Boško Antić: Milici Rakić, s ljubavlju

0
26

Nažalost, sada te znamo svi mi koji tugujemo za tobom. Tvoja slika ostaće čitav život u sećanjima. Nikada tvoje okice ne mogu nestati iz našeg oka

Spomenik u Tašmajdanskom parku sa bronzanom bistom Milice Rakić († 17.4.1999)

Prvi put objavljeno 17. 4. 2018.

Svakodnevno u zločinačkoj agresiji ginu deca. Zlikovci su im oduzeli djetinjstvo, umesto u vrtiće i škole šalju ih u skloništa. Na zvuk sirena drhte mala srca. Mlade živote odnose bombe, a neprijatelj se izvinjava, dok zla veštica Madlen tvrdi da to čini iz ljubavi prema Srbima.

Proljeće je najlepše doba u mojoj ulici – Ulici omorika. Tada moja ulica procvjeta jer se na livadi ispod moje terase, pored bijele rade, ljubičice i maslačka pojave nove plave, smeđe i crne glavice – stižu novi klinci i klinceze. Satima ih posmatram i uživam u novom životu koga donose. Kad god osjetim da ta bezbrižna lica i njihove igre nekom smetaju iznerviram se.

Ove godine stiglo je nekakvo drugačije proleće. Stigli su i novi klinci, ali umesto na livadici ispod moje terase provode dane u kući čekajući zavijajući zvuk sirena, a posle njih noći provode u skloništima. Tamo, duboko ispod zemlje, igraju neke druge igre zbunjeni zbog zabrinutih pogleda majki dok su očevi na braniku Otadžbine. Moja unuka Sara kaže: „Deda, opet moramo u sklonište, nevaljale čike opet pucaju u bacaju bombe”.

Nažalost, nisu sva deca stigla u sklonište, neće sva stići na livadicu da se igraju, neće se neke plave, crne ili smeđe glavice pojaviti na livadicama između belih rada, ljubičica i maslačaka. Vazdušni pirati su bacili bombe na Batajnicu. Jedan njihov geler prekinuo je život trogodišnjoj Milici Rakić, na noši u kupatilu. Gledajući tužno njenu sliku u novinama ne mogu da zadržim suzu u oku. Bilo je još suza u mom oku, ali ova je zbog večite ljubavi prema deci, ali i zbog besa što svetske barabe uništavaju mladost ove zemlje. Nikada im to svet neće oprostiti, bar onaj deo sveta koji ima dušu, bezdušni me ne interesuju.

Da Vas podsetimo:  KAKO SU HRVATI IZVOJEVALI PRVU “VELIKU POBEDU” U DOMOVINSKOM RATU: Sravnili sa zemljom puno selo srpskih civila!

Milice, umesto da ukrašavaš naše livadice trčeći po njima, razbojnici su ti uzeli život u vreme kada je trebalo da procvetaš svojim roditeljima, svom bratu i onima koji te znaju. Nažalost, sada te znamo svi mi koji tugujemo za tobom. Tvoja slika ostaće čitav život u sećanjima. Nikada tvoje okice ne mogu nestati iz našeg oka.

Milice, zbog tebe neka se rodi još mnogo Milica, Miloša, Lazara…

Izvor: Tviter

Nažalost, ima i onih koje tvoja smrt nije kosnula pa ni jednom rečju da se oglase u svojim glasilima. Ne mogu, jer bi morali okriviti svoje zaštitnike, one čiji su im interesi bliži od zapaljenih sela i gradova kojima jašu jahači Apokalipse. Pored Milica, Lazara, Stefana i Miloša, nažalost, imamo i Brankoviće.

Milice, počivaj mirno u zemlji sremskoj. Kao pupoljak si ubrana kada nije trebalo. Život su ti oduzeli zločinci, ali im nećemo dozvoliti da svojim čizmama prljaju zemlju u kojoj leži tvoje malo nevino telo.

Moja unuka Sara od danas će biti i Milica.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime