Istražujemo koliko vredi srpska pamet

Dvanaeset srpskih pronalazača, među kojima su Tesla, Pupin, Milanković, Kostović, Božić… dalo je ogroman doprinos napretku čovečanstva, ali njihovi izumi nisu otkriveni u Srbiji
Piše: Marko Lopušina
Srbi jesu pametan narod, ali nema državni sistem i poredak koji tu nacionalnu genijalnost kanališe u narodno dobro. Srpska vlast ne voli pametne i uspešne ljude, pa ih prosto tera od sebe. Tako se danas u rasejanju po svetu nalazi najmanje 50.000 naučnika, akadmeika, profesora,doktora, pronalazača, genijalaca srpskog porekla.

Imamo u inostranstvu i 10.000 pametnih akademaca. Najbolji studenti svih fakulteta u Austriji i u Francuskoj dve Srpkinje. Obe studiraju po dva fakulteta. Dobile su odmah posao u Beču i Parizu. Otadžbina Srbija im nije ponudila posao, već samo buket cveča.

U istoriji čovečanstva postoje Srbi koji su promenili svet. To su pronalazači, čiji su izumi doneli čovečanstvu napredak, rešenje ljudskih pronlema i mnogo bolji i kvalitetniji život. Pokušaću da predstavim ove genijalce srpskog porekla i njihove glavne izume, da bi svaki Srbin i Srpkinja naplaneti Zemlji znao za njih. I trudilise da njihova deca postanu takvi genijalci.

Ruđer Bošković – Jedinstven zakon sile
Katolički Srbin iz Dubrovnika (1711. – Milano, 1787.), matematičar, astronom, geodet, fizičar, filozof i isusovac. Osnivač Milanske opservatorije je, između ostalog, i tvorac jedinstvenog zakona sile, pretpostavljajući da postoji ne samo privlačenje (Njutnov zakon) nego i odbijanje u naizmeničnom menjanju na malim rastojanjima među telima.

Smatrao je da je elementarna čestica bez dimenzija izvor sile, a vreme i prostor je, nasuprot Njutnu, smatrao relativnim, pa se s pravom može nazvati pretečom Alberta Ajnštajna. U delu “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, objavljenom u Beču 1758. godine, iznosi da je sve materija i kretanje. Po njemu je materija sastavljena od istih faktora, samo je različiti zakoni čine različitom.

Ruđer uvodi zakon sila, koje su odbojne na malim međuelektronskim udaljenostima, a privlačne na velikim udaljenostima, što kasnije dalje razvija Mišel Faradej. Atom svodi na središnju točku oko koje se šire oblaci privlačno-odbojnih sila (Boškovićevo polje).

Bavio se astronomijom, geodezijom, optikom i diplomatijom. Po Boškoviću je nazvano Astronomsko društvo iz Beograda (utemeljeno 1934), kao i jedan krater na Mesecu.

Nikola TeslaNikola Tesla – Naizmenična struja
Od svih naših pronalazača Nikola Tesla je najpopularniji danas u svetu, jer ima 38 miliona članaka na Internetu i 40 spomenika i bisti u 22 zemlje na svetu. Tesla je rođen je u Lici 1856. godine u porodici srpskih pravoslavnih sveštenika. Školovao se u Beču, Gracu, Budimpešti, Parizu. Tesla je došao u Ameriku 6. juna 1884. godine. Stigao je u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog svog šefa Čarlsa Bečelora. U SAD postao je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.

-Tesla je svojim pronalascima i zaveštanjima, koja je ostavio, ujedinio čovečanstvo. On je i danas aktuelan kao čovek koji utiče na budućnost naše planete. Nikola Tesla je prijatelj svih naroda sveta, on nas Srbe spaja sa celim čovečanstvom –govore u Teslnoj naučnoj fondaciji u Filadelfiji.

Jedan od svakako najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike zaslužan je, između ostalog, i za otkriće naizmenične struje. Njegov sistem naizmeničnih struja omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Osvetleo je ceo svet. Nudio je strzuju besplatno čovečanstvu, ali američki profiteri su to sprečili, jer su želelei da se bogate prodajom elektorične energije i sijalica.

Izumom naizmenične struje je započela industrijska revolucija, ali i socijalna evolucija, jer je čovečanstvo koristilo čistu energiju za život ljudi i opstanak civilizacije. I druga Teslina naučna otkrića učinila su da genije iz sela Smiljana postane tvorac naše budućnosti.

 Mihajla Pupina – Moje deteMihajlo Pupin – Pupinovi kalemovi
Jedan od najvećih vernika SPC u Americi bio je profesor Mihajlo Pupin Idvorski. Rođen je u Idvoru, Austrijskom carstvu 1854. godine. Školovao se u Nemačkoj i Banatu, ali je sa 20 godina nastavio studije u SAD. Dao je svoj doprinos da se podignu dve najveće svetinje SPC u Americi, manastir Sveti Sava u Libertivilu i crkva Svetog Save u Njujorku. Ovu crkvu, koja se nalazi na Menhetnu, država SAD je proglasila za američki spomenik kulture.

U SAD je Pupin ušao 1874. godine sa pet centi u džepu. U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija koledžu u Njujorku. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove.

Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio do 1929. Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena.

Pupinov najznačajniji pronalazak je „Pupinova teorija“ (1896.) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Patentirao je telefon i telegraf i još 33 izuma. Kako su ovi patneti komerijalizovani Mihajlo Pupin je postao bogat čovek. Svojim bogatstvom pomagao je srpski narod.

U Americi profesor Mihajlo Pupin Idvorski je bio osnivač NASA, Američke agencije za istraživanje svemira. Osnovana je odlukom američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera 1958. U realizaciji programa ove američke agencije direktno je učestvovalo još dvanaest Srba, dok se njih još dvadesetak indirektno bavi naučnim istraživanjima u okviru NASA. U misiju „Apolo 11“, koja je odvela ljude prvi put na Mesec, direktno su učestvovali Srbi. Pupin danas u SAD ima Medalju, Laboratoriju na Kolumbija univerzitetu i bistu u NASA.

Milutin Milanković – Matematička teorija termičkih fenomena
Milanković je bio Srbin iz Dalja (1879.), koji je gradio Beč i projektovao velike sisteme u austrijskoj carevini. Stekao je doktorat iz tehničkih nauka 1904. godine, čime je postao prvi srpski doktor tehničkih nauka. Bio je srpski matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Smatra se osnivačem matematičke klime i klimatskog modeliranja.

Godine 1920. je objavio monografiju “Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima”. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924, kada je meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen predstavio krivu u svom radu “Climates of the geological past”. Napisao je četiri odeljka razvijajući i formulišući svoje teorije:

a) teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i

b) teoriju glacijalnih perioda (Milankovićevi ciklusi)

Milanković je uspeo da u mnogo čemu zahvaljujući poboljšanim računanjima dugoperiodične zemljine orbite, kojim je usavršio vremenski kalendar kosmosa. To naučno otkriće objavio je u knjizi “Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba”. Izvršio je reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovićev kalendar) i koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine.

Naša vlast i crkva ga nisu obožavali. Država mu je cenzurisala knjigu memoara. Bio je jedan od najcitranijih naunika na svetu. Umro je u Beogradu 1958.

Ognjeslav Kostović Stepanović – Hidroavion

Srpski pronalazač i naučnik, kao i kapetan ruske vojske, Ognjeslav Ignatij Stepanovič Kostović (Vizburg 1851-1916. Petrograd), po nacionalnosti Srbin, živeo je prvo u Mađarskoj. Konstruisao je prvi leteći čamac. Školovao se u Pešti, a radio u parabrodskom preduzeću i kao kapetan tegljača šlepera po Dunavu. U Rusiji se (1870) zaposlio u Admiralijskom brodogradilištu projektovao je prvu rečnu podmornicu i Vazdušni brod “Dirižabl Rusija”.

Ognjeslav Kostović
Tražeći novi materijal za igradnju dirižabla, izmislio arborit, po mnogima prvi veštački sintetički materijal, neku vrstu šperploče. Mnogi smatraju da je Ognjeslav zaslužan je za stvaranje prve verzije plastike na svetu. Stepanovićev arbonit registrovan je kao patent u septembru 1906. godine.

Kada je izumio leteći čamac pretvorio ga je u prvi hidroavion na svetu, koji je napravio 1911. godine. U Rusiji je označen kao “blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu neobičnu sudbinu i naučni podvig“. Živeo je u Petrogradu.

Ljubomir Klerić – Bušilica za duboke bušotine
Poreklom Nemac, bio je srpski naučnik i matematičar, zatim profesor mehanike na Velikoj školi, ministar prosvete i privrede Srbije, pronalazač i akademik Srpske kraljevske akademije od osnivanja 1887. godine.

Rođen je u Subotici 1844. ali se nakon osmoljtke sa roditeljima preselio u Beograd. Porodično ime Julius Kler, zamenio je za srpsko Ljubomir Klerić. školovao u Rudarskoj akademiju u Frajburgu, Nemačka. U zimskom semestru prešao je na Politehniku u Cirihu, U Berlinu je specijalizovao rudarstvo i vratio se u Beograd.

Radio je u Rudarskom odeljenju Ministarstva finansija Kneževine Srbije, na istraživanju gvožđa u Africi i rudišta na Rudniku i Kosmaju. Posle srpsko-turskog rata 1878, kao član ekipe rudara ratnika, odlazi u oslobođene krajeve na geološka istraživanja terena. Patentirao je više naprava sa primenom u rudarstvu (razmernik, naprava za lomljenje kamena…), od kojih je najznačajnija bušilica za duboke bušotine.

Klerić je predložio Nikolu Teslu za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, 1894. Umro je kao državni savetnik u penziji 21. januara/3. februara 1910. u Beogradu, i sahranjen na Novom groblju.

VIŠE ALAS NEGO MIHAILO PETROVIĆ: Mika je bio naučnik svetske klase, a ponosio se jedino ribarskom ‘diplomom’! (FOTO) | Serbiantimes.infoMihailo Petrović Alas – Hidrogenerator
Mika Alas (Beograd 1868 — 1943), bio je srpski matematičar, profesor Beograd­skog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i ribolovac. Prošao je Prvu mušku ginaziju i Prirodno-matematički fakultet. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Odbranio je doktorat iz oblasti diferencijalnih jednačina.

Alas je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Njegov najznačajniji pronalazak je hidrogenerator za koji je dobio nagradu 1900. godine u Parizu na Svetskom sajmu naučnih dostignuća.

Hidrointegrator Mihaila Petrovića Alasa je prva analogna računska mašina koja radi na principu kretanja tečnosti. Prvi rad na temu hidraulične integracije Petrović je objavio 1897. u “Comptes rendus de l’Académie des Sciences de Paris”. Hidrointegrator Mihaila Petrovića se sastoji od dve osnovne celine– aritmetičkog uređaja i ulazno-izlazne jedinice.

Aritmetički uređaj čine sud određenog oblika napunjen tečnošću, telo takođe tačno definisanog oblika i plovak. Ulaznu jedinicu čini pokretno telo određenog oblika sa ili bez rotirajućeg valjka. U prvoj varijanti, ulazni podaci predstavljeni su funkcijom oblika tela. U drugoj, to su funkcija oblika tela i jedna funkcija zadata svojim grafikom na ulaznom rotirajućem valjku.

Rad na hidrointegratoru može se smatrati rezultatom istraživanja koje Petrović naziva materijalizacijom matematike proizašlim iz proučavanja matematičke fenomenologije. Matematička fenomenologija bila je jedna od više naučnih disciplina kojima se Petrović intenzivno bavio. Alas se bavio i kriptografijom, njegovi šifarski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do 1941.

Dobrivoje Božić – čovek koji je kočio da bismo mi išli brže! – Nestvarno, a stvarnoDobrivoje Božić – Kočnica za vozove
Međunarodnoj uniji železnica svoje rešenje kočnice železničkih vozila prijavio je preko železnice Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925. godine. Posle niza testiranja na pruzi Zagreb-Rijeka i nakon otpora njegovom rešenju od Nemaca i Francuza, 1928. godine priznat je njegov patent sistema kočenja kao čuvena kočnica “Božić”.

Božić (Raška, 1885 — Beograd, 1967.) je bio srpski mašinski inženjer, pronalazač. Maturirao je u Kragujevačkoj gimnaziji 1904. godine. Studirao je na Visokoj tehničkoj školi u Karlsrueu i Drezdenu. Svoje prvo zaposlenje dobio je u železničkoj radionici u Nišu. Odmah je i započeo istraživački rad na temu kočenja železničkih vozila.

Prvi je predložio kočenje putničkih vozova u funkciji brzine (kočnice sa dva radna pritiska). Konstruisao je najefikasniji kočnik (vodeći uređaj kočnice) kojim se sa lokomotive upravlja kočnicom voza. Božićeva rešenja kočnice železničkih vozila ostala su kao osnova za sve tipove do danas primenjenih vazdušnih kočnica u železničkom saobraćaju. Kao autor patenta bio je bogat čovek.

Zbog rata emigrarao je u Kanadu sa ženom. Dobili su dva sina. Proglašen za izdajnika, državna vlast komunista je Dobrivoju Božiću posle rata oduzela svu imovinu. I kuću u Krunskoj je nacionalizovala. U njoj je bilo sedište DS i DOS-a. Vračena je mlađem sinu Bobu Božiću, ali teško ruinirana.

Nikola Bizumić – Mašinica za šišanje

Bogati berberin: Nikola Bizumić, nije uspeo da ostvari svoju zamisao u Srbiji, ali jeste u Londonu
U Ujedinjenom Kraljevstvu bio poznat pod imenom Džon Smit (Neradin 1823-London 1906). Zbog zasluga i poslovne preduzimljivosti dobio je plemićku titulu. Rođen je kao drtr siromašnih Srba. Posle školovanja u rodnom mestu otišao je u Irig da uči berberski zanat.

U Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi unapredila berbersku delatnost, odnosno ubrzala postupak prilikom šišanja. Kod svog majstora nije naišao na razumevanje, pa ga je napustio i prešao u Rumu, gde je 1836. godine položio kalfenski ispit. Ni tu nije naišao na razumevanje i podršku niti je uspeo da pribavi 100 forinti da bi napravio i patentirao svoju zamisao.

Gotovo praznog novčanika napustio je zavičaj 1855. godine i otišao u London. U Engleskoj je našao finansijere za svoj izum, koji je ubrzo počeo da se proizvodi i izvozi. Već 1865. su berbernice širom Evrope za šišanje koristile izum Nikole Bizumića. Kada je umro, njegova imovina je procenjena na 22 miliona funti.

Slavoljub Eduard Penkala – Mehanička olovka sa mastilom
Slavoljub Eduard Penkalo, (Liptovski 1871-1922. Zagreb) je bio inženjer hemije i izumitelj praktičnih predmeta. Školovao se u Drezdenu i Zagrebu. Pripadao je katoličkim Srbima, koji su jedno vreme živeli sa pravoslavcima u Rumuniji. Bavio se izumima praktičnih stvari, pa je tako kreirao prvu termos bocu, a potom i rotirajuću četkicu za zube.

Proslavio se po izumu mehaničke olovke punjene mastilom. Prijavio je 1906. godine kao patent sa perom sa mastilom, Kasnije je dodao kuku za kačenje za džep. Po njemu je automatska mehanička olovak dobila ime penkalo. Prodavano je u prošlom veku 70 država sveta.

Imao je ukupno 80 izuma. Patentirao anodne baterije, lek protiv reume, prašak za pranje rublja, plavilo, sredstvo za uništavanje gamadi, tekući preparat za impregnaciju željezničkih pragova, manometar. Bavio se materijalima za izradu gramofonskih ploča. Konstruisao ej vazduhoplov i motor za helikopter.

Rajko Tomović – Veštačka ruka sa pet prstiju
Srpska istorija robotike i protetike u Srbiji proteže se sve do Nikole Tesle, ali je tek dve decenije nakon njegove smrti oživela kao veštačka ruka sa pet prstiju. Nastala je u Beogradu, a genije koji je stajao iza pronalaska bio je čovek po imenu Rajko Tomović. Njegov saradnik je bio Miodrag Rakić.

Zajedno sa Miodragom Rakićem, svojim kolegom sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu 1963. godine započeo je pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira u Laboratoriji za automatsku kontrolu na Institutu „Mihajlo Pupin”. U svom istraživačkom radu koristili su teorijske radove iz oblasti rehabilitacione i ortotičke robotike.

Tomović je bio produktivan čovek koji je uz rad u laboratoriji objavljivao romane, sve vreme crpeći inspiraciju iz svoje duboke ljubavi prema klasičnoj muzici, a industrija protetike naglo je porasla od Tomovićevog pronalaska 1963. godine. Robotska šaka ima pet prstiju, senzorsku povratnu spregu i mioelektrično upravljanje odnosno upravlja pomoću električnog signala. Mogla je da izvede dve osnovne radnje, skupljanje sa ispruženim prstima i stiskanje u pesnicu.

Nije korišćena u medicinske svrhe, ali je poslužila za dalja istraživanja na polju robotike koja su uticala na dalji razvoj robotskih ruku u svetu. Zajedno sa profesorom Miomirom Vukobratovićem posvetio se istraživanju i radu na konstrukciji egzoskeleta za donje ekstremitete. Godine 1967. postaju jako važni članovi Beogradske škole robotike i novoosnovane Laboratorije za robotiku.

Voja Antonić – Kućni računar, samogradnja
Vojislav Voja Antonić (Šabac 1952.) je filmski montažer, pronalazač i publicista. Najpoznatiji je po tome što je prvi na teritoriji Jugoslavije konstruisao i napravio Galaksiju – kućni računar na principu samogradnje.

Na saveznom takmičenju iz matematike i fizike 1966. osvojio je prvo mesto.

Čitanje knjige o mikroprocesoru Z80 motivisalo je Antonića da pokuša da eksperimentiše s njim. Godine 1976. napravio je svoju prvu mašinu sa mikroprocesorom Game of Life Džona Konveja, profesora sa Kembridža, koji je osmislio algoritam da se na matrici sa 256 crvenih svetlećih dioda iscrtava tok evolucije.

Za potrebe Balkanskog prvenstva u alpskim i nordijskim disciplinama napravio mali računar “Arbitar” za merenje prolaznog vremena skijaša. “Arbitar” je po konceptu bio prethodnik današnjih laptop računara. Kasnije je napravljeno ukupno pet verzija Arbitra.

U leto 1983, čitajući literaturu o mikroprocesorima, Antonić je zaključio da primitivan procesor CDP 1802 može softverski da generiše video-signal bez pomoćnog specijalnog kola. Kako su u to vreme računari još uvek bili retkost, pošto je tada propisima bio zabranjen uvoz robe u vrednosti preko 50 nemačkih maraka, Antonić je ponudio naučnom časopisu “Galaksija”. Kompletno uputstvo za samogradnju je odštampano decembra 1983, pa je preko 8.000 entuzijasta u Jugoslaviji došlo do svog prvog kućnog računara.