Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ počeli su na današnji dan pre tačno 25 godina. Za 78 dana poginulo je oko 2500 ljudi. Odluka o bombardovanju doneta je prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Naredbu tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao je generalni sekretar NATO -a Havijer Solana.
Bombardovanje je počelo nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu. NATO je 24. marta 1999. u 19.45 casova zapoceo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori. Promenjen je odnos međunarodnih snaga, naš položaj u svetu ali i odnosi velikih sila, svet više nije unipolaran i teško da se mogu ponoviti događaji iz marta 1999. godine.
Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje je okončano 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Tokom 11 nedelja napada gotovo svi gradovi u Srbiji našli su se na meti snaga NATO-a. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje. Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Izvor: https://www.geminfo.rs/
