„Konačno svoji na svome“ glasi ime zakon koji je najavio Aleksandar Vučić, a čiji će cilj biti rešavanje problema koji nije uspeo prethodni iz 2015. godine – masovnu legalizaciju bespravno izgrađenih objekata. I dok pitanje legalizacije nepokretnosti predstavlja nepremostivu prepreku za bilo koju vlast u Srbiji decenijama unazad, sagovornici Mašine novinar Radmilo Marković i advokat Ivan Ninić nisu optimistični ni da će novi najavljeni zakon uspeti da reguliše ovo pitanje. Štaviše, obojica naziru dodatne probleme u nastajanju.
Pomalo neočekivano, predsednik Srbije je saopštio da će država predložiti zakon o legalizaciji nepokretnosti bez komplikovane procedure.
Kako je rekao Vučić, u državi postoji 4,8 miliona objekata koji se koriste bez upisa prava ili bez upotrebne dozvole, te će njihov status biti rešen do Nove godine. Za oko 70 odsto objekata, dodao je, cena legalizacije će biti ukupno 100 evra.
„Imamo 4,8 miliona nelegalnih objekata u našoj zemlji. Ti ljudi ne mogu da te objekte stave pod hipoteku, da koriste kredite, ne mogu da ih stavljaju u pravni promet u skladu sa zakonom, ne mogu da raspolažu tom imovinom. Istovremeno se i najčešće ne plaća porez na imovinu na takve objekte, gde i država gubi“, rekao je on.
Dodao je da su rešenja koja se primenjuju od 1997. godine bila loša, te da je predloženi zakon popularno nazvan „Konačno svoji na svome“.
„Naša ideja je da prostom prijavom, bez komplikovanih procedura, u digitalnoj formi, mi evidentiramo sve objekte i odlučujemo o vlasništvu. Elektronsku prijavu pošaljete do Nove godine, to će raditi Agencija za prostorno planiranje u svakom katastru, i u roku od 60 dana vaš objekat je legalan“, objasnio je Vučić.
Ipak, informacija koja je možda i najviše zaparala uši javnosti je ta da će se cena legalizacije kretati od 100 evra – što ne znači da će svaki objekat imati tu cenu. Cene će biti različite i zavisno od broja stanovnika u datom mestu, i od toga da li se nekretnine nalaze u centru ili prigradskom naselju.
Ali, prema Vučićevim rečima, čak oko 70 odsto spada pod tu tarifu.
„Mi ne odgovaramo za instalacije kakve ste vi postavili. Mi ne možemo da odgovaramo kao država za tehničke stvari, za upotrebne dozvole. Mi odgovaramo za upis prava svojine. Mi time u potpunosti uređujemo tržište nekretnina, od vas ne tražimo ništa osim sitnice“, poručio je predsednik iz Palate Srbije.
Shodno predsednikovoj najavi, već sutradan je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila da je zakon o legalizaciji spreman i o njemu bi u petak trebalo da odlučuje Vlada Srbije, a potom će biti prosleđen parlamentu na usvajanje po hitnoj proceduri.
Takođe je navela da će prijavljivanje za legalizaciju biti obavezno, a biće određeno kada, ko i u kom roku treba da preduzme određene radnje.
Kome će služiti zakon: Građanima, ili pak ljudima bliskim režimu?
Nije Vučić slučajno, tokom svog prezentovanja novih državnih mera, spomenuo 1997. godinu. Naime, od tada traju pokušaji države da reguliše nerešene predmete legalizacije. Međutim, tada je bilo svega nekoliko stotina hiljada slučajeva, da bi 2015. u trenutku donošenja famoznog Zakona o ozakonjenju bilo – milion i po.
Danas, prema sopstvenom priznanju predsednika države, skoro pet miliona.
Upravo je sagovornik Mašine novinar Balkanske istraživačke mreže u Srbiji (BIRN) Radmilo Marković 2023. godine bio autor istraživanja koji se ticao gorepomenutog zakona. Naime, u tekstu se otkriva kako je u Beogradu praksa legalizovanja objekata koji su izgrađeni bez dozvole ozbiljno zloupotrebljena.
Drugim rečima, sedam godina nakon što je donet Zakon o ozakonjenju, on ne samo da nije rešio višedecenijski problem nelegalne gradnje, nego je otvorio prostor za zloupotrebe. Tako je tokom višemesečnog istraživanja BIRN pronašao više od 300 objekata površine veće od 450.000 kvadrata koji su ozakonjeni bez jasnog zakonskog osnova.
Uzimajući sve u obzir, pitali smo našeg sagovornika kome će novi najavljeni zakon služiti – običnim građanima, ili pak investitorima bliskim vladajućoj garnituri?
Kako ocenjuje Marković, u idealnom slučaju bi taj zakon služio običnim ljudima koji godinama, ili čak decenijama, čekaju na legalizaciju svojih nepokretnosti, te bi tada mogli da raspolažu sopstvenom imovinom na legalan način.
„Međutim, ako pogledamo kako je prošao prethodni zakon iz 2015, koji je u suštini imao isti cilj, vidimo da nisu rešeni stari zahtevi za legalizaciju. Ali, rešavani su ovi koji su nastajali u toku trajanja tog zakona i koji nisu smeli da budu rešavani. Znači, ozakonjeni su oni objekti koji nisu smeli da budu, štaviše oni su očigledno bili prioritet. I tu smo videli čiji su se kvadrati legalizovali, to su ljudi koji su ili bliski vlastima, ili su jednostavno podmitili koga je trebalo, koliko je trebalo. Javna je tajna da su tada, a verovatno i sada, postojale tarife koliko košta po kvadratu da se zaštiti od inspekcije dok se objekat ne izgradi, a onda kada se izgradi i tarifa koliko košta po kvadratu da se legalizuje. To je u principu bio paralelni sistem vođenja legalizacije, odnosno ozakonjenja“, objašnjava Marković.
Kako dodaje, druga stvar koju vidim kao problem u ovom slučaju jeste katastar.
„Da bi se svi ti objekti upisali, vlasništvo mora da se upiše u katastar. Katastar već sada ima na desetine, ako ne i na stotine hiljade zastaralih predmeta koji se razvlače godinama. Jednostavno, ljudi ne mogu da utiču na katastar da radi brže. Uzimajući opet sve u obzir, sumnjam da će katastar tek tako upisati više miliona ljudi i brzo i jednostavno. Naposletku, ako nisu mogli da rešavaju ove probleme toliko godina, zašto bi sada?“, upitao je Marković.
Uzimajući sve navedeno u obzir, sagovornik Mašine sumnjam da će obični građani, koji čekaju godinama da se to njihovo malo nesreće legalizuje, biti ti koji će prvi doći na red.
Sličnog viđenja je i advokat Ivan Ninić, koji za Mašinu napominje da ovakva mera može da bude korisna za malog čoveka, te da čitav jedan set životnih aktivnosti može da bude unapređen ovakvom merom za istog.
„Međutim, nas iskustvo uči da će najveći benefit ove mere imati upravo ljudi koji su deo sistema i koji predstavljaju bitne poluge režima. Kada pogledamo unazad, selektivno su rešavani predmeti, i to samo tamo gde je prisutna korupcija, gde je postojao politički interes, politička urgencija ili gde je postojala neka porodična ili lična konekcija“, rekao je Ninić.
Povodom Vučićeve najave novog zakona, Ninić dalje navodi da u ovom slučaju javnost je dobila mnogo pitanja, a malo odgovora. Kako kaže, najavljeni zakon predstavlja simbolično polivanje pravnog poretka sonom kiselinom.
„Predsednik je lansirao ovu najavu bez ikakvih dodatnih pojašnjenja. Ovo je i sa pravnog stanovišta, ali i sa stanovišta zdravog razuma jedna opasna mera koja do temelja razara pravni poredak. Svaki građevinski objekat treba da bude usklađen sa važećim planskim dokumentima, sa generalnim urbanističkim planovima i sa detaljnim urbanističkim planovima. Dakle, svaki izgrađeni objekat mora da bude sagrađen na osnovu dokumentacije koju propisuje Zakon o planiranju i izgradnji i set podzakonskih akata. Konvalidirati nešto što nema ni plansku osnovu, a nije građeno po svim uzusima i pravilima građevinske struke, je pogubno za društvo u celini“, smatra Ninić.
Sagovornik Mašine navodi primer svih ljudi koji su prethodno gradili poštujući propise, te veruje da će se isti osećati, najblaže rečeno, nasamareno.
„Ovo je školski primer nejednakog postupanja i različitog pravnog tretmana iste životne i pravne situacije. Mene lično itekako podseća na nedavna predsednikova pomilovanja ljudi protiv kojih se vode krivični postupci za teža krivična dela u proteklih devet meseci. Nastavlja se pravna nejednakost pred zakonom, a ne postoji opasnija stvar za jedno civilizovano društvo od razgradnje pravne države i nejednake ili selektivne primene zakona i pravde. Ovo je jedna konvalidacija i legalizacija opšteg društvenog haosa, a to će tek doći na naplatu“, objašnjava Ninić.
Marković takođe uviđa da ovaj najavljeni zakon, kao i prethodni, nosi sa sobom užasne moralne i pravne hazarde.
„Navodno će sve buduće nelegalne gradnje prelaziti u vlasništvo države, ali iste neće moći da se ruše. Tu se opet otvara mali milion pitanja, u vidu koga ćemo, koga nećemo? Defakto znači da je divlja gradnja i dalje dozvoljena, ali neće moći da se ruši, nego će država to da preuzme. Šta sad to znači?“, ukazuje sagovornik Mašine.
Ninić takođe napominje kako ova tema otvara niz drugih pitanja.
„Šta će se dogoditi sa krivičnim postupcima koji su u toku zbog krivičnog dela nedozvoljene gradnje? Da li će simboličan iznos sada biti novčana vrednost s kojom ćete moći da kupite sudsku odluku, odnosno da li ćete tim iznosom biti abolirani bilo kakve krivične odgovornosti u postupcima u kojima ste identifikovani kao izvršilac krivičnog dela?“, rekao je Ninić.
Sagovornik Mašine takođe dodaje još jednu, kako je sam ocenjuje „posebnu opasnost“ koja preti implementacijom ovakve mere.
„Da li će se ovim staviti tačka na trag sumnjivog novca, odnosno kapitala? Ovom merom ljudi koji su poslovali u sivoj zoni, koji su se bavili pranjem novca ili novac od kriminalne delatnosti plasirali u izgradnju, nikada više neće biti pozvani na odgovornost, niti će poreklo novca investiranog u nelegalni objekat biti predmet ozbiljnijeg preispitivanja“, kazao je Ninić.
Za kraj, upitani o razlozima donošenje ovakve mere, odnosno tajminga iste, sagovornici Mašine saglasni su da se, potencijalno, radi o predizbornom marketingu.
Marković smatra da se itekako mogu napraviti argumenti i reći da Vučić povlači ovakav potez u cilju predizborne propagande.
„Lično ne mislim da će izbori biti niti ove, niti naredne godine. Ali, znamo da Vučiću nisu potrebni izbor da bi vodio predizbornu kampanju“, zaključuje Marković.
Ninić napominje da ne zna kako će primena najavljenog zakona izgledati u praksi, ali njemu je teško da poveruje da se po diskontnoj ceni na ovakav način može rešiti ovako ozbiljan problem, koji u Srbiji traje decenijama.
„Ako uzmemo to u obzir, nema sumnje da je ovo jedna populistička mera“, zaključuje Ninić.
