Raspad desnice

Tužno stanje na srpskoj desnici ne odslikava samo po 100 puta rasparčani i podeljeni DSS, već i ostale desne partije koje su definitivno izgubile poverenje svojih glasača. Od slabog i kilavog DSS-a, nastalo je podelama pet, šest stranaka i strančica, a sam DSS sada ni nema lidera, jer ih je napustila Sanda. Preostale frakcije se glože bukvalno ni oko čega, jer šta je preostalo uopšte od onog nekadašnjeg Koštuničinog DSS-a?

Na izborima je koalicija DSS-Dveri, koja bi pre četiri godine imala najmanje 12 posto, a za koju su se 2016. nadali da će im doneti barem oko 6-7% glasova na izborima, jedva prešla cenzus. Naravno za ovo u najvećoj meri nisu krive Dveri, jer je loš rejting ovoj koaliciji donela Sanda, sa svojim katastrofalnim izjavama o «genocidu» u Srebrenici, ali i balast prošlosti samog DSS-a koji je nekad bio stožer među patriotama ozloglašenog DOS-a. No ipak je rukovodstvo Dveri krivo za ovako lošu procenu koliko će im doneti savez sa ostatkom ostataka od DSS-a.

Zvuči nemoguće da pored tako skupe kampanje Dveri imaju mnogo manje glasova nego na prethodnim izborima. Ovo je ujedno bila kazna desnih glasača za pogrešnu procenu i koaliciju. Dveri su imale kapacitet da okupe skoro celu desnicu, umesto toga su se odlučili za trulu koaliciju koja je odmah po ulasku u skupštinu pokazala da je bila formirana samo zbog cenzusa.bosko-obradovic-dveri-tv-n1-novi-dan-2016-09-08-post-840×320

Boškovo nedavno gostovanje na «domaćoj», a američkoj televiziji N1, u kome je na pitanje voditeljke o zajedničkom opozicionom kandidatu za predsedničke izbore, rekao da se mora staviti moratorijum na „velike nacionalne teme“ kao što su ulazak u NATO i EU, jer po njemu to nisu ključne teme za Srbiju danas, pokazale su svu transformaciju srpske desnice koja je otišla u liberalni-progresivizam, kako je to odlično zapazio Andrej Fajgelj. Za vreme predizborne kampanje pod smešnim koka-kola nazivom «#sreća», već se videlo u kom pravcu ide ta transformacija. Upravo takav Vučićev zaokret je bio predmet kritike od strane desnice svih ovih godina. Obradovićevo isticanje ekonomskih tema na račun nacionalnih, nije ništa drugo do pokušaj da se po istom šablonu napravi imidž novog Vučića, samo ovaj put teško da će to iko na desnici progutati. Uostalom zašto bi jednog Vučića zamenili njegovim klonom. Na žalost tako smo umesto autentičnog lidera nacionalne i desne Srbije dobili novu kopiju naprednjačke politike. kyfwjif

S druge strane Šešeljev SRS koji takođe važi za srpsku desničarsku partiju i koji je po mišljenju liberala dobio neočekivano mnogo glasova, umesto da bude istinska desna opozicija, zahvaljujući Šešeljevim kalkulacijama postaje Vučićeva desna opozicija. Šešelj se pokazao kao omiljeni Vučićev opozicionar, a takav je status imao i u vreme Miloševića. Njegovi napadi na opoziciju za račun vlasti ili pak obračun sa Tomom Nikolićem sa jedne, i «blaga kritika» Vučića sa druge strane, diskredituju ga kao ozbiljnog opozicionara. On samo može da pridobije svojom demagogijom i rialiti medijskom promocijom (sve zajedno sa «starletama i probisvetima») ljude koji nisu upućeni ili su naivni.narodna_skupstina_srbije3

Tako je praktično Srbija ostala bez prave desne opozicije, a u dogledno vreme će ostati i bez desnice. Jasno je da je interes zapada bio da se desne stranke rasparčaju ili pacifikuju tako što bi dobili resurse i medije, ali pod uslovom «političke korektnosti».

Naravno, ne treba gubiti nadu, jer pristalica desnice je u Srbiji sve više, naročito među mladima i nezadovoljnima; vremenom će desnica zameniti većinu sadašnjih liberalnih i drugih levih smetala. Taj preobražaj neće biti ni lak ni brz, ali će biti. Ali te promene svakako neće biti predvođene sadašnjim liderima propale srpske desnice!

Željko Injac

Vidovdan