Referendumsko antipitanje za Kosovo

0
619

Iz ugla našeg ustava pregovaranje radi postizanja sveobuhvatnog rešenja za „Kosovo“ (po Ustavu Srbije: Kosovo i Metohija) ne može se ceniti drugačijim nego protivustavno, iz više razloga: zvanično se ne zna šta je tema trostranih pregovora „Beograda i Prištine“ u Briselu, koji je konkretan cilj naših pregovarača, na osnovu čijeg i kakvog političkog ovlašćenja pregovaraju o ustavnopravnom statusu Kosova i Metohije (ako o tome uopšte razgovaraju), koji je ustavnopravni osnov pregovaranja o predaji naše teritorije (ako i o tome uopšte razgovaraju) itd.

Ovakva „crna rupa“ neprestano se (bar pet godina) popunjava javnim izjavama, objavljenim člancima i medijskim gostovanjima stručnjaka, analitičara, profesora, političara i drugih. Za sve te sadržaje zajedničko je da nemaju političku doslednost, a još manje tvrdo branjen stav i argumente, već služe tek da se građani dodatno zbune oko onoga što im je ionako malo znano. Da građani ne bi svojom glavom pokušali da rasčivijaju („da se Vlasi ne dosete“) još jedan ponuđeni rebus koji se zove „referendum o razmeni teritorija Srbije i Kosova“ ili, bolje rečeno, referendum o poklanjanju naše teritorije, poslužio je i tekst profesora prava Zorana R. Tomića „Referendumsko pitanje za Kosovo“(„Politika“, 6. septembar 2018).

Univerzitetski profesor javnog prava (ustavno i upravno pravo) u navedenom tekstu nudi javnosti i vođstvu srpskome stručnu pomoć u formulisanju referendumskog pitanja i to u šest „solucija“. Profesor tako predlaže čak pet sasvim neustavnih (čitaj: Ustavom zabranjenih) „referendumskih pitanja za KiM“ koja počinju: „da li prihvatate zatečeno faktičko stanje (…)“, „da li ste saglasni da Srbija prizna nezavisnost Kosova (…)“; „da li ste saglasni da se granice Srbije izmene razgraničenjem ili razmenom teritorija sa kosovskim Albancima (…)“, da li pristajete da Srbija prizna nezavisnost Kosova (…)“, „da li prihvatate da predsednik Srbije (…) definitivno potpiše obavezujući sporazum između Beograda i Prištine (bez navođenja sadržine tog obavezujućeg sporazuma, nap. S.O)“.

Da Vas podsetimo:  Borovski Sokoli

Iako na početku teksta profesor Tomić govori ponešto o ustavnom uređenju državne teritorije i promeni Ustava, prosto je neverovatno da je ovako daleko otišao u razradi notorne neustavnosti, koja je svakom prosečnom građaninu jasna kao dan.

Prosto i glasno ću ovde ponoviti da dok je ovaj naš ustav na snazi vlast ne može raspisivati bilo kakav poseban referendum kojim bi da menja ustavnopravni status Kosova i Metohije. Gubljenje vremena i zamajavanje naroda je pričanje i pisanje o tako čemu, „iz aviona“ neustavnom. Ako pak postoji politička ambicija da se promeni ustavnopravni status naše južne pokrajine a time i državna teritorija (zbog evropskog puta, stranih investicija, budućnosti itd), neophodno je istovremeno promeniti Ustav. Hipotetički, takvu ustavnu promenu moraju da potvrde građani sa pravom glasa na ustavotvornom referendumu. Nikakva sricanja referendumskih pitanja ne dolaze u obzir, osim zakonitog pitanja: „da li ste za promenu tog i tog člana Ustava – da ili ne“.

Ne mogu a da na kraju ne izrazim bojazan da je u Srbiji ipak mnogo toga moguće. Činjenica da do dan danas primenjujemo „Briselski sporazum“ (od 2013) koji negira naš ustav, plaši da bi i neko od profesorovih predloženih pitanja moglo biti predmet mogućeg pa čak i „uspešnog“ nacionalnog referenduma. To bi bilo na štetu svih nas, a o nesagledivim posledicama po pravnu državu i njen zgaženi ustav da i ne govorimo.

—————–

Dr Slobodan Orlović je rođen 1972. godine u Sarajevu, SFR Jugoslavija. Školovao se u Bačkom Gračacu i Odžacima, a studirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Diplomirao 1997, magistrirao 2002. sa tezom „Izvršna vlast u bivšim jugoslovenskim republikama“ i doktorirao 2008. sa disertacijom „Načelo podele vlasti u ustavnom razvoju Srbije“. Na Univerzitetu u Novom Sadu izabran u zvanje docenta i zasnovao radni odnos na Pravnom fakultetu 2008, uža naučna oblast „Javnopravna“. Pre toga radio u pravosuđu, u oblasti finansija i obrazovanja, i 2000. položio pravosudni ispit. U zvanju vanrednog profesora od 2013. Trenutno je prodekan za nauku i urednik Zbornika radova Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Autor je preko šezdeset naučnih i stručnih radova iz oblasti ustavnog prava. Knjige: „Načelo podele vlasti u ustavnom razvoju Srbije“ (Izdavački centar Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2008); „Vladavina ustava ili ustavnog sudstva“ (Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2013), „Ustavno pravo“ (Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2018).

Da Vas podsetimo:  Barbara Vitez danas puni 18 godina

Slobodan Orlović
Izvornik: Srpski pravnički klub

srpskaakcija.com/ Slovensko društvo

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime