Veći deo opozicionih stranaka saglasan je da bi prisustvo pune posmatračke misije OEBS-a predstavljao neophodan preduslov za regularnost beogradskih izbora. Istovremeno, ovaj zahtev prate komentari kako bi opozicija, umesto da poziva OEBS, trebalo da se pozabavi vlastitom ogranizacijom kontrole biračkog procesa, biračkim spiskovima, ravnopravnim medijskim tretmanom…
Kakvi su kapaciteti srpske opozicije, koliko je sposobna da se izbori za izbalansiran pristup medijima, na koji način zastupa građane koji su joj dali poverenje, posebne su teme. Ono što u ovom slučaju upada u oči jeste da se iz jednog u drugi izborni proces, granice demokratskog odlučivanja sužavaju i da ovu tendenciju bitno obeležavaju mediji.
Povodom poslednjih predsedničkih izbora, OEBS je u izveštaju naveo da je tokom kampanje izveštavanje medija bilo neizbalansirano, kao i da je biračima bio ograničen pristup nepristrasnim novinarskim informacijama. Četrnaest godina ranije, u delu rezimea izveštaja posmatračke misije OEBS-a koji se odnosi na parlmentarne izbore održane u Srbiji 28.decembra 2003. godine, između ostalog stoji: “Predizborna kampanja je bila živa i aktivna. Nije bilo ozbiljnih incidenata koji bi narušili kampanju…Širok spektar elektronskih i štampanih medija obezbedio je opširno i većinom izbalansirano izveštavanje o predizbornoj kampanji.”
Kako je moguće za deceniju i po napraviti ovakav korak unazad u izbornom procesu? Srbija je devedesetih platila ogromnu cenu vladavine uz pomoć kontrolisanih medijia i ograničavanjem slobode informisanja. Ovu lekciju srpski političari do danas nisu savladali. Od većine partijskih lidera, preko bivšeg predsednika Borisa Tadića pa do njegovog naslednika Aleksandra Vučića koji nas medijskom slikom zemlje vraća u vreme strogo kontrolisanih medija i ogranicene slobode govore.
insajder.net
