Postoje tekstovi za koje je bolje da ostanu nenapisani, jer su potpuno protivrečni, a uz to se i tiču stvari koje se ne mogu promeniti, pa mnogi misle da ih je bolje i ne pominjati. Ovo je takav tekst.
Elem, baš na Savindan na portalu lista „Danas“ preneto je saopštenje zaštitnika građana Zorana Pašalića u kom on traži od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da povuče „sporni“ udžbenik iz srpskog jezika namenjen učenicima osmog razreda osnovnih škola. Taj udžbenik, kako napisaše u saopštenju, „negira postojanje hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezika“, a to je shvaćeno nakon reagovanja na pritužbu Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine.
Dalje se u saopštenju kaže: „U postupku kontrole, Zaštitnik građana je utvrdio da je resorno ministarstvo odobrilo izdavanje udžbenika za srpski jezik za osmi razred osnovne škole u kojem je u definiciji podele južnoslovenskih jezika navedeno da se Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci koriste srpskim jezikom, ali ga nazivaju hrvatskim, bosanskim i crnogorskim jezikom.“
Normalna reakcija na ovakvo saopštenje glasila bi otprilike ovako:
– Poštovani gospodine Pašaliću, kao pripadnik srpskog naroda koji je u ovoj državi još uvek apsolutna većina i koji, takođe, ima svoja prava, smatram da ugrožavate građanska prava svih Srba koji ono što je napisano u „spornom“ udžbeniku smatraju činjenicom. Ali i da ostavimo mišljenje naroda, koji ste Vi dužni da branite, na stranu, naučna lingvistička javnost se odavno složila da taj jezik kojim se sve navedene nacionalnosti služe jeste upravo srpski, a da su jezici koje Vi branite preimenovanjem srpskog postali ono čime ih nazivate. U pitanju su političke tvorevine, a ne lingvistički fakti i stoga ispadate neozbiljni. Uostalom, Vi na ovaj način, pominjući „bosanski“ jezik, dajete za pravo bošnjačkim revizionistima koji taj izmišljeni jezik umesto „bošnjačkim“ (što bi označavalo da je jezik Bošnjaka) nazivate „bosanskim“ (što je podvala kojom se želi reći da ne govore samo Bošnjaci tim jezikom, već svi oni koji žive na teritoriji Bosne). Hteo bih Vam pomenuti da ste Vi zaštitnik građana, a ne zaštitnik građanista koji bi da ispadnu bogovi demokratije i tolerancije, a nauštrb svega srpskog. Iskreno, mene ovo vaše saopštenje, pored toga što me se kao pisca i lingviste tiče, čini ispunjenim osećanjem nezaštićenosti, što zadire u Vaš posao koji očigledno niste kadri ispuniti jureći poene nacionalnih manjina umesto da štitite nacionalni identitet srpskog naroda i nauku. Ako Vam je cilj da posustajete pred hirovima nacionalnih manjina kako biste ugrozili prava većine, onda to mogu opravdati samo time da tražite višak posla za sebe, ali onda biste sami fabrikovali nezaštićene ljude. Zašto ne pustite da ovo reši nauka, a ne politika? – završilo bi se pisanje zaštitniku građana.
Ali, pošto je ovo zemlja u kojoj je velikodušnost najveća vrlina, ali i najgora mana, posle ovakvog pisma, bio bih dužan gospodinu Pašaliću izvinjenje. Zašto? Zato što on reaguje u skladu sa zakonom, a naša velikodušna priroda, ovoga puta u zakonu, dovela je do toga da su gorenavedeni „ugroženi“ jezici u Srbiji zaista priznati kao jezici nacionalnih manjina.
Dakle, mi smo krađu svog jezika dozvolili i sami zapečatili to kao legalno. Baš zato, ovo gorenapisano pismo, čije pisanje sam osetio kao nasušnu potrebu svog nacionalnog identiteta i nešto zbog čega me je zasvrbela diploma lingviste, ostaje kao pucanj u prazno, kao svenarodni skok u naša usta. Ostaje kao suprotstavljanje samima sebi i najveća potvrda i opovrgavanje naše velikodušnosti. Nešto što je rečeno, a ne služi ničemu. Po prvi put sam napisao nešto što će suštinski ostati nenapisano. Stoga, gospodinu Pašaliću neću slati izvinjenje, jer ništa nisam ni napisao.
autor:Milan Ružić
Pitam se, da li SLUGE ZAPADA, imaju svijest, šta znači omalovazavanje vlastitog jezika?? Sa druge strane potpuno sam siguran da to „GOSPODARI“ jako, jako dobro znaju !
Hvala gospodinu Ruziću na dosljednosti i patriotizmu!