Ponovo svedočimo scenama sa Kosova i Metohije koje nam potvrđuju da za tim čuvenim stolom za kojim se pregovara o kolevci srpstva mi sedimo pod oružanom pretnjom. Ovaj novi upad ROSU je pokazao kako Priština rešava sporove – nasiljem. Valja nam znati, a to će vam reći bilo koji čovek koji prati logiku, da se na suzavac, pendreke i bojevu municiju ne može odgovoriti rečima, pa čak ni kada je u pitanju diplomatski rečnik. Ko god izgovarao bilo šta dok se puca, mora da zna da se njegove reči ne čuju.
Evropa i svet, koji se diče demokratijom, još jednom su dokazali da Srbija može biti izuzetak. Nama su spremni da daju ultimatume koje moramo ispuniti kako ne bismo ponovo bili bombardovani, a kad ih ispunimo, dobijamo samo ova manja puškaranja na svojoj teritoriji na koja, ukoliko odgovorimo, opet će „civilizovani“ ucenjivači posegnuti za bombama.
Šta onda ostaje srpskom narodu? Je li to nama taj isti svet, a sa njim i Evropa, u stvari govore da smo mi narod koji je samo dobar za stradanje? Kako je moguće da pored svega onoga što smo pretrpeli i što trpimo, evo, i danas, još uvek verujemo u priče o demokratiji, Evropskoj uniji, NATO paktu i ostalim zaludnostima kao nečemu što će nama doneti išta dobro?
Mi Srbi važimo za porobljivače i nekoga ko stalno ugnjetava, a sve vreme po nama juri kiša olova, pa za njima i pljusak zakonskih regulativa koje treba da dotuku one koji su se od olovne kiše sakrili. Svega ima sem kišobrana. Pričaju o nekakvoj velikoj Srbiji koja je nama cilj, a Srbija sve manja.
Kada su nam rušili crkve, palili manastire, sakrivali čitav arsenal po žbunju čekajući trenutak da ga upotrebe, trgali krstove sa crkava, čekićali ikonostase, ćutala je Evropa. Kada su silovali Srpkinje, niko nije video ni čuo. Kada su nam palili kuće, niko nije osetio dim. Kada su bacali suzavac, nisu primetili, jer mi valjda uvek zbog nečega plačemo. Kada sa nama pregovaraju, pregovaraju sa pozicije sile! A šta smo onda mi? Topovsko meso? Jesu li Srpkinje na Kosovu i Metohiji zatočene u albanskom haremu? Jesu li svaka vrata i svaki vrat osuđeni na neku obesnu albansku čizmu koja će ih razvaliti ili stisnuti? Koji to narod toliko trpi uljeze i zbog čega? Je li Srbin na Kosovu i Metohiji brav koji čeka svoj nož?
Juče su opet pucali na Srbe. Jesu, pucali su oni koji govore o demokratiji i dijalogu. Upali su na teritoriju na koju ranije nisu smeli, jer su se osilili našim nečinjenjem.
Tačno se vidi s kim imamo posla ako taj neko puca u leđa. Zar mislimo da ćemo kao narod proći drugačije od Srećka, dao Bog da opravda svoje ime? Taj metak u srpskim leđima je ono što sanja onaj ko prisvaja istoriju, zatire tragove i raduje se krvi. To nije bio pucanj jednog čoveka koji ne sluša naređenja, već pucanj u ceo narod.
Možda smo mi kroz istoriju patili i možda su naša leđa navikla na takve udare, ali se pitam kada će tome doći kraj? Ne može biti da verujemo onima koji previđaju jame, naše ruševine, naš pepeo, naše kosti i naše suze. Neće biti da su nam prijatelji. A još manje je verovatno da će naši krvnici slušati šta im pričamo dok ispaljuju rafal u one koji su okrenuti leđima.
Treba da biramo kome da poverimo svoj narod na čuvanje – onima koji su Srbima vadili organe u Žutoj kući ili onima koji su nas bombardovali.
Hajde ovako, za početak pristupimo tom stolu barem pokazujući zube, a Evropi i svetu tako što im nećemo verovati. Videćete kako je tada sve jasnije i za nijansu lakše.
Srbi na Kosovu i Metohiji su podjednako Srbi kao oni u Beogradu ili bilo gde drugde, pa čak i mnogo više. Nemojmo dozvoliti da sa njima Albanci postupaju kao sa onom stokom koju odstrele ili zakolju kada se srpski seljak udalji od pašnjaka.
A ako ćemo već biti takvi, onda ih gledajmo u oči sa uperenim rogovima u njih. Videćete kako neće smeti da urade ništa. Da su ikakvi junaci, kao i oni koji ih podržavaju, ne bi samo čekali da se okrenemo.
Na tom svetskom pašnjaku gde se krdo napasa, mi ležimo pored električne ograde dok nas Albanci rogovima guraju na žicu. Mi im ne odgovaramo, jer njih brani neko ko nosi zvono. Znajmo, to ne znači da je taj sa zvonom najjači, već da je najveća stoka na čitavoj livadi.
autor:Milan Ružić
Imaju razloga da veruju u to. Iz njihove ruke (citaj EU, NATO i dr.) dobijaju i ocekuju ,,med i mleko,,. Naravno uvek u toj situciji su dezurni korisni idioti. Mada, mislim da ,,korisni idioti,, nisu toliko glupi koliko se trude da se prikazu. DANAS je ocigledno sta su sve uradili i kakve su ima namere.
Ne vidim problem u Albancima, niti u Eutopskoj Uniji, niti u Americi. Njihovo ponašanje je jedna konstanta. Barem zadnjih 200 godina, u suštini se jednako ponašaju prema nama. Nerealno je nadati se da će oni promjeniti odnos , zbog prava i pravde. Vremena njihove korektnosti, jesu vremena kada smo mi bili jaki. Reagirali bi odmah, na svaku našu slabost, ali i na svaku priliku koja se stvarala svjetskim političkim gibanjima. Da li je danas polozaj Srbije unutar svjetske politike, takav da moramo sve ovo da otrpimo, šutke, bez reagirnja i odgovora. Bojim se da jeste. Imamo predsjednika koji je ucviljen i ucjenjen , doveden na vlast stranim faktorom, pa samim time i ovisan i poslušan onima koji mogu da „potpale“ vatru. Oni to redovno čine po svojim potrebama. Albanci na KiMu, Bošnjaci u BiH , Hrvati ,Milogorci u Crnoj Gori, a po potrebi i bivša braća Slovenci, su puki poslušnici i instrument „zapada“ i Amerike protiv Srba. Da nemaju njihovu podršku i zaštitu, ali i garanciju da Drzava Srbija neće reagovati, nebi im palo na pamet da čine to što čine. Dakle, problem je samo i isključivo naš! Taj problem, da nam neprijatelji nameću politički vrh, nastao je poznatim „petooktobarskim prevratom“, na sirov, direktan način, i još uvjek prisutan, ali zamaskiran izbornim sistemom i sveukupnom unutarpolitičkom situacijom, u kojem je narodu ostavljeno da sam izabere VELEIZDAJICU DRZAVE I NACIONALNIH INTERESA !! Čemu se mozemo nadati , ukoliko je alternativa Vučiću,……….. Tadić, Jeremić, Zivković, Djilas, Šutanovac, Čanak, ili čak Čeda Jovanović, koji je uvjek u skupštinskim klupama iako se zna da za njego gotovo nitko ne glasa! I da Vas podsjetim, Vučić je preuzeo mjesto Tadića, da bi zaustavio njegovu očitu i otvorenu veleizdaju na KiMu, a sada „plačemo“ za njim, jer je Vučko izdao i upropstio mnogo više !!