Zamolio bih, onako iskreno, predstavnike još uvek najveće stranke u Srbiji da prestanu da se ponašaju kao da su ljuta opozicija. Kada ovako nešto molim, naročito mislim na triling asova SNS-a oličen u ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ministru pravosuđa Nikoli Selakoviću i šefu poslaničke grupe naprednjaka u parlamentu Zoranu Babiću.
Znate, malo je neukusno tražiti s pozicije vlasti od nadležnih državnih organa da se otkriju nalogodavci, inspiratori, organizatori i izvršitelji napada na premijera Srbije i članove njegove uže porodice.
Ovo kažem iz jednostavne činjenice da dvojica od trojice koji traže da se tako nešto istraži – predstavljaju upravo ministarstva i organe koji treba da se bave tim pitanjem.
Neupućenost kadrova iz vrha Srpske napredne stranke u posao kojim se bave i dužnosti i prava koje imaju u obavljanju istih, postaje – zabrinjavajuća.
Merilo valjanosti mišljenja i ispravnosti nečijeg stava iskazuje se samo kroz partijsku pripadnost. A u SNS – odavno je ustanovljeno – važi glavno pravilo koje se reflektuje od vrha stranke do baze: što gore, to bolje.
Mislite da preterujem?
Prebrojte, dragi moji, preletače iz raznih stranaka koji sada sede u skupštinskim klupama u delu sale koji je rezervisan za SNS. Mi ćemo vam pomenuti samo najpoznatije: Ješić, Martinović, Gojković. O tandemu koji vodi gradom Beogradom da ne govorimo: Mali – Vesić.
Osim već pobrojanih, tu su raznorazni dojučerašnji asistenti koji su postali ministri, iako pre toga nisu obavljali nijedan ozbiljan posao u životu. Tu su i kojekakvi eksperti sa titulama doktora i mastera, sumnjivog porekla, koji su zaseli na predsednička, guvernerska i ministarska mesta. O zanatlijama koji su preko noći završili osnovne studije i kvalifikovali se da dođu na čelo ozbiljnih ministarstava ili javnih preduzeća – nećemo pričati.
Kako onda oni da se razumeju u funkcionisanje države?
Da je Aleksandru Vučiću prava rekonstrukcija vlade zaista u srcu, ne bi on čistio socijaliste, kao što se po medijima najavljuje da će učiniti „odmah posle Božića, a pre Srpske nove godine“. On bi kao pravi Božić bata morao da otpusti pola svog partijskog vrha iz vlade Srbije.
Zašto?
Pa, zato što dva ministarstva sile, koja su zadužena za bezbednost kompletnog državnog vrha, tiho ratuju i prave propuste koji su nedopustivi u svakodnevnom radu. To se vidi na svakom koraku i u svakoj iole „neuralgičnoj“ situaciji: od incidenta sa Andrejem Vučićem tokom gej parade, preko katastrofalnih propusta tokom utakmice Srbija – Albanija, do odsutnosti Nikolićevog obezbeđenja prilikom vojne parade.
Zato što je ministarstvo pravosuđa faktički paralizovano, a ministar za tu situaciju okrivljuje advokate, umesto da prizna svoje greške i sprovede reformu u pravosuđu kao što mu je rečeno.
Zato što mu se ministarka zadužena za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj i dalje bavi davanjem obećanja bez pokrića, a niko je „ne ferma ni za suvu šljivu“. Zato što se baš ta ministarka ponaša rasipnički i bahato.
Zato što mu ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije pogrešno prikazuje situaciju i ne radi ono što treba: ne lobira na sve strane.
Da sam neko ko je u blizini Aleksandra Vučića (a srećom – nisam, pu, pu, pu), rekao bih mu – čisto onako – s politikološke strane gledano – da dobrano rekonstruiše svoju stranku.
Igra prestola u Srpskoj naprednoj stranci već podseća na istoimenu seriju i traje dosta dugo. Oni koji imaju uvida u unutarstranačka dešavanja potvrdiće da je u stranci na delu pravi rat tri struje u centralnom delu Srbije i Beogradu.
Rezultati glasanja za rekonstrukciju vlade Vojvodine dokazuju da u pokrajini SNS nema ljude od intergriteta i uticaja. Optužbe koje su počele da pljušte iz sedišta naprednjaka nakon što je Pajtić (i pored svega) uspeo da skrpi većinu – deluju smešno. Naročito kada se odnose na „kupovinu“ i „ucene“… Molim vas, setimo se slučaja Kragujevac.
Jednostavno, Vučiću, tvoji puleni u Vojvodini nisu uspeli da ostvare zadatak koji si im nametnuo.
Razmisli da li treba da ih posmenjuješ zbog nesposobnosti.
Na današnji dan čekati četiri-milionitog-putnika nacionalne avio-kompanije je lepo. Ali, time ne treba da se bavi premijer. Nego ministarka saobraćaja. Na primer. A premijer, on treba da vodi zemlju.
Aleksandar Bećić
