija, – koja, kako se nada više od pola sveta, neće nikada postati zapadna kolonija!
Onda, u neočekivanju-očekivanog, jer je već bio zdravstveno ugrožen, Navaljni je preminuo u nekom ruskom kazamatu na dalekom severu. I gle stvarnosti- neke sluge „sedme sile“ -novinare i televizdžije, kojima su teme za reportaže polako počele da nestaju, kao da je sunce (opet) ogrejalo! Zaboravljen je, na kratko, prljavi rat Zapada protiv Rusije do „poslednjeg Ukrajinca“, zaboravljene su enormne milijarde evra koje su išle i idu Ukrajini na uštrb standarda života stanovnika Nemačke, zaboravljeno je oko 1,2 miliona begunaca iz Ukrajine u Nemačku koji takođe koštaju godišnje milijarde evra, pa i muke nemačkih zemljoradnika zbog jeftinog ukrajinskog žita koje mora da se kupuje po povlašćenim cenama jer, eto, rat košta, pa i na taj način mora da se pomogne sada pravim, uniformisanima i naoružanih zapadnim najmodernijim oružjem, ukrajinskim borcima protiv Rusije! Preci današnjih Ukrajinaca su još dalekih četrdesetih godina prošlog veka, sično Hrvatima, cvećem pozdravili ulet Hitlerovih trupa u Ukrajinu. Mnogi su pristupili zloglasnoj SS diviziju Ukrajinaca „Galicija“. Žestoko su se borili protiv Rusa i učestvovali su u brojnim pogubljenjima Jevreja i ruskih zarobljenika! Sve to se ponavlja i danas -samo da bi profitirala vojna industija. I da bi se Nemci, decenijama podanički, od početka američke okupacije dela Nemačke od 1945.g. do danas na to naviknuti, što više i dublje uvukli Amerikancima i senilnom Bajdenu u stražnjice. Napisa nedavno nemački novinar Jirgen Elseser!
Odmah je lociran Aleksejev ubica u Kremlju, imena i prezimena Vladimir Putin- kao da se on lično po velikoj hladnoći uputio na daleki sever Rusije da tamo ucmeka nekog, već totalno bezopasnog, utaminičenog sužnja! Smrt tog Rusa je dala mogućnost zapadnjacima za novo pljuvanje i po Putinu i po Ruskoj federaciji u odličnoj propagandnoj kombinaciji protiv ruskog vođenja rata u Ukrajini. Smrt Navaljnog je poslužila i za opravdanje nemačkog, navodno pravednog za sada samo indirektnog učešća u tom ratu dostavljanjem modernog oružja i gomile evra. Krenulo je opšte medijsko dokazivanje da je Navaljni ubijen! Dobilo se dovoljno materijala za pisanje i emitovanje bar za dolazećih mesec dana.
A posle, kada prestane talasanje oko „Slučaja Navaljni“- šta onda? Naćiće se neki novi Navaljni, neke nove tobože afere o Rusima, ali nikako i nikada o američkim ratnim zločinima počinjenih -od Koreje, preko Vijetnama, Iraka, Avganistana, Libije, Srbije itd. pa sve do pomaganja zločina Ukrajinaca nad oko 10 miliona Rusa- stanovnika te zemlje. Ti dugogodišnji zločini su doveli do ruske intervencije.
Neće biti ni rečini o Amerikancu Julijanu Asandžu koji je na svojoj internet-stranici otkrio mnoge ratne zločine američkih vojnika širom planete. On već decenijama čami u izgnanstvu a poslednjih nekoliko godina je u engleskom zatvoru čekajući na izručenje SAD gde ga očekuje oko 130 godina (!) zatvora zbog njegovog istinitog izveštavanja! Nema šta, baš prava sloboda medija i novinarskog rada i u SAD i u EU. Ali „lajanje“ protiv Rusa i Ruske federacije, sve žešće sankcije, otimanje ruske imovine po inostranstvu i td. sve to je –po svetskim policajcima br. 1, Amerikancima, demokratska borba protiv Rusije i navodnih teških ratnih zločina ruske armije. Kod te tvrdnje oni rado „zaboravljaju“ svoje, američke zločinne! Sve to je i direktna borba protiv Putina lično.
Tobože ubistvo Navaljnog je ohrabrilo onog patuljastog Makrona, koga poneki Francuzi, valjda tepajući mu, nazivaju „babojebac“ da mu, slično ubistvu Ferdinanda u Sarajevu i napadu Austrougarske na Srbiju 1914.g. „Slučaj Navaljni“ bude „inicijalna kapisla“ da Zapadnjaci u Ukrajinu upute svoje trupe u rat kako bi najzad uspeli da pobede Ruse i orobe Rusku federaciju!
Da li to Makron namerno zaboravlja sudbinu Napoleona u pohodu na Moskuvu koji je krenuo sa oko 600.000 vojnika a vratio sa samo oko 80 hiljada? Verovatno, hrabreći samog sebe. Neke države EU su sa usklikom oduševljenja prihvatile ideju Francuza, neke su odmah odbacile tu sluludu ideju jer su možda već naslućivale odgovor Putina –da će u tom slučaju nuklearno oružje spržiti i Francusku i druge delove Evrope što bi možda dovelo do nestanka ljudske civilizacije na planeti Zemlji!
Nemci su se pomalo, kako bi Srbi rekli „kurobecali“ po pitanju Makroovog plana, ali su nedavno u javnost pušteni snimci od ruskih obaveštajaca presretenih razgovora general-lajtanta -inspektora avijacije i još tri visokorangirana oficira pokazali da se u strogoj tišini planira i nemački direktan angažman u Ukrajinskom ratu- na primer isporukom visokopreciznih raketa srednjeg dometa kojima bi se srušio most na Krimu ali napala i Moskva. Obaveznu obuku Ukrajinaca na licu mesta da rukuju tim raketama provodili nemački vojnici koji bi, verovatno, imali i porst na lansernom dugmetu za start rakete! Slanje svojih vojnika da pomažu Ukrajince u ratu protiv Ruske federacije bi i Nemačku uvuklo, očigledno po želji i po planovima bar tih pomenutih 4 oficira, čije su konsultacije snimili Rusi, u ratne sukobe, tačnije u sukob u kome bi Rusi protiv udarom nuklearnim oružjem totalno dovršili 1945.g. klasičnim oružjem započeto ali ne i do kraja provedeno uništenje Nemačke!
Evropi ostaje nada da će ratoboni dvojac Makron-Šolc –koji bi i Srbiji po pitanju Kosmeta da kroje sudbinu, shvatiti da sa Rusijom, od kada je Vladimir Putin šef države što će verovatno ostati i posle dolazećih izbora, zaista nema šale. Pa ko voli uništenje svoje države i svog naroda, uz realnu mogućnost totalnog nuklearnog rata koji bi, kako reče Putin, uništio ljudsku civilizaciju na planeti, -neka izvoli! I neka pošalje svoje trupe u Ukrajinski rat. Šta još reći i napisati -nego ne daj Bože –pa neće valjda!
Za KORENE iz Štutgarta
P. Rakočević
Sjajan clanak. AFD je jedina nada Nemacke.