Nepotrebno je politizovati navode o pasiviziranju prebivališta Albanaca

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ima plan da ocenu o vladavini prava iz poslednjeg Izveštaja EU o Srbiji, za godinu dana poboljša za 20 odsto, u svim oblastima. Da li je to moguće, s obzirom na “oročen” saziv Vlade, šta građanima Srbije donose Zakon o istopolnim zajednicama, Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije, čijem donošenju se protivi “212 srpskih intelektualaca”, da li je građanima u unutrašnjosti dovoljno predstavljeno šta je Zakon o istopolnim zajednicama, kako ovo ministarstvo može poboljšati položaj osoba sa autizmom i da li je upoznato sa navodima da se etničkim Albancima na jugu Srbije pasiviziraju prebivališta, za portal Slobodna reč objašnjava ministarka Gordana Čomić.

Slobodna reč: Da li su se potpisnici “Apela 212 srpskih intelektualaca” javili Ministarstvu radi diskusije?

Gordana Čomić: Za sada ne. Poziv ostaje otvoren.

SR: Čini se da je regulisanje prava istopolnih zajednica u fokusu većine medija, šta nam donose još dva najavljena nacrta zakona?

GČ: Bolja rešenja u izmenama i dopunama zakona protiv diskriminacije kojima bi moralo bolje da se štiti pravo ljudi da ne budu diskriminisani zbog bilo kog svog ličnog svojstva i potpuno nov zakon o rodnoj ravnopravnosti sa upućujućim odredbama koje bi moralo da poboljšaju položaj žena Srbije u svim sektorima. Sva tri zakona zahtevaće izmene drugih, sektorskih zakona da bi mogli biti primenjeni, a s obzirom na to da se primena dešava na nivou lokalne samouprave, ministarstvo će svim opštinama i gradovima biti alat za pomoć za primenu zakona. Obići ćemo sve upravne okruge i stajati na raspolaganju svim u Srbiji nadležnima da ove zakone primenjuju.

SR: Mislite li da je građanima u unutrašnjosti jasno objašnjeno šta predstavlja Zakon o istopolnim zajednicama? Mediji na lokalu, uključujući one koji se u najvećoj meri finansiraju javnim novcem, nisu bili zainteresovani za ovu temu…

GČ: Pravo medija da vode svoje uređivačke politike je neprikosnoveno. Niko ne sme da im govori o čemu da govore, a o čemu ne, oni to sami najbolje znaju, pa koju god temu da izaberu ili ne, to je njihovo pravo.

SR: Narodni poslanici iz Vranja, pred kojima će se naći Zakon o istopolnim zajednicama, na upit našeg portala, takođe nisu bili zainteresovani da građanima predoče jesu li upoznati sa nacrtom i koji su im stavovi. Očekujete li neku vrstu otpora u Skupštini, s obzirom na aktuelnu retoriku poslanika, zbog kojih nas “opominje” i EU?

GČ: Retorika poslanika je odgovornost predsedavajućeg Narodne skupštine, na njemu ili njoj je da primenjuju Poslovnik kojim je vrlo precizno određeno šta poslanik sme a šta nikako ne, tako da sam sigurna da to znaju i poslanici evropskog parlamenta koji su zabrinuti zbog “neprimerenih javnih istupa”, kako definišu svoju volju da deluju umesto predsedavajućeg Narodne skupštine. Članu Vlade nije dozvoljeno da komentariše šta poslanici rade, jer Narodna skupština kontroliše i nadzire rad Vlade, a ne obrnuto.

SR: Aktuelni saziv Vlade je “ograničen”, ima li ministarstvo koje vodite dovoljno vremena da sprovede najavljeno? Da li su možda neke oblasti zapostavljene?

Ministarstvo ima plan za godinu dana koji je nadležni Odbor Narodne skupštine odobro 16.11.2020. Plan se nalazi na internet stranici ministarstva i glavni cilj je da povećamo ocenu o vladavini prava sa 2,2 koliko je iznosila u poslednjem Izveštaju EU na 2,64, dakle za 20 odsto u svim oblastima za koje je ministarstvo nadležno, dakle donošenje zakona koji su već u proceduri za odobrenje nacrta, po zakonu o planskom sistemu, rešavanje svih problema Nacionalnih saveta, uključivanje Roma i izgradnja instituta društvenog dijaloga. Pitali su nas “Zašto samo plan za jednu godinu?” i odgovor je očigledan – ako ne oposlimo planirano za tu godinu nećemo ni za drugu, ni ikada.

SR: Bliži se Svetski dan autizma (2. april). Do sada je bilo nekoliko najava o konačnom formiranju registra osoba sa autizmom u Srbiji, i uglavnom su dolazile od Ministarstva zdravlja. Da li imate uvid u problem dece i odraslih sa autizmom u Srbiji, koje poruke dobijate od organizacija koje se bave zaštitom njihovih prava, i da li je kreiranje registra posao ministarstva koje vi vodite, ili je adresa Ministarstvo zdravlja?

GČ: Ministarstvo zdravlja, mi smo, kao i institucija Povernika za ravnopravnost, nadležni da ne bude diskriminacije osoba sa autizmom i da bude primene zakona koji olakšavaju položaj u društvu i život kako samih osoba sa autizmom, tako i njihovih porodica. Mi smo i alat za druga ministarstva, civilno društvo, udruženja, akademsku zajednicu, bilo koga ko želi da se organizuje društveni dijalog čija je tema “Živeti sa autizmom, šta možemo bolje nego do sada?“.

SR: Jeste li upoznati sa navodima da se etničkim Albancima na jugu Srbije, koji privremeno žive u regionu ili na zapadu, pasiviziraju prebivališta, zbog čega postoji rizik da im budu ugrožena fundamentalna prava kao građanima Srbije?

GČ: Jesmo. I to je tema kojom se bavio i OEBS i Savet Evrope, i mi smo svima bili na usluzi da se provere svi navodi, činjenice i podaci o procesu koji ne treba politizovati, jednako kao što ne sme biti dopušteno da se bio kome krše manjinska prava. Ministarstvo obilazi Naconalne savete u njihovim sedištima i poseta Naconalnom savetu Albanaca bila je planirana za realizaciju pre dve nedelje, kao i poseta Raškom, Rasinskom i Pčinjskom okrugu i Bošnjačkom nacionalnom savetu, ali su putovanja zbog epidemije odložena. Čim pre ići ćemo na te sastanke i kroz dijalog rešavati sve probleme koje naconalne manjine imaju. Nema ničeg bez dijaloga, ni demokratije ni vladavine rava ni sloboda medija, ničega.

Izvor: Slobodna reč