Nezapamćen zločin otmice i ubistva tročlane porodice Đokić iz Aleksinca ponovo je mnoge naveo na razmišljanje o vraćanju smrtne kazne u pravni sistem Srbije. Posebno ako se ima u vidu da monstrouznost poslednjih ubistava i kasapljenja žrtava koja su zasenia slične primere u Meksiku i Kolumbiji.
Advokat Stanislav Dukić do skora član Državnog veća tužilaca Srbije kaže da „trenutno je ceo svet zahvatio talas „penalnog populizma“ u kome sve države savremenog pravnog sistema pooštravaju kazne pa ni Srbija ne može biti van tog sveta, a dužnost je pravnika da i u toj situaciji ukazuju na dobre i loše strane takvih tendencija da bi se na taj način uspostavila ravnoteža, jer balans je ono što razlikuje savremene države od onih drugih“.
-Ne bi se uvođenjem smrtne kazne smanjio broj zločina i bio bi korak unazad u situaciji kad je za te najteže zločine zaprećena kazna doživotnog zatvora. Ova kazna je dovoljno stroga da odvrati svakog eventualnog učinioca od tako teških krivičnih dela u istoj meri u kojoj tu svrhu postiže smrtna kazna. Naravno, ta takozvana generalna prevencija samo donekle može da spreči izvršenje novih krivičnih dela- kaže Dukić i naglašava „da je znatno efikasnije u odvraćanju novih učinilaca da učine krivično delo bilo bi povećanje procenta rasvetljavanja najtežih krivičnih dela jer potencijalni učinilac neće odustati od izvršenja krivičnog dela u zavisnosti od toga da li će kazna biti veća ili manja jer se on nada da uopšte neće biti uhvaćen“.
– Povećanje izvesnosti da će biti uhvaćen uticaće na njegov odustanak od zamisli da učini krivično delo. Drugi je problem sa zločinima „iz strasti“, jer je odluka da se učini ovakvo krivično delo psihološki fenomen i na nju ne utiče visina ili vrsta zaprećene kazne jer se taj zločin izvušava u trenutku kad počinilac ne razmišlja o posledicama pa bi tom problemu i trebalo prići sa psihološke strane- kaže ovaj ugledni pravnik.
Sa aspekta specijalne prevencije, nastavlja Dukić „ove dve kazne su izjednačene jer je izricanjem kazne doživotnog zatvora učinilac trajno udaljen iz društvene zajednice i time sprečen da počini novi zločin“.
-Razlika je jedino u odmazdi koja je svakako značajnije izražena kod smtne kazne nego kod kazne doživotnog zatvora, ali odmazda je u savremenom društvu nepoželjna svrha izricanja krivične sankcije- kaže Staniclav Dukić za Ucentar.
Inače, u evropskim zemljama ta praksa je ukinuta. Smrtna kazna još uvek se primenjuje u Belorusiji, a prema podacima Amnesti internešela u ovoj zemlji od 1990. godine pogubljeno je više od 200 ljudi.
Izricanje smrtne kazne zakonski je moguće i u Bosni i Hercegovini, odnosno njenom entitetu Republika Srpska. Prema entitetskom ustavu, članom 11, propisano je: “Život čovjeka je neprijeporan. Smrtna kazna može se iznimno propisati i izreći samo za najteže oblike teških kaznenih djela.”
Kina je i dalje zemlja u kojoj je smrtna kazna svakodnevna pojava. Kinezi nikada nisu objavili podatke o broju smrtnih presuda i egzekucija, a nezvanično se čuje da se na hiljade kriminilaca likvidira godišnje.
Više od polovine smrtnih kazni u svetu izvrši se u Iranu. Zajedno sa Saudijskom Arabijom, Irakom i Pakistanom u ovim zemljama se izvrši 84 posto svih smrtnih kazni u svetu.
I u zemlji koja za sebe voli da kaže da je „kolevka demokratije“ SAD u 33 sazvezne države još uvek se izriče smrtna kazna.
Ona je ukinuta na saveznom i državnom nivou 1972. godine odlukom Vrhovnog suda kojom su otkazane sve postojeće presude tog nivoa.
Međutim, odlukom Vrhovnom suda 1976. godine dozvoljeno je svakoj od saveznih država da ponovo uvede smrtnu kaznu, a 1988, vlada je usvojila zakom kojim je ova kazna ponovo moguća i na saveznom nivou.
Prema podacima koje je prikupio Informativni centar za smrtnu kaznu, od 1988. do 2018. godine 78 ljudi je osuđeno na smrt na saveznom nivou, ali su izvršena samo četiri pogubljenja. Poslednji likvidirani osuđenik bila je žena.
Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2003. godine. Srbija se obavezala brojnim međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu.
foto: ucentar/prinskrin/privatna arhiva
