Kratak pregled naslova na beogradskim portalima poslednjih pet – šest dana:
– Krimski Tatari na udaru! Rusi ih mobilišu – ako odbiju, pucaće im u leđa!
– Ako se Putin ne ubije uvešće svet u nuklearni holokaust.
– Mobilisani Rus pucao u komandanta.
– Ruske izbeglice podigle cene stanova u Beogradu za 50 posto.
– Zelenski veruje da bi Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje.
– Mobilizacija, sve šalju na front, u smrt, na prve linije.
– Rusija gubi rat, povlači se.
– Rusi beže preko granice, nema avio karti, sve rasprodato.
– Hvataju muškarce po metrou i puškama ih teraju na ratište.
– Rusija će mobilisane slati u rat sa minimalnom obukom.
– Rusi beže iz svoje zemlje zbog mobilizacije.
– Imam izbor – zatvor ili da postanem ubica.
– Putin svesno šalje građane u smrt.
– Na mesto zamenika ministra odbrane Rusije dolazi „marijupoljski mesar“.
– Putin neće ispaliti nuklearke na zapadne zemelje jer mu se tamo školuju deca.
– Ne želimo da umremo, daju nam zarđale puške.
– Trudna doktorka Marijana bila u ruskom zatvoru, postala simbol otpora. .
– Putin poslao Ruse da ginu pa zbrisao u banju.
– Hvataju siromašne stare i bolesne da ratuju za Rusiju.
– Gužva na granicama, Rusi masovne beže od mobilizacije.
Ima toga još…
Lopatama da se sakuplja.
Da se pune septičke jame.
Do neba da smrdi.
A obraz, profesionalna etika, a savest, makar ona novinarska ako ne ljudska?
Dokazi?
Druga strana, kolege?
Gde su slike tih nepreglednih kolona begunaca? Gde su slike mobilizacijskih centara iz kojih Ruse, vezane, golobrade, neobučene, sprovode na front?
Je li se ijedan jedini Rus ovih dana dobrovoljno odazvao pozivu?
Gde su sad fakt čekeri, oni koji objavljivanje slike umorene srpske dece u Jasenovcu smatraju kršenjem javnog morala? Gde su da provere činjenice, da traže dokaze od autora?
Ili je, kada je antiruska propaganda u pitanju sve dozvoljeno?
Kako je moguće da se predsednik jedne države, pa makar i Rusije, na naslovim stranama naziva „botoksiranim patuljskom“, ubicom, kasapinom?
Na čiji mig i uz čije prećutno klimanje glavom?
Ko uređuje srpske medije, američka i ukrajinska ambasada u Beogradu ili srpski urednici…
Kako to, kolege, da su akcije američke vojske na 10, 12 ili 15 hiljada kilometara od američkog tla – oslobodilačke, slobodarske, legitimna borba za američke interese, primeri demokratije, a ruski otpor širenju NATO-a na istok, kad Rusi štite svoje sunarodnike na svojim istorijskim teritorijama, e, to je – ruska kasapnica, masakr, rusko divljanje, divljaštvo, prolivanje nevine krvi…
Mobilisani Amerikanci sa pesmom su išli u rat, u Vijetnam, Ruse u Ukrajinu vode vezane lisicama!
Sramno! Degutantno!
I, nije li, kolege, mobilizacija suvereno pravo svake države? Ne sećam se sličnih naslova u beogradskim medijima, poput ovih sadašnjih, ni kad su nas Amerikanci, Englezi, Francuzi i Nemci ubijali na našim kućnim pragovima!
Ameri i Nemci tada su srećni išli u rat. Da ubijaju krvave Srbe!
Je li ovo, što se danas radi poruka srpskoj omladini, sadašnjim generacijama, da sutra, a i to se jednom može desiti, kad se iz ovog ili onog razloga proglasi mobilizacija u Srbiji, reaguju tako što će bežati glavom bez obzira iz Srbije?
Da umesto da uzmu pušku u ruke, pa makar ona bila i zarđala, i brane zemlju, udare u plač i kuknjavu do neba? Svi do poslednjeg.
Koja se to poruka šalje ovakvim naslovima?
Ili, ovo što se piše sad, važi samo u slučaju Rusije?
Ako Amerika ima pravo da brani svoje nacionalne interese u Ukrajini, na drugim mestima, na 10, 15.000 kilometara, ima li isto pravo Rusija na par koraka od svojih granica?
Jeste li, kolege, zaboravili koliko je Rusa živo izgorelo u onom domu u centru Odese? Koliko ih je pobijeno u granatiranju Donbasa, Luganska? Sećate li se kako Amerika štiti svoje građane, sunarodnike širom sveta? Ili je to pravo rezervisano samo za Ameriku, a za Rusiju ne važi?
I, kako ona vest o granatiranju Donbasa, ubistvu 13 civila, od pre neki dan, prođe bez ikakve objave kod vas, bez bombastičnih naslova? Možda Rusi nisu ljudi pa ne zavređuju vašu pažnju? Vaše suze?
I, ako ništa drugo, šta se to dešava sa našim zdravim razumom? Zar više ne razlikujemo dobro od zla, đavola od anđela, zar zaista, kolege, više nismo u stanju da ukapiramo šta se to dešava oko nas, i ko se, ustvari, protiv koga ovde bori?
Ili nam je sve jasno, no, šaka dolara je šaka dolara?
Možda je, aliluja, suština zdipiti što više para za što kraće vreme. J..bš otadžbinu i pravdu.
Jesi li oni naslovi sa početka teksta slučajni?
Ma jok. Ova zemlja spremana je za njih bar 30-tak poslednjih godina. Život je negde drugde, nije ovde. Sreća je tamo, preko, nije ovde. I pravda je tamo, i istina. I standardi su tamo, kakvi ovi naši. Naša jedina alternativa jeste da odemo tamo, ne da ostanemo ovde. Oni znaju sve, mi ne znamo ništa. Vrednije je deset godina njihove istorije nego naš vek. Vredniji je jedan njihov život nego naših stotinu, hiljadu.
Vera, duh, duša? Slava, krst, sveća? Ma jok. Važnija su životinjska zadovoljstva.
Možda su oni naši junaci, pobijeni 1999. godine na Košarama, Paštriku, širom Srbije, ona deca koju su geleri kasapili dok su sedela na noši iluzija. Možda se ni tada nije trebalo opirati? Prihvatiti novi svetski poredak. Prihvatiti njihovo pravo da nas ubijaju bez kazne?
Šta smo radili mi koji smo tada mobilisani, koji nismo pobegli? Jesmo li pogrešili, je li trebalo da zbrišemo prvim vozom, avionom, pešice preko granice? Jesmo li ispali budale? Sudeći po sadašnjim naslovima po Beogradu izgleda da jesmo!
Begunci su heroji!
Ura.
A, kad ponovo dođu da nas ubijaju, a, doći će, iznećemo pred njih zastavu duginih boja!
Mir, brate, mir…
Tako nas ovih nesrećnih dana uči nesrećna beogradska štampa!
Sreća pa narod shvata o čemu se radi. Nisu naši ljudi budale. Valja samo pogledati komentare ispod onih, gore navedenih naslova.
autor:Zoran Šaponjić
izvor:
