Prevare sa izbornim listama: Kako možete da proverite da li je neko zloupotrebio vaš potpis?

U finišu izborne kampanje pljušte optužbe da su pojedini potpisi podrške birača za izborne liste falsifikovani, pa se postavlja pitanje kako može da se proveri da li je neko zloupotrebio njihov potpis

Republička izborna komisija radi danonoćno kako bi se proverio doslovno svaki papir predat za predstojeće izbore koji se održavaju 17. decembra.

Fantomski birači: Kako može da se proveri koliko ljudi je prijavljeno na nekoj adresi?

Podnosilac parlamentarne izborne liste mora da dostavi spisak od najmanje 10.000 potpisa birača, pri čemu navodi ime i prezime, JMBG i potpis birača.

Takođe, birač potpisuje i izjavu o podršci gde se navodi da je identitet podnosioca isprave utvrđen uvidom u neki lični dokument, pri čemu je potrebno navesti naziv dokumenta, broj, datum kad je izdat i ko ga je izdao. Sve ove izjave, ali i sam spisak mora da overi notar.

Dakle, svaka zloupotreba potpisa birača je zapravo organizovana kriminalna akcija u kojoj je potrebno da učestvuju podnosioci liste, neko ko ima vaše lične podatke, kao i notar koji svojim pečatom stoji iza toga da su podaci tačni.

RIK ima mogućnost da utvrdi pravno valjane potpise i one koji su sumnjivi. Za one potpise koji su sumnjivi, izborna lista ima rok od 48 sati da dostavi pravno valjane potpise i otkloni nedostatke.

Tužilaštvo uvek bude obavešteno i ono dalje istražuje sve sumnje na moguće malverzacije.

Građani mogu da se obrate na dve adrese

Postoje dve krovne institucije kod kojih se nalazi sva dokumentacija koja se predaje prilikom podnošenja svojih lista – nadležna izborna komisija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Nosioci liste u pisanoj ali i elektronskoj formi dostavljaju izbornim komisijama potpise podrške. Istog trenutka potpisi koji su u elektronskoj formi dostavljaju se i Ministarstvu lokalne uprave i samouprave.

Ministarstvo potom proverava da li su lica upisana u birački spisak, da li su pogrešni matični brojevi, da li su lica umrla, podržala neku drugu listu ili više od dve ili tri liste, kao i da li su možda istu listu podržala više puta.

RIK potom dobije izveštaj Ministarstva o svakoj listi a koji sadrži informacije o svim tim mogućim neregularnostima.

„Građani dakle imaju dve institucije kojima mogu da se obrate da provere da li je njihov potpis možda zloupotrebljen, a to su nadležno ministarstvo ili izborna komisija“, kaže Maja Mitić, članica RIK-a ispred Pokreta Dveri.

Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku propisano je da Ministarstvo nadležno za poslove uprave preko upravne inspekcije nadzire ažuriranje biračkog spiska i vršenje drugih poslova koji su prema ovom zakonu povereni opštinskim, odnosno gradskim upravama, pa se zainteresovani građani mogu predstavkom obratiti ovoj inspekciji u cilju obezbeđivanja zakonitosti postupanja svih aktera u izbornom procesu.

Poverenik za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti Milan Marinović oglasio se saopštenjem i rekao da on nije adresa na koju mogu da se obrate oni koji sumnjaju da su im potpisi falsifikovani.

„Svaki građanin koji sumnja da je došlo do falsifikovanja njegovog potpisa može podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, te Poverenik nema ovlašćenja da podnosi pojedinačne krivične prijave u ime građana“, navodi Marinović.

Jedan od kandidata za poslanike sa liste „MI – Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović“ analitičar i kolumnista RT Balkana Aleksandar Pavić kaže da su više od 24 sata čekali da im bude odobrena lista za parlamentarne i gradske izbore.

Prema rečima člana GIK-a Zorana Alimpića, dokumentacija ove liste bila je verovatno najpomnije pregledana dokumentacija u istoriji izbora u Beogradu.

„Satima smo pregledali svaki potpis. Većinu potpisa za ovu listu overili su notari. Nismo pronašli ni jedan falsifikat niti nepravilnost i ova lista je jednoglasno proglašena kao lista broj 13“, kaže Alimpić.

Pavić potvrđuje da su se i tokom prikupljanja potpisa suočavali sa raznim opstrukcijama.

autor:Teodora Kostić