Rodila poslednjeg Romanova u carskoj Rusiji, a onda…

0
346

Priča o tragičnoj sudbini zaboravljene srpske princeze Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra Prvog, Srpkinji koja je rodila poslednjeg Romanova u carskoj Rusiji i koja je mnogo uradila za dve zemlje i dva naroda, uglavnom je nepoznata široj javnosti.

Princeza, u Rusiji poznata kao kneginja Jelena Petrovna, živela je u veoma burno vreme — doživela je dva balkanska rata, Prvi svetski rat, Februarsku i Oktobarsku revolucija. Ti istorijski događaji ne samo da su se poklopili sa važnim događajima u njenom životu, već su i promenili njihov tok.

Jelena Karađorđević, ćerka kralja Petra Prvog Karađorđevića se 1911. godine udala za kneza Jovana Konstantinoviča, koji je bio jedna od značajnih ličnosti iz dinastije Romanov.

Jelena Karađorđević je bila neobično interesantna ličnost — obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini — Rusiji.

Biografija Jelene Karađorđević je zapravo jedna tragična priča. Rodila se u izgnanstvu — u Crnoj Gori u Rijeci Crnojevića, živela jedno vreme u Švajcarskoj, gde je živeo i njen otac Petar Karađorđević, udala se 1911. i odmah je svojim životom i životom svoje porodice ušla u jednu veliku istorijsku dramu i iz te istorijske drame izašla sa jednom vrlo tužnom sudbinom.

Jelena Karađorđević je bila i milosrdna sestra — u Petrogradu je bila veoma angažovana oko tzv. Srpskog komiteta, koji je pomagao Srbiji u Prvom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. Ona je veoma mnogo doprinela predstavljanjem Srbije u ruskom društvu, mnogo je radila na upoznavanju visokog ruskog društva sa Srbijom i interesima Srbije, bila je veoma aktivna i uspela je da za to relativno kratko vreme, koliko je bila u Petrogradu, od 1911. do 1918. godine, učini veoma mnogo za zbližavanje i jačanje rusko-srpskih odnosa.

Da Vas podsetimo:  Evo ko je od srpskog jezika napravio da je jedan glas, jedno slovo

Jelena Karađorđević je stigla u Rusiju kao snaha udata za kneza iz imperatorske porodice u avgustu 1911, a u decembru 1918. godine bila je prinuđena da je napusti pod pritiskom sovjetske vlasti.

Brak je mogao biti politički, a ispostavilo se da je bio iz ljubavi. Njen suprug bio je sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča i velike kneginje Elizabete Mavrikijevne. Brutalno je ubijen u Alapajevsku od strane boljševika 18. jula 1918, dan nakon pogubljenja ruskog cara Nikolaja Drugog i carske porodice u Jekaterinburgu.

Jelena je pratila muža u izgnanastvu. Zatvorena je u Jekaterinburgu, potom je bila nekoliko meseci u zatvoru u Permu, a zatim i u Moskvi — u zatvoru u Kremlju.

Jelena nije znala da je njen muž, koga je jako volela, ubijen. Mislila je da je knez Jovan Konstantinovič uspeo da pobegne iz Alapajevska, da se prebaci u Evropu ili Ameriku, i da je tamo čeka. Upravo ta nada joj je pomogla da prebrodi sva iskušenja zatvora i zatočeništva

Na kraju, posredovanjem srpske misije u Rusiji, pre svega poslanika Miroslava Spalajkovića, srpskih oficira i norveške misije, koja je zastupala interese Srbije, Jelena je uspela da izađe iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza i da se nastani u Švedskoj.

Međutim, tu nije dugo ostala. Sa sinom Vsevoldom i ćerkom Jekaterinom otišla je u London, gde su se njena deca obrazovala na Oksfordu. Živela je u Londonu uglavnom u hotelima.

Kneginja je uspela da se spase zatvora i preživi progone, izbegne zlu sudbinu Romanovih, ali nikada više nije imala stalno mesto boravka. Do kraja svog života živela je u hotelima. Rešila je da ne gradi dom u koji nikada neće doći njen muž i otac njene dece — Jovan Konstantinovič.

Umrla je u oktobru 1962. na jugu Francuske, ne videvši svoju Srbiju, na neki način zaboravljena od svih, i sahranjena je u Nici.

Da Vas podsetimo:  Kad su Srpkinje prvi put sedale za sto sa svojim muževima

Izvor: rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime