Proteklih dana sve je učestalije prisustvo narativa koji pokušavaju da aktuelnu krizu iskoriste za unošenje podela između Srba iz Srbije i Srba iz Republike Srpske, odnosno sa okupirane teritorije Kosova i Metohije — kulminaciju ovakvih navoda pronalazimo u objavi sa društvenih mreža koja je privukla značajnu pažnju javnosti, a u kojoj se navodi:
Studente, profesore, srednjoškolce i građane uglavnom 90% tuku i hapse kosovari i prekodrinci
Pozadina događaja
Ovakve tvrdnje obojene visokim stepenom (auto)šovinizma ne pojavljuju se u srpskoj javnosti prvi put — još u predvečerje protesta održanog 28. juna u Beogradu, različiti neformalni izvori počeli su sa plasiranjem informacija o navodnom uvođenju policajaca iz Republike Srpske koji su trebali da sukobe sa demonstrantima.
A neposredno pre protesta 15. marta, portal Radar, inače nedeljnik daleko poznatije novinske agencije Nova S, objavio je o dolasku ”nekoliko kriminalnih grupa” mladih ljudi sa severa Kosova i Metohije predvođenih ”učesnicima katastrofe u Banjskoj” koji su, kako tvrde, imali zadatak da iniciraju nasilje.
Ovu tezu podržala je i SDS Borisa Tadića u čijem se saopštenju Srbi sa Kosmeta opisuju kao ”batinaši i krimogena lica sa Kosova*”, kao i bivši zvaničnik Socijaldemokratske unije, a sada profesor u penziji Žarko Korać koji je poručio da se radi o ”ljudima iz krimogenog miljea, švercerima i narko-dilerima”.
Implikacije
Ovi pokušaji iscrtavanja podela uz otvorenu diskriminaciju i nipodoštavanje srpskog naroda s druge strane Drine i na okupiranim teritorijama predstavlja otvoren napad na ideju srpskog sveta — ideju nacionalnog, duhovnog i kulturnog jedinstva našeg naroda s obe strane granica nametnutih raspadom bivše Jugoslavije. Ovi destruktivni napori u potpunosti su usklađeni sa širom antisrpskom kampanjom zapadnih centara moći čiji je najvidljiviji predstavnik izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, hrvatski diplomata Tonino Picula.
Ovaj briselski zvaničnik krajem marta je otvoreno poručio da Srbija mora odustati od ideje srpskog sveta i prestati sa ”destabilizacijom susednih država” posredstvom održavanja odnosa sa ”prosrpskim političkim opcijama” kao što su SNSD u BiH ili DPSM u Severnoj Makedoniji. Praktično identične teze ponovio je i bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović prilikom svog nastupa na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu u drugoj polovini maja.
Ono što je zajedničko za ove izjave, ali i narative koji se pojavljuju u srpskoj javnosti, jeste poziv na fragmentaciju srpskog naroda, odustajanje od povratka suvereniteta nad okupiranom teritorijom Kosova i Metohije, okretanje leđa našem narodu zapadno od Drine i južno od administrativne linije.
Domen istorijske odgovornosti Beograda za srpski narod se sužava, a okviri političkog suvereniteta dodatno se ograničavaju — i ko može garantovati da Sava i Dunav neće biti nova granica severno od koje Srbija neće imati šta da traži? O blokadi Glavne ulice u Zemunu neki već govore kao o otcepljenju, iako ne u ozbiljnom ključu. Bar za sada.
