Autor: Aleksandar Arsenijević
Vrlo mala udolina, često proizvod erozije ili urezivanja potoka, strmih strana Srbistanci nazivaju jarugom. Obično obrasle rastinjem koje skriva od pogleda jaruge su oduvek predstavljale idealno mesto za raznorazne ilegalne aktivnosti.
Upravo u jednoj takvoj jaruzi na imanju Teodosija Marićevića u blizini Orašca na Sretenje 1804. godine okupila se, kako predanje kaže van pogleda turskih uhoda i domaćih drukera, družina pod vođstvom Karađorđa Petrovića odlučna da oslobodi Srbiju od vekovcnog turskog zuluma. Dva veka i kusur kasnije, tačnije od 2002. pa na ovamo na Sretenje u memorijalnom kompleksu u Marićevića jaruzi, pod firmom Dan državnosti, obeležavaju se početak Prvog srpskog ustanka i datum donošenja Sretenjskog Ustava.
To što je na Sretenje pre nepubih 190 godina u Srbistanu donet najmoderniji Ustav u tadašnjoj Evropi to sa ovim čega smo danas svedoci ima dodirnih tačaka taman koliko ih imaju dva Zemljina pola. Drugim rečima, od gospodara Vučića na ovamo Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne uređene suverene države vlastodršci se sete samo kada im to odgovara. Uostalom, probajte da nabrojite sve slučajeve u kojima je veliki, bezgrešni i svemogući vođa prekršio najviši pravni akt zemlje kojom vlada? Naravno da ne možete budući da on to bez ikakvih posledica i dilema radi bezmalo svakodnevno, dok oni koji o tome govore bivaju medijski razapeti rastrgnuti.
I kakav se onda to Dan državnosti obeležava u Srbistanu, koji je svetlosnim godina daleko od države utemeljene na Ustavu i zakonima?
Nije valjda da neko ovu tvorevinu u kojoj živimo, koju simbolizuju, organizovani kriminal, korupcija, pariokratija, bezakonje… zaista smatra državom? Da se nešto gde policijski inspektor pod zakletvom, direktno povezuje vlast sa organizovanim kriminalom, gde pripadnici bezbednosnih službi obezbeđuju najveću plantažu marihuane u Evropi može nazvati državom? Može li iko da pomisli da se ovo ovde gde kolonizatori otimaju, uništavaju i rade sve ono na šta u matičnim državama ne smeju da sanjaju ni u najluđim snovima, može nazvati državom?
Izgleda da može.
Biće da, na stranu mahinacije i izborne krađe, većina još uvek misli ili je na to na neki način prinuđena, da se nazadni Srbistan do guše zaglibljen u egzistencijalnoj i moralnoj jaruzi može nazvati Srbijom. Državom kojom vlada bezgrešni, sveznajući i svemogući gospodar, koji je Srbistance učinio najprosperitetnijim i najsrećnijim narodom u vaseljeni, a sa čim nikako da se pomiri izdajnički ološ koga povazdan huškaju tamo neke strane službe koje bi da Srbiju vide na kolenima.
E pa u tom slučaju neka smo i ovaj Dan državnosti naše nazadne jaruge proslavili u sreći i veselju!
