Jutros, dok smo ispijali kafu, kažem ženi i sinu:
– Ako ikada budem umro, umreću iz radoznalosti! da vidim kako se živi u podzemlju!
– Tata, podzemlje nije tamo, ono je ovde, oko nas, a mi smo samo nemi posmatrači! – kaže mi sin.
– Ja sam negde pročitala da u slučaju suđenja podzemlju i nemi posmatrači odgovaraju, kao saučesnici! – uključi se u raspravu moja žena.
– Baš me briga! Ja ću tada biti u rajskom naselju, a ne u ovoj bedi i nemaštini.
– U pravu si na onom svetu je mnogo bolje nego na ovom! – ponovo uze reč žena.
– Nemaš dokaza za tu tvrdnju! – kažem joj.
– Dokaz je pokojnik. Jedino on ne plače na sopstvenoj sahrani. – pojasnila je.
– E, zato ću ja vać sutra da investiram u svoju bolju budućnost!
Žena i sin se pogledaše.
– Kupiću grobno mesto! – obavestim ih svečano.
Žena je najpre prevrnula oči kao barena štuka, a onda mi je predložila da odem kod psihijatra jer sam genetski prilično čaraposan, naročito po muškoj liniji.
– Kad je tvoj deda bio lud kao struja za Teslu se nije ni znalo, a pradeda ti se pederisapo kad homoseksualci nisu ni postojali!
Htedoh i ja da pohvalim njeno genetsko poreklo, naročito milu joj majku i još miliju sestru, ali me sin preduhitri:
– Grobarinu možeš da plaćaš jedino preko mene mrtvoga! ja sam odlučio da te kremiram! Mnogo je jeftinije od tog tvog presmrtnog, a naročito posmrtnog plaćanja!
– Nisam ja Đordano Bruno, a nisam ni bukov balvan! – pobunim se.
– Mnogi nisu, pa ih opet spaljuju! Ceo napredni svet to radi!
– Neću među napredne! Hoću kao svaki normalan Srbin da glasam i posle smrti!
– Glasaj, ko ti brani…
– A odakle da ustanem ako nisam u grobu?! Iz pepeljare, iz tegle, ili, ne daj bože, iz najlon kese! Hoću kad mi pošalju poziv da se odazovem dostojanstveno.
– Otkud znaš da će baš tebe da zovu na glasanje?!
– Upamti sinko, pravedni Srbi počivaju u raju, grešni u paklu, a privrženi u biračkom spisku!
– A ti si kao privržen?!
– Da nisam, zar bih verovao u izmišljeno zlatno doba, i već deset godina mirno čekao da prođu dve i po, najviše tri godine, pa da nastupi neviđeno blagostanje…
Autor: Ljubomir Ilić
