U nedelju 16. januara 2022. godine građani Republike Srbije su se na referendumu izjasnili potvrdno za ustavne promene u delu pravosuđa. Ovaj referendum održan je po novim pravilima, tačnije, nije bio neophodan cenzus, a ispostavilo se ni lična karta pri glasanju. S tim u vezi, neophodno je sagledati nekoliko ključnih dešavanja koja su obeležila ovaj referendum.
Piše: Luka Vučinac, politikolog
Krajem prošle godine, po ubrzanoj proceduri, parlament je usvojio zakone o referendumu i eksproprijaciji nezavisno od javne debate, ocene stručnjaka i volje naroda. Ipak, kulminacijom nezadovoljsta šake jada koje plaćaju strane ambasade desila se nezapamćena tragedija u novijoj istoriji Srbije. Nedužni vozač bagera, koji je u potpunosti nezavisan od lokalnih vlasti, nasilno je sprečen u nameri da pregazi strane plaćenike.
Opravdano pitanje za novo nezavisno sudstvo jeste što pripadnici MUP-a nisu bili prisutni da gaženje plaćenika bagerom prođe u najboljem redu i bez incidenata.
Nezavisno od zdravog razuma
Ipak, nezavisno od zdravog razuma, MUP Srbije je odlučilo da više uniformisanih pripadnika pošalje da zaštite ministra Aleksandra Vulina nego na ostalih 50 lokacija širom Srbije zajedno. On je pojavljivanjem na blokadi obavljao svoje redovne dužnosti zanemarivanja bezbednosti građana i stanja u svom ministarstvu, dok je ostatak radnog vremena proveo uobičajno na nacionalnoj frekvenciji strastveno izgovarajući gluposti.
Istovremeno, blokadama su prisustvovali ljudi koji su snimali tu nekolicinu stranih plaćenika nekim čudnim uređajima da bi kasnije poslali kazne, opet potpuno nezavisno od zakona Republike Srbije.
Iznenada i gotovo preko noći, Narodna skupština potpuno samostalno i nezavisno uviđa mane ovih zakona. Zakon o eksproprijaciji se povlači dok se zakon o referendumu i narodnoj inicijativi menja, a predsednik skupštine Ivica Dačić raspisuje referendum.
Sličnosti između novog promenjenog zakona o referendumu i onog starog novog zakona o referendumu jeste da je cenzus, kao preduslov za validnost, nije potreban. Drugim rečima, referendum je nezavisan od broja glasača, tj. svejedno je da li je izašlo 10 ili 100.000 glasača na referendum. Međutim, nedostatak truda predlagača promena da se građani obaveste i motivišu da glasaju na referendumu jeste zabrinjavajući.
Referendum nezavisan ne samo od broja glasača nego i od izbora građana
Primera radi, da ste želeli da se kladite na rezultate referenduma i da ste uplatili 1000 rsd da će ishod biti „Da“ dobitak bi bio 10 dinara, tačnije 1010 rsd. Drugim rečima, stiče se utisak da je referendum bio nezavisan ne samo od broja glasača nego i od izbora građana ili su kladionice znale nešto što ostali nisu.
Svim dešavanjima oko referenduma stekli su se preduslovi da kompletna srpska javnost jasno pokaže koliko nikome nije preterano stalo do Ustava Republike Srbije.
Štaviše, toliko je zanemaren Ustav da na južnom delu teritorije Srbije nije postojala ni mogućnost da se građani izjasne o ovom pitanju. Pod maskom da su izmene Ustava za nezavisnost sudstva, vladajuća koalicija je verovatno postigla dovoljno za dalje simpatije iz Evropske unije, a nemogućnost glasanja na Kosovu i Metohiji je dodatno usrećila većinu političara EU.
Sa druge strane, izlaznost ostatka birača pokazala je da nisu dovoljno informisani i zainteresovani, ali i da dominira osećaj nemoći da utiču na političke procese u Srbiji.
Ukoliko sagledamo pasivnost pravosuđa u slučajevima koji se tiču afera vladajuće koalicije ispostavlja se da Srbija nije ni imala pravosuđe.
Ko je najveći gubitnik referenduma?
Da li to znači da će ove izmene doneti nezavisne ljude koji će nezavisno ispitati i dati odgovore na afere bivšeg doktora nauka Siniše Malog, Aleksandra Vulina i njegove tetke, Nebojše Stefanovića i njegovog oca i Aleksadra Vučića i njegovog brata i sina itd.? Ni najveći optimisti u Srbiji ne mogu da zamisle da dobijemo odgovore na pitanja izbornih krađa na ovim, ali i prethodnim izborima, a kamoli istinu o povezanosti političkih aktera sa kriminalcima.
Gotovo sve analize rezultata referenduma se bave pobednicima i gubitnicima na političkoj sceni. Zaključak tih analiza jeste da nema izrazitih pobednika niti gubitnika, da je vlast bila u potpunoj kontroli dok je opozicija ostvarila par simboličnih pobeda u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Međutim, kad se sagledaju poslednja dva meseca i dešavanja oko referenduma postoji jedan izraziti gubitnik, a to je Ustav Republike Srbije.
AUTOR:Luka Vučinac, politikolog
