Na sledećoj vojnoj paradi u Beogradu, biće prikazano samo lično naoružanje Aleksandra Vulina, ministra odbrane u Vladi Srbije!
Za sada je to samo šest pištolja i četiri puške, ukupno: komada deset!
Tih deset komada ”kratkih” i ”dugih cevi”, kada bi se pronašlo u sanduku u šumi pored puta, to bi bio ”arsenal za atentat na predsednika”, a kada Agencija za borbu protiv korupcije konstatuje da te ”cevi” funkcioner Vulin nije prijavio, onda je to vodoinstalaterski materijal, valjda…
A, vodoinstalaterski materijal ne podleže obavezi prijavljivanja funkcionerima mrskoj Agenciji: – Nisam znao da treba da prijavim oružje! – lakonski je svoj slučaj objasnio ministar koji, izgleda ili ne vidi dobro ili ne ume da čita, jer – u formularu za prijavu imovine, koji je ministar popunio, postoji i rubrika ”oružje koje podleže registraciji”!
Funkcioneru koji daje lažne podatke o imovini u nameri da ih prikrije – sledi kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a ko bude osuđen – deset godina ne sme na javnu funkciju!
Elokventan kako jeste, Vulin će reći da nije imao nameru da prikrije podatke, nego nije video rubriku, a posle će pričati da ga je Agencija kaznila zato što ne vidi dobro… A moraju ga kazniti, jer: ”…ko prijavi imovinu nakon isteka roka, kazna je od deset do 50 hiljada dinara”.
– A, da se vratimo mi na priču o mojoj tetki..? – zavapiće u kritičnom trenutku ministar vojni, koji je dozvolio da ga pred postiđenim vojnim vrhom Srbije novinari propituju na koji je način dobio 205 hiljada evra od tetke. Tad je zažalio što, među onih četiri, nema bar jednu pušku kao češki predsednik Miloš Zeman, na kojoj je ugravirano: ”Za novinare”!
Ali, ostavimo sada i tetku i tetejce po strani!
Šta da radimo mi sa državom Srbijom, koja je Aleksandru Vulinu dala dozvole za posedovanje, možda i nošenje, deset komada vatrenog oružja, a on prethodno proglašen za vojno nesposobnog? Da li je bio kod očnog lekara, druge i da ne pominjemo? Ako jeste – da li je njega obmanuo da dobro vidi ili je obmanuo onog sa regrutacije – da ne vidi dobro? Šta sa dioptrijom ”sedam”, koliko je javno, ne i na poligrafu, Vulin rekao da ima?
Ako li se pokaže da mu država nije dala te dozvole (ni oni možda ”nisu znali da treba”?), ’oće li ga ’apsiti, oduzimati oružje i suditi za pripremu atentata..? Za šta bi toliki arsenal bio, nego za atentat i preuzimanje vlasti?
Ili će biti: ”E, ne dam Vulina!”?
Vulin će, tako, postati razlogom što Vučić nikada neće biti veliki kao Putin: ne bih da hulim, ali, ako je ”Šojgu udarna pesnica Rusije”, onda je Vulin ”udarni šipak Srbije”!
Poređenjem njih dvojice vidi se i zašto: Šojgu, Putinov ministar vojni, govori devet jezika, jedan manje nego što Vulin poseduje pištolja i pušaka; Vulin je bio neostvareni, a Šojgu ostvareni dobrovoljac; Vulin nije služio vojsku, a Šojgu je dogurao do generala; Šojgu je i građevinski inženjer, magistar ekonomije, gitarista, slikar, kolekcionar srednjevekovnog oružja, igra hokej i fudbal, a od svega toga Vulin je samo redovan posetilac SPA centara…
Ali: Vulin je odan!
Samo što sa takvima nikada niste sigurni da li je odan vama ili sebi!
Ako bi ste pitali sve njegove prethodne šefove, koji su živi, čućete da je bio odan uglavnom sebi.
Sa takvim, nikada niste načisto šta će uraditi, ako uđe u tenak!
Radoje Andrić
