Hodam po starim stazama
i hranim dušu moju
hodam po stazama detinjstva
vraćajuć΄ snagu svoju.
Duša se puni srećom
nadima pluća željna, setna,
u grlu osećam snažni topot
povratka u davna svanjivanja letna.
Treperi utroba lako
a oko gleda blago
vratih se sada tamo
gde mi je sve lepo i drago
Hodam po starim stazama
k΄o nekad stari baštovan sedi
sve mi je lepo, ogromno,
sve moga oka i beskonačnog zadovoljstva vredi
Lagano, pažljivo, noge gaze
kao da strahuju, kao da paze
da ne pokvare, ne naruše,
mladosti moje utabane staze.
Slavica Agić
Желим да се у земљи искорени антагонизам и препуцавања, а са суседима да се развијају искључиво добросуседски односи. У то име, а поводом рођења мог унука, желим у земљи радост, весеља и мир без короне и других пошасти. Аномалијама се супростављам енергично песмом:
ДОЂЕ МИ УНУК, ЉУБИ ГА ДЕКА
Месеци дугачких девет
Чекам нестрпљиво без мука
Да видим у мали кревет,
Како радо унук мој џуска.
Када најзад он дође
Најсрећнији сам дека,
Да унук поред мене прође
Само то ме још чека.
Честитке кћери Теодори
И зетуМилошу, такође,
А Доротеј, братићу нешто збори,
Да у загрљај нежни му дође.
Честитке заслужују такође
Баке и деке малог унука
И чекају нестрпљиво да дође
Тренутак да му пруже руку.
Расти унучићу и само расти,
Певај нежно дечје песме, своје,
А зато сокићем да те дека части
Јер си ми испунио жеље моје.
Дође ми унук мој, љуби га дека,
Гледа, а не зна шта му се привиђа,
А он, да му причају, нестрпљиво чека,
И ради све што уме и то без стида.