Koliko košta spomenik Stefanu Nemanji i dalje je tajna, sudeći po odbijenom zahtevu za informacije od javnog značaja koji je Nova ekonomija poslala Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda.
U odgovoru koji je dat navodi se da je zahtev odbijen na osnovu zakona, u kojem je propisano da organ vlasti može da uskrati pristup informacijama od javnog značaja ako bi time učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom određeno da se čuva kao „tajni podatak ili predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu“.
„Imajući u vidu da je Zaključkom Vlade Srbije 18. jula 2018. godine dokumentacija u vezi sa izgradnjom spomenika Stefanu Nemanji na Savskom Trgu određena kao tajni podatak, kao i da donosilac navedenog akta (Vlada Srbije) nije uklonila oznaku tajnosti, gradska uprava Grada Beograda nije u mogućnosti da navedene podatke učini dostupnim javnosti“, naveo je Sekretarijat u odgovoru Novoj ekonomiji.
Prema ranijem pisanju medija, Zaključku kojim je određeno da vrednost spomenika ostane državna tajna, istekao je rok važenja 1. januara prošle godine.
Do sada se od podataka o spomeniku zna samo na osnovu saopštenja Vlade u kojem se navodi da je spomenik urađen u bronzi i da je delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a da je iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, a težak je približno 80 tona. Otkriven je 27. januara 2021. godine na Savskom Trgu u Beogradu uz prisustvo državnih zvaničnika.
Prema objavama Televizije N1 koja je imala uvid u dokumenta sa carine, navodi se da je deset kamiona stiglo iz Rusije u Beograd sa delovima spomenika koji je plaćen devet miliona evra.
Takođe, cena transporta je kako je pisao medij, bila veća od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi i ta cena još nije poznata.
Kako je Nova ekonomija ranije pisala, spomenik je 2021. godine imao fizičko obezbeđenje koje godišnje košta sedam miliona dinara.
Iz Muzeja grada Beograda tada su naveli da ga štite u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, da ovaj spomenik nikada nije dobio status kulurnog dobra, a da za njegovo obezbeđivanje Muzej grada izdvaja više novca nego što u proseku plaća za ostale objekte pod njihovom zaštitom.
