Ne, nisam gledao Valtera, kako ste zbog naslova možda pomislili. Gledao sam iznova Klensijevog Džeka Rajana. Moj omiljeni Džek Rajan je inače Harison Ford, ali ni ovaj novi momak nije uopšte loš. Uzgred, u svom privatnom životu je uspeo da osvoji Emili Blant pa zbog toga zaslužuje moje dodatno poštovanje.
Literarni otac Džeka Rajana je američki pisac Tom Klensi, poznat po tome što je sve svoje romane i scenarije pre objavljivanja dobrovoljno slao na odobrenje u CIA. I upravo mu je CIA izmenila adaptaciju njegovog prvog romana „Lov na Crveni oktobar“, pa je Šon Koneri umesto ruskog postao litvanski dezerter.
Elem, u prvoj epizodi druge sezone serije, profesor Rajan objašnjava svojim studentima da je najveća pretnja po SAD na svetskoj sceni zapravo Venecuela. Pritom im saopštava da je ta neuspešna država istovremeno i najveći pojedinačni resurs minerala na planeti, da ima najveće rezerve nafte na svetu, a zlata više nego svi afrički rudnici zajedno.
Epizoda je prvi put emitovana krajem 2019. otprilike na sredini Trampovog prvog mandata. Ne bih bio iznenađen da pre tog emitovanja, američki predsednik o ovoj temi nije znao mnogo više od mene. A sve što sam ja o Venecueli do tada znao (ako ne računamo Kasandru i Ljovisnu), svodilo se na to da ima veliku reku, i „demokratski“ izabranog diktatora, kao i da na poštenim izborima za mis sveta niko ne može da pobedi njihove devojke.
Danas Tramp o Venecueli zna sigurno mnogo više nego nekada. A ja znam da ako mu prođe ovo sa otimačinom njenog enormnog mineralnog bogatstva, biće to najveća pljačka u istoriji, i opelo dosadašnjem svetskom poretku. Nažalost, nema nikakvog razloga da mu ne prođe, jer je na delu sprovođenje neozvaničenog tripartitnog sporazuma najvećih svetskih sila o preraspodeli interesnih sfera.
Taj sporazum je veoma jednostavan i jasan i sadrži samo dva člana:
Čitav svet je igralište na kome se mogu igrati samo tri igrača
Svako od tih igrača u svojoj avliji radi ono što mu je ćef! Tačka.
– Moskva se kao što vidimo ne pretrže u oštrim reakcijama oko kidnapovanja Madura, jer je ovime zapravo dobila kard blanš za totalno ostvarenje svojih ciljeva u Ukrajini i na Baltiku. Da, i na Baltiku! Zar neko još uvek veruje da će posle ovoga Tramp imati kredibilitet da podigne prst i kaže, „hej baćuška, nemoj to da radiš“?
– Peking kao nešto talasa o suverenitetu Venecuele, ali u suštini sa mnogo više žestine brani ugrožene pande, nego pogaženo međunarodno pravo. U stvari Kinezi već decenijama merkaju pravi trenutak za invaziju Tajvana, baš kao što su nekada učinili sa Tibetom. Taj trenutak po svemu sudeći, nikada nije bio bliži.
– Jedini kamen spoticanja između velikih sila bi mogao biti Severni ledeni okean. Na njemu Rusi dominiraju zahvaljući Severnom morskom putu i bukvalno ga smatraju svojim morem, što Ameri naravno teško podnose. Ali taj problem trenutno nije na dnevnom redu.
– I tako, dok velika trojka igra „riziko“ sa nameštenim kockicama, Evropa je samu sebe dovela u poziciju istrošene kurve koja u nedostatku pravog posla naplaćuje veliku i malu nuždu na perifernom peronu geostrategije.
– Veliki igrači će naravno sa većom ili manjom efikasnošću zadovoljiti svoje apetite. Za to vreme će u Africi, na Bliskom istoku, Kavkazu, Balkanu i sličnim belosvetskim zabitima, povremeno podizati „dimne zavese“. A iza tih budućih dimnih zavesa, već sada se mogu jasno razaznati Grenland, Panama, Litvanija, Letonija, Estonija i naravno Tajvan.
I svi manje-više znamo šta će se dešavati, samo ne i kojim redosledom, kao ni koliko će potrajati ovakav planetarni „horoskop“. Deset, dvadeset, možda pedeset godina?! Ono što je nažalost apsolutno sigurno, je da smo svi mi osuđeni da svoje jedine živote proživimo u istovremeno najinteresantnijem i najbrutalnijem razdoblju ljudske istorije.
Valtera kao što rekoh nisam gledao odavno, ali mi u glavi ipak odzvanjaju reči sarajevskog sajdžije Seada Kapetanovića koji u odgovoru na pozajmljeni naslov ovog teksta kaže: „Da. Sprema se oluja„.
P.S.
Ako pođemo od toga da je Kosovo srce Srbije, onda će kraljevina Danska uskoro imati najveće srce na svetu.
