Amnesti internešenel: Vlast u Srbiji i dalje vidi svaku kritiku kao pretnju koju treba otkloniti

0
20

Istraživačica organizacije Amnesti internešenel Jelena Sesar kaže da „vlasti u Srbiji i dalje vide svaki oblik kritike i neslaganja sa državnom politikom kao pretnju koju treba otkloniti“.

U Srbiji je tokom 2023. godine zabeleženo kršenje slobodne izražavanje i mirnog okupljanja, nasilje nad ženama, pripadnicima LGBTI zajednice i migrantima, kao i podrivanje prava na socijalnu bezbednost, navodi se u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel.

Prema rečima Sesar, istraživačice za Balkan i EU, AI se ne bavi izborima, stoga u izveštaju nisu komentarisali događaje u vezi sa decembarskim izborima, prenosi N1.

„Evidentno da su događaji poput tragičnih ubistava u maju, incident u Banjskoj u septembru, izbori u decembru bili vrsta katalizatora za sve veća urušavanja prava, posebno na mirno okupljanje i prava na slobodu izražavanja“, ukazuje ona i dodaje da su to neka od pitanja na koja su se verovatno najviše skoncentrisali u izveštaju.

Godišnji izveštaj, precizira, ne uključuje sve primere koje su pratili i zabeležili.

„Ali svakako možemo govoriti o učestalim napadima i pritiscima na novinare, pogotovo istraživačke, kao i pripadnike civilnog društva. Vlasti u Srbiji i dalje vide svaki oblik kritike i neslaganja sa državnom politikom kao pretnju koju treba otkloniti. Zbog toga su novinari, aktivisti, pa čak i umetnici koji su izrazili kritičan ili satiričan stav bili često meta napada političara, nazivani neprijateljima, izdajnicima, stranim plaćenicima i slično. Takva retorika i otvoreni napadi koji su obično nastavljeni kroz medije bliske vlastima, normalizovali su nasilje putem društvenih mreža protiv pojedinih novinara i medijskih kuća“, upozorava ona.

„Mislim da nikog neće iznenaditi procena da je sloboda medija u Srbiji i dalje ozbiljno ugrožena. Jedan od razloga je činjenica da se političari u Srbiji često upuštaju u kampanje protiv medijskih kuća i novinara. Zabeležene su desetine napada, Savet Evrope je potvrdio da je svaki treći novinar u Srbiji imao neko iskustvo sa pretnjama ili neku vrstu pritiska. Ono što zabrinjava su ozbiljni napadi, digitalna hajka i drugi pritisci na predstavnike NDNV Dinka Gruhonjića i Anu Lalić, ti napadi još ne jenjavaju, trend se nastavlja i u 2024. godini“, kaže ona.

Da Vas podsetimo:  Namera rezolucije o Srebrenici da se Srbi označe kao genocidan narod

Napadi i digitalne pretnje, ističe, nisu jedini oblik pritiska na novinare.

„Kao i prethodnih godina videli smo sve više SLAPP tužbi, u kojima političari i velika kompanije zloupotrebljavaju sudove i tuže novinare za klevetu, troše dragoceno vreme, ograničene resurse, sa ciljem da ih zastraže i ućutkaju. Kuće poput BIRN i KRIK se i danas suočavaju sa mnoštvom tih tužbi“, kaže ona.

Ukazuje da je prošle godine bilo i pozitivnih primera, gde su sudovi odbacivali te tužbe.

„Neminovno je da vlasti počnu da rade na usvajanju zakonskih rešenja i mera koje bi uspostavile minimalne standarde za zaštitu od takvih tužbi, omoguće sudovima da brzo prepoznaju i odbace slučajeve zloupotrebe, ovo iziskuje i dugoročnu obuku sudija i tužilaca. Nedavno usvojena direktiva u EU o suzbijanju SLAPP tužbi je dobar osnov“, ističe Sesar.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime