Otvoreno pismo otvorenim pismima i temama vezanim za Best

0
666

2015-02-23_052317Otvoreno pismo, otvorenim pismima, i moja ispovest o svemu što se tokom proteklih godinu dana dešavalo na portalu televizije Best.

Otvoreno pismo,

Otvorenim pismima, i moja ispovest o svemu što se tokom proteklih godinu dana dešavalo na portalu televizije Best.

Prvo, moramo da razumemo da sam ja čovek koji je angažovao blogere da pišu za Best, a ne Saša Mirković. Sredinom decembra 2013 godine jedna novinarka i urednica sa tog portala su me pozvale i zamolile da im pomognem u pravljenju tog medija. Organizovan je sastanak na kojem smo se dogovorili oko detalja tog angažmana.

Sedeli smo u kafeu Zamak kod mene na Banjici i skoro dva sata razgovarali o tom poslu. Tada sam još uvek bio urednik portala Nadlanu, koji je imao dobar tim u redakciji, ali više nije imao sredstava da taj tim izdržava jer je kriza (koja se btw. i dalje uvećava) postajala sve veća. Odgovorio sam na sva pitanja koja su interesovala upravu Besta, i između ostalog objasnio da portal koji dnevno ima oko 100.000 poseta košta između 120.000 i 200.000 evra godišnje.

Takođe sam rekao da je to skupa i neprofitabilna igračka i da će nam od pokretanja priče biti potrebno bar 18 meseci da uopšte bilo šta počnemo da prihodujemo.

Još sam objasnio sam da je u tom trenutku Fejsbuk upravo promenio algoritam kojim se plasiraju vesti u „njuzfidu“ i da je tim potezom potpuno poremetio tržište i dosadašnji način podizanja novih portala. Na kraju sam rekao i to da će mi biti potrebno malo vremena da tu priču dignem od nule upravo zbog toga i da će u početku sve biti nestabilno.

Rečeno mi je da sigurno za tu priču može biti izdvojeno 60.000 evra u toku godinu dana da to radimo. Rekli su mi – „Biće i više, ali računaj da je 60.000 zagarantovano, i to troši i povlači kad ti treba i koliko misliš da treba, ali godinu dana to mora da radi.“

To je bilo daleko ispod onog što je potrebno za pravljenje novog portala, jer, na primer, portal SrbijaDanas koji je u vlasništvu visokog funkcionera SNS-a koji nije medijski eksponiran mesečno troši 15.000 evra samo na to da sponzoriše svoje tekstove na Fejsbuku.

Što će reći da za četiri meseca samo na „sponsored link“ na Fejsbuku potroše moj godišnji budžet za sve. O tome da imaju redakciju sa 4 do 6 puta više ljudi da i ne govorim.

Srpski portali koji tek kreću u priču u glavnom idu jednostavnom utabanom strategijom, podižu rič plaćenim tekstovima na Fejsbuku i to obično tekstovima sa najvećim bljutovinama od naslova i sadržaja, tipa „Žena sa tri sise“ Vlada se smejao dok je tukao Marinu“ i sličnim sranjima.

Negde baš do početka 2014. se to radilo preko grupa koje imaju preko 100.000 lajkova tako što se plaćao šer postova, a onda se sve promenilo. Uprava Fejsbuka je shvatila da je glupo da se neki klinci bogate u svioj zoni Fejsbuk grupa i plaćenog šera i to promenio u „Sponzorisane postove“.

Moja ideja je bila drugačija, svestan da ću imati problem zbog toga što Best ima već jasnu političku pozadinu, ja sam odlučio da umesto na grupe i plaćene postove odigram na ljude. I to, ne na blogere, jer je malo dobrih gotovih blogera stvarno, nego na ljude koji imaju i umeju nešto da kažu, a nemaju svoje blogove. Na ljude koji nisu u ekipi „uticajnih“.

Tražio sam ljude koji prave kvalitetan sadržaj na društvenim mrežama i to pretočio na portal Besta. Tim potezom sam ubio dve muve jednim udarcem, jer su ti ljudi svojim integirtetom popravljali katastrofalno slabu reputaciju TV Besta, a dobrim i razrađenim porfilima na Fejsu kojima se veruje su donosili novu publiku i hajp, klik i šer.

Nemanja i ja smo napravili listu zanimljivih ljudi, objasnili im situaciju, ponudili veće honorare nego što je to praksa i krenuli u priču.

Dogovorili smo se da pišu blogove i da sve što im se na netu učini zanimljivim i da bi to šerovali kod sebe na profilu, pošalju redakciji, redakcija im vrati prerađeno za Best i to ide dalje. Za to smo oformili zatvorenu grupu u kojoj se to praktično radilo.

Da Vas podsetimo:  Pod velom brige produbljuju jaz među generacijama

I to je stvarno sjajno funkcionisalo, već za dve nedelje rada smo sa nule umeli da „pikujemo“ na 15.000 poseta u jednom danu. Ljudi su lako i brzo zavoleli tekstove koje je pisala pre svega Dragana (Trla) i ona je nekako postala naš zaštitni znak. Honorari su stizali redovno redovno i kako sam tražio, svi su bili prilično zadovoljni kako se priča pokrenula i kako to sve napreduje.

S obzirom da sam pored blogera uzeo na sebe i da osposobim i oformim redakciju koja je u stanju da nosi jednu takvu skromnu ali jaku priču, blogere i sve to sam prepustio Nemanji koji je to radio prilično dobro.

U tom poslu osoposobljavanja redakcije za trku sa ostalim portalima nastaju prvi problemi koji će nekoliko puta u tih godinu dana eskalirati i koji će zapravo staviti tačku na sve ono dobro što smo pokušali da uradimo sa Bestom.

U funkciji „trenera“ u redakciju Besta sam doveo svoju zamenicu sa portala Nadlanu koja je taj posao znala perfektno. Iako smo se ona i ja razišli na jako ružan način, moram da priznam da u svojoj karijeri bavljenja medijima nikad nisam imao boljeg saradnika od nje.

Ideja je bila da ona obuči ljude na Bestu kako da prepoznaju šta i kako ide na mrežama, kako da plasiraju sadržaj, kako da povezuju vesti, gde i slično.

Vlasta, kako se inače zove, ta moja tadašnja zamenica i Katarina, devojka koja je urednik Besta su brzo došle u konflikt. Vlasta je dobro primetila da tu redakciju ne zanima da nauče da rade, da se bave samo tračevima, da samo spletkare i ogovaraju najprljavije stvari jedni o drugima.

U nekom trenutku dok sam se bavio drugim stvarima njih dve su se posvađale i Vlasta je po običaju sve onako drsko sasula u lice Katarini, zatim je meni rekla kako gubimo vreme i da nema poente da neko uči Katarinu da bude urednik kad ona nije za to, spakovala se i otišla u Rim na odmor.

Katarina odlično zna kako stvari na Bestu funkcionišu pa je u kontraofanzivu krenula diskretnim ogovaranjem, puštanjem priča, laži, tračeva.

Zbog honorara koji je recimo u tom trenutku kasnio tri dana, ona je napravila priču kako sam ja prevarant i lopov i kako uprava neće dati mene te pare u ruke više nikad, te je tako u tajnosti osmislila i pokušala organizuje pobunu među blogerima i ljudima koje sam samo mesec i po dana ranije doveo da rade.

Bukvalno sam u jednoj noći saznao šta se dešava, ko je šta sve pričao i kako, a onda to te iste noći zaustavio i raščistio sranje. Honorari su normalno isplaćeni dva dana kasnije, a kao kolateralna šteta cele priče portal je napustio Ivan Dabetić.

Tada je portal Besta prvi put zaštucao u svom napretku, iako smo tog drugog meseca rada umeli da pikujemo i 30.000 poseta dnevno, bez fejsbuk grupa, bez sponzorisanja postova, bez sranje naslova.

Međutim ušlo je puno zle krvi i nepoverenja pa je i novac za sledeće honorare počeo polako da kasni.

To je rezultiralo novim sastankom sa uparvom na kojem sam otvoreno pred Katarinom rekao da ona ne može da uređuje portal, jer nema ni znanje ni kapacitet za to. Katarina je na tom sastanku po običaju prećutala sve, jer uvek deluje iza leđa, nikad u lice.

Ljudi mogu da lažu, ali brojke ne, pa sam zato za taj sastanak napravio presek analitike u kojem je stajalo da je tim koji vodi Nemanja u protekla tri meseca doneo 67% posete, da je Nada koja radi samostalno u redakciji donosila 10 posto, da je 10% organski i da je 10% posete ono što pravi ostatak redakcija pod njenom komandom.

Pri tom, sva ta poseta Nemanjinog tima blogera, je bila zdrava u smislu kvaliteta sadržaja.

Očekivao sam da će uprava reagovati ili pritisnuti Katarinu stvarno ili je pomeriti sa tog mesta, međutim to se nije dogodilo, ona je ostala na tom mestu i ja sam shvatio da ne treba više da insistiram na tome i da pokušam da sve to nekako zajedno uklopim.

Da Vas podsetimo:  Milioni za informisanje ponovo podeljeni medijima bliskim vlasti

U tom trenutku dok traje drama na Bestu i priča na portalu na Nadlanu se raspala u konfliktu uprave i redakcije, pa sam sa krenuo u dogovor da sa tim ljudima i dobrim delom Besta napravimo još jedan portal pod imenom Taraba, koji ne bi bio opterećen ničijom političkom pričom, koji bi vodila Vlasta i u kojem bismo sakupili najbolje sa srpskog weba i pretočili u dobru priču.

Međutim svesna da bi to bio kraj njene uredničke karijere Katarina je tu priču otvoreno sabotirala. Nije toliko bitno da ulazim u detalje kako je to radila jer mi je muka da se uopšte prisećam svega toga. Ponovo su krenule iste priče o krađi novca, pretenciozne interpretacije mojih reči i postova.

Epilog je bio takav da se odustane od Tarabe, a da se Vlasti i ekipi sa Nadlanu ponudi posao u Bestu.

Ponovo smo bili na Bestu u kaljuzi gomile nekih ekipa što iz Zaječara, što iz Beograda u mreži spletki manipulacije, vraćeni na početak posla sa odnosima još gorim nego što su bili.

U toj atmosferi Vlasta je postala urednik portala Besta, Katarina zamenik urednika, a ja sam formalno postao direktor marketinga pod uslovom da više ne radim ni jedan drugi posao.
Blogeri su tad stavljeni na upravu i raspolaganje redakciji sa vrlo jasno utvrđenim honorarima i svim ostalim detaljima dogovora, i samim tim je moj prvobitni dogovor sa upravom prestao da važi.

Vlasta je taj pritisak i ludilo Besta izdržala 4 dana i onda dala otkaz.

Tako se završio peti mesec od prvobitnog dogovora.

Onda smo se u maju mi ostali sabrali jer je Katarinin najveći problem (Vlasta) otišao, pa su nam još „uletele“ i poplave i Best se ponovo vratio na kolosek.

Na Katarinin predlog smo doveli još i Karla među blogere i time osvežili priču.

Honorari su sad već kasnili ali je rezultat ponovo bio tu.

Sada je i redakcija počela da daje rezultate, jer su je polovinom činili oni stari sa Besta, a polovinom ona ekipa sa Nadlanu navinuta na 24/7 rad.

Međutim to nije dugo trajalo jer su honorari ponovo kasnili, sada već petnestak dana, bližilo se leto, a redakcija nije lepo organizovala odlazak na odmor. Ekipa koja je došla sa Nadlanu se brzo uklopila u letargiju i nerad portala, pa je ubrzo zavladala anarhija i javašluk.

Čitavih mesec dana je ponovo potpuno izgubljeno na odmore, na čekanje honorara, pa se samim tim priča sa posetama po treći put vratila na početak.

U toj agoniji iskrivljenog vrednovanja znanja i rada, ja sam pokušao da dam otkaz, međutim obavezao sam se dogovorom iz decembra 2013 da posao radim godinu dana i da nisam mogao da dam otkaz na pola. Zauzvrat mi je obećano da će honorari stizati tačno prvog u mesecu.

Tim razgovorom smo se vratili na prvobitni dogovor iz decembra 2013.

To obećanje je trajalo jedan mesec.

Nakon 1. avgusta što zbog leta, što zbog komplikovanih odnosa ttransformacije firme ja nisam uspeo da rešim problem dugova za honorare sve do sredine Oktobra.

Karlo, Sandra i Dragana su hteli da urade isto ovo što rade i danas, međutim ja sam im obećao da ću izvući sve što su zaradili i da samo imaju malo strpljenja. I stvarno, imali su strpljenja, a ja sam nemilice pritiskao upravu da se ljudima koji su radili isplate ti honorari.

Sredinom oktobra smo seli dogovorili se i dugovi su bili isplaćeni i napravljeni novi dogovori sa blogerskom ekipom Besta u kojima ja više nisam učestvovao.

Sastanak je trajao četiri sata, predočeno mi je da mi je u „mom“ budžetu ostalo još 13.000 evra do kraja godine, međutim kada su videli moj plan i troškove i sračunali sve što do kraja godine treba da se isplati ispalo je da sam prekoračio budžet za samo 2000 evra, što je u nivou statističke greške i bilo je prihvatljivo.

Kao razlog što je sve to tako bilo prethodnih mesece je navedeno da su dobili informacije da ja kradem novac od njihovih honorara i da oni gladuju, i da se ispitivalo da li je to tako, a onda se ispostavilo da je to naravno bila nebuloza. Sve te nedoumice i laži su do kraja raščićene kada je svakim od ljudi sa mog platnog spiska obavljen razgovor ponaosob.

Da Vas podsetimo:  Papazjanija sa zaključcima Vlade pokazuje da bi država rado pogazila i ono malo preostalih medijskih sloboda

Ostalo je da privedem posao do kraja 2014 i da pokušam da dostignem 7.5 miliona sesija u toj godini.

To sam ja sad malo ublažio, ali je to suština.

Na tom sastanku je meni sa grbače potpuno skinuta briga o blogerima i to je prebačeno na na Katarinu.

Ja sam u tom trenutku znao da blogeri i taj koncept više nisu bili rešenje za Best iz mnogo razloga, jer su zasitili publiku, postali su predvidivi, Dragani i Sandri su ugašeni osnovni profili na Fejsu, a i oni su se sami kreativno iscrpeli, međutim nisam imao snage da ponovo dajem predloge koje će neko da saplete sledećeg meseca.

Ljudi ne razumeju da pisati blog čak i jednom nedeljno nije lako.

Ja sam inače za septembar već bio pripremio novu garnituru blogera, međutim uprava to nije odobrila.

Da bih dostigao cifru od tih 7.5 milona sesija, napravio sam sa svojim adminom blog Amitzov Ćošak.

Krajem Novembra sam došao na ideju da napravim Izbor za tvit godine i tako pozicioniram Best kao važnog igrača na društvenim mrežama uz saradnju sa Mudrolijama sa Tvitera, što je uprava u pravi mah sa oduševljenjem prihvatila, odredila nagradni fond i novac za organizaciju, međutim tu se sva podrška završila. Dovoljno je reći da je redakcija tek poslednji dan poslala poziv medijima za celu priču.

Iako smo Dino i ja radili to za račun Besta, na kraju smo bili prinuđeni da pored čitave televizije lično iznajmljujemo kameru i opremu i tehničare za lajv strim

Nakon pobede plagiranog tvita, razišao sam se sa upravom koja je meni na teret ostavila sve te troškove , po njima procenjene, loše organizacije.
31. decembar sam javio da sam završio svoj anganžman na Bestu.

Posao koji sam preuzeo na sebe nije bio odrađen kako treba, i ovo nije pokajanje, ovo je realno stanje. Nisam bio dvoljno čvrst da istrajem u borbi sa spletkarošima, manipulatorima i ljudima koji čitave medije svode na svoju meru samo da bi imali kontrolu nad pričom.

U međuvremenu sam saznao da je Katarini uprava Besta naložila da otkaze Karlu, Dragani i Sandri da još sredinom decembra, jer je činjenica da su od tog poslednjeg dogovora u oktobru do kraja godine imali jako slabu čitanost, ali opet to nije bila njihova krivica, već posledica nepostojanja znanja urednice, kako da ih uposli.

Ona im to nije rekla, nego ih je pustila da rade još mesec dana iako je znala da neće za to dobiti novac. A na njihove pozive i poruke nije odgovarala.
Razumem Karlov bes, ali nije to sve tako crno-belo kao što je ispalo u javnosti.

Uprava Besta je tokom proteklih godinu dana praktično bacila 80.000 evra u svoj portal koji je danas na istoj poziciji gde i pre godinu dana i zato sam osetio potrebu da objasnim ovu crno-belu priču. Osećam se odgovornim zbog svega toga.

Naravno razumem sve koji nisu isplaćeni do kraja, među kojima sam i ja, jer prosto radiš nešto sa manje ili više uspeha, i ako ne radiš dobro dobiješ otkaz, ali za sve što si uradio u redu je da budeš plaćen.

Međutim ne razumem ovaj način, ne zato što je to Srbija, nego zato što je do sada, na kraju od Besta ipak i uvek sve bilo izmireno.

I oni to dobro znaju.

Na kraju, kao rezultat svega valja reći da su blogeri pre svega tokom ovih godinu dana dobili svoje mesto u blogosferi, ja sam izgubio reputaciju, vreme, i sa Besta izašao bez prebijene pare u dugovima do guše koji nisu moji, ali Best je osim toga što je nekoliko puta imao šansu da postane dobar portal izgubio 80.000 evra.

Zato samo mislim da je trebalo problemu pristupiti drugačije.

Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime