Od novca koji uzima od komintenata tri banke u Srbiji, u kojima ima vlasnička i upravljačka prava, „Evropska banka za obnovu i razvoj“ finansira otcepljenje Vojvodine i stvaranje jedne para-države u kojoj će se saditi genetski modifikovane žitarice. Obaveza Srbije da to dozvoli proizilazi iz tajnog aneksa ugovora o stvaranju „Transatlanskog trgovinskog i investicionog partnerstva“ kome će naša država uskoro pristupiti.
„Evropska banka za obnovu i razvoj“ (EBRD) iz Londona nije samo kreditna, već i investiciona banka. Ona se povremeno pojavljuje kao davalac zajmova, a ponekad vrši i direktna ulaganja u Srbiji. U ovom trenutku EBRD kontroliše najmanje tri ovdašnje banke.
U „Komercijalnoj banci“ a.d. EBRD ima 24,43 odsto akcija. Preko svog strateškog partnera u Srbiji, „MK Group“, ova londonska banka je vlasnik preduzeća „Sunoko“ d.o.o, koje ima skoro 84 odsto akcija „AIK Banke“ a.d. iz Niša. Kupovinom „Hypo Alpe Adria Holding“-a EBRD je stekao i akcije ovdašnje „Hypo Alpe Adria Banke“.
Novac koji se preko ovih banaka pribavi od komintenata, EBRD ponovo plasira u srpsku privredu, predstavljajući to kao – stranu investiciju?!?
Dva najvažnija pravca delovanja ove banke na prostoru Balkana jeste proizvodnja genetski modifikovanih organizama (GMO) i stvaranje mini para-države od Slavonije i Vojvodine i to, kao što se vidi, novcem dobijenim iz Srbije.
Profesor Marijan Jošt je hrvatski naučnik i genetičar koji upozorava kako američka kompanija „Monsanto“ planira da od Slavonije i Vojvodine napravi svoju para-državu u kojoj će slobodno uzgajati genetski modifikovane žitarice.
Po tvrdnjama profesora Jošta, ovakav zaključak se nameće i iz čitanja tajnog aneksa osnovnog ugovora o „Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu“ (TTIP). Za razliku od osnovnog ugovora, čiji se konačni tekst još uvek usaglašava između vlada članica EU i Sjedinjenih Američkih Država, tajni aneksi ne moraju da budu ratifikovani u skupštinama država koje pristupaju sporazumu, tako da mogu da ostanu daleko od očiju javnosti.
U primerku aneksa koji je nedavno objavila organizacija „Greenpeace“ državama koje pristupe TTIP-u zabranjeno je da „diskriminišu“ genetski modifikovane proizvode, čak i tako što će na etiketu stavljati znak „GMO“. Države-članice gube deo svog suvereniteta, jer će morati da se podrede zajedničkom regulatornom telu i neće smeti da donose niti primenjuju bilo kakve zakone koji su u suprotnosti sa TTIP-om. Stvaranje zajedničkog tržišta samo je opravdanje za stvaranje nove super-države.
Jedini mali ustupak evropskim državama, bar za početni period, predstavlja mogućnost da na svojim teritorijama zabrane ili ograniče proizvodnju GM hrane, ali moraju da dozvole nesmetani promet iste te hrane koja se uvozi.
Upravo zbog toga je značajno Slavoniju i Vojvodinu staviti pod kontrolu GMO kompanija, smatra profesor Jošt, jer sa jedne strane se organskim proizvođačima onemogućuje da koriste ovu najplodniju zemlju u Evropi, a sa druge strane se proizvođačima GM hrane daje mogućnost da u srcu Evrope dobiju desetine hiljada hektara oranica na neograničeno korišćenje.
„Monsanto“ je najveći svetski proizvođač GM organizama koji kontroliše i do 90 odsto tržišta. Kako je pokazalo istraživanje novinarke Kristine Sarić iz organizacije „Natural Society“ najvažniji i najveći akcionar „Monsanta“, procenjenog na vrednost od oko 100 milijardi dolara, je američki investicioni fond „Vanguard Group, Inc.“.
Ovaj fond sa sedištem u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji upravlja investicijama ukupne vrednosti od oko 3,4 hiljade milijardi dolara. Nije u pitanju štamparska greška: „Vanguard“ je zaista u posedu 3,4 bilijarde dolara. Poređenja radi: ukupna razmena svih dobara i usluga u Srbiji tokom cele 2015. godine vredela je 0,042 bilijarde dolara.
Sa novcem koji ima na raspolaganju „Vanguard“ može da kupi svakog svetskog političara, računajući i srpske vlastodršce koji se prodaju i za sume koje se u ovom fondu smatraju sitnišem.
U međuvremenu se zna da postoji direktna veza između „Monsanta“ i američkih vlasti. Tako je list „The Guardian“ 2011. godine, pozivajući se na dokumenta objavljena na „Wikileaks“-u konstatovao da je američka ambasada u Madridu finansijsku pomoć Španiji uslovljavala dozvolom dolaska „Monsanta“ u ovu zemlju.
„Monsanto“ u Srbiji ima dva zastupništva. Prvo je „Monsanto Holland B.V.“ koje je predstavništvo istoimenog preduzeća iz Holandije. Drugo je „Monsanto Serbia“ d.o.o, čiji je vlasnik holandska kompanija „Monsanto Invest B.V.“.
Oba pomenuta preduzeća su u Novom Sadu i na čelu im je isti čovek – Zoran Petrović, rođen 15. maja 1968.
Ova preduzeća, međutim, najmanje su zaslužna za prodor „Monsanta“ u Srbiju.
Ispitujući delovanje takozvane „Agrarne mafije“ istražitelji iz Evropske komisije su naišli na grupu od osam advokata iz Novog Sada koji se pominju u svakoj sumnjivoj transakciji koja je bila predmet istrage.
„Molim vas da imate razumevanje što u ovom trenutku ne mogu da vam otkrijem ko su članovi ove grupe“ rekao je piscu ovog članka jedan od istražitelja kao odgovor na pitanje da li je Saša Bajić iz novosadske advokatske kancelarije „Bajić i Popović“, a koji se pominje u dokumentima o rasprodaji PIK „Bečeja“, takođe član pomenute grupe.
U svakom slučaju, pomenutih osam advokata koordinira rad pravih predstavnika „Monsanta“ u Srbiji.
Kako tvrde istražitelji EK, dva novosadska preduzeća sa nazivom „Monsanto“ služe isključivo da bi se stvorio lažni utisak kako ova američka kompanija u suštini ništa ni ne radi u Srbiji. Istina je, međutim, sasvim drugačija – „Monsanto“ je itekako aktivan u našoj zemlji.
Generalni zastupnik američke kompanije „Dekalb“ u Srbiji je „MK Seed“ iz „MK Group“-e Miodraga Kostića. „Monsanto“ od 1998. poseduje sve akcije „Dekalb“-a koji se bavi i proizvodnjom genetski modifikovanog semena.
Iako tvrdi da „MK Group“ ne koristi GM proizvode, Kostić se više puta javno založio za izmenu aktuelnog Zakona o GMO koji zabranjuje korišćenje genetski modifikovanih proizvoda za ljudsku istragu. Kostićeve kompanije su, međutim, već izvesno vreme predmet istrage Evropske komisije, između ostalog i zbog saradnje sa „Dekalbom“.
Profesor Jošt tvrdi kako „Monsanto“ u mnoge zemlje švercuje svoje proizvode. Oni u Srbiju mogu da stignu i uz pomoć „Victoria Group“, drugog značajnog saradnika ove američke kompanije na Balkanu.
„Victoria“ je većinski vlasnik „Sojaproteina“ a.d. iz Bečeja, najvećeg proizvođača soje na ovim prostorima. Osim zbog toga, ovo preduzeće je značajno i zato što poseduje laboratoriju ovlašćenu da sertifikuje proizvode za ljudsku ishranu. „Sojaprotein“ tako kontroliše samog sebe i sebi izdaje potvrdu da njegova soja nije genetski modifikovana. I o ovome se vodi istraga od strane Evropske komisije.
U blizini pogona „Sojaproteina“ Miodrag Kostić je kupio PIK „Bečej“. Osim ove geografske bliskosti, „MK Group“ i „Victoria Group“ vezuje i zajednički suvlasnik – „Evropska banka za obnovu i razvoj“ (EBRD) koja je upravo ovih dana za prvog čoveka „Victorie“ postavila svog starog znanca, Vladimira Čupića, ranijeg direktora i u „Hypo Alpe Adria Banci“ i u „AIK Banci“.
„Strogo nam je zabranjeno da istražujemo poslovanje EBRD-a“, tvrdi naš izvor iz Evropske komisije, „Zbog toga ne možemo sa sigurnošću da potvrdimo da ova banka direktno sarađuje sa ‘Monsantom’, ali postoji dosta dokaza o saradnji EBRD-a i ‘Vanguard’-a koji mogu da se nađu i na internetu.“
Početkom 2013. godine EBRD je oglasio svoj odustanak od davanja 40 miliona evra kao podsticaj za rad sa GM proizvodima u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj. Ovaj odustanak je, međutim, bio samo dimna zavesa iza koje se sakrilo pravo ulaganje banke u ovaj sektor na Balkanu: samo preko „Victoria Group“ i „MK Group“ EBRD je investirao dvostruko više para u GMO.
Posao pomenutih osam advokata iz Novog Sada je da za potrebe „Monsanta“ i EBRD-a kontrolišu i koordiniraju rad svih onih koji su zainteresovani za saradnju. Jedan od njihovih klijenata je i Ružica Đinđić, udovica predsednika vlade Zorana Đinđića. Prateći njene investicije i poslovanje istražitelji EK su i ušli u trag pomenutoj grupi advokata.
Iako je udovica Đinđić zvanično izašla iz „Victoria Group“, ipak je na neki način ostala prisutna. Veterinarski zavod „Subotica“ na papiru je u većinskom vlasništvu „Victoria Group“, ali su istražitelji EK saznali da u njemu glavnu reč još uvek vodi Ružica Đinđić.
Na podrućju Severne Bačke postoji samo jedan poljoprivredni inspektor koji i kada bi hteo i smeo ne bi mogao da nadgleda sve useve u potrazi za zabranjenim GM žitaricama. Sa svoje strane VZ „Subotica“ proizvodi hranu za životinje koristeći proizvode koje atestira laboratorija „Sojaproteina“, a koji se uzgajaju na okolnim parcelama. Tako hranjene životinje se zatim velikim delom koriste u ljudskoj ishrani.
GM žitarice sadrže visok procenat glifosata, hebricida koji se, po rečima profesora Jošta, taloži u životinjskom mesu i kroz hranu se prenosi u ljudski organizam. Glifosat je visoko toksičan.
Ideja o umrežavanju svih resursa potrebnih za nesmetano uzgajanje i distribuciju GM proizvoda nastala je još dok je Zoran Đinđić bio predsednik Vlade Srbije. Njegov dugogodišnji poslovni saradnik bio je Miodrag Kostić, osnivač i vlasnik „MK Group“-e. Stvaranje „Monsantove“ para-države u Vojvodini prirodni je nastavak te politike.
„Monsanto“ na novom tržištu uvek počinje sa takozvanim „semenom terminatorom“, upozorava profesor Jošt. Ono daje visoke prinose uz korišćenje pesticida koji se besplatno daju uz njega, a koji toliko zatruju zemlju da posle toga decenijama na njoj ne može da niče ništa drugo osim GM semena koje proizvodi „Monsantno“.
Srbija nije članica Evropske Unije i zbog toga ne učestvuje u pregovorima o TTIP-u, ali će sve postignute sporazume morati da počne da primenjuje i pre svog pristupanja EU. TTIP, naime, stvara zajedničko tržište Severne Amerike i Zapadne Evrope, na koje će pristup imati isključivo zemlje koje prihvate i primenjuju ugovore, računajući i tajne anekse. Ako Srbija želi da nastavi da svoju robu plasira na tržišta Evropske Unije i Severne Amerike, moraće da prihvati i TTIP.
Hrvatska je članica EU i ona će automatski preuzeti sve ugovore koji budu potpisani u okviru TTIP-a. Zbog toga ne postoji potreba za izdvajanjem Slavonije iz njenog sastava. To, međutim, ne važi za Vojvodinu, jer u Srbiji postoji snažan anti-evropski pokret koji bi mogao da spreči preuzimanje i primenu TTIP-a. Zbog toga će se još više raditi na osamostaljenju severne srpske pokrajine, dok će Slavonija dobiti samo izvesnu autonomiju u okviru Hrvatske kako bi mogla kroz bilateralnu saradnju da stvori zajedničku para-državu sa Vojvodinom, smatra profesor Jošt.
Milan Malenović
magazin-tabloid.com
Монсанто је недавно купљен од стране „немачког“ Бејер АГ (Bayer AG) за 66 билиона долара (под наводницима, зато што су Ракафелери ставили шапу на овај део бившег немачког индустријског конгломерата Фарбен ИГ још после другог светског рата). Сасвим случајно, највећи пакет акција у оба случаја има Венгард (Vanguard group), мада је у оба случаја то релативно мали део укупних акција, испод 10%. Но Венгард, чији главни човек Тим Бакли долази са једног од Ракафелерових универзитета (Харвард, Бостон), је само један од инвестиционих фирми под чијом маском Ракафелери пласирају (пре свега) њихов новац; ту су Блекрак (BlackRock, други највећи појединачни институционални власник акција у Монсанту), чији шеф Лари Финк долази из Ракафелерове инвестиционе банке First Boston у Њујорку, Даџ ен Какс (Dodge&Cox, други највећи појединачни институционални власник акција у Бејеру), чији чермен Чарлс Пол долази са Ракафелеровог универзитета у Шикагу, Блекстоне (Blackstone group), чији Питер Питерсон такође долази са Ракафелеровог универзитета у Шикагу итд итд. Кроз мрежу ових фирми, по правилу формално основаних и/или вођених од људи ван породице Ракафелер, и на изглед без везе са њима, Ракафелери доминирају западном финансијском и корпорацијском сценом. Успут, Венгард група располаже укупним инвестиционим фондом од око 5 трилиона долара, Блекрак око 6 трилиона. Ко жели да им помогне добровољним прилогом, добро је дошао…
Пардон, билиона (трилиони у САД)
Macko ne znamo koje jedemo pijemo i udisemo