Kako sledi iz ranijih napisa na ovom mestu, nije bilo potrebe za razmišljanjem šta prigovoriti glumcima zbog učešća na protestima. Čim učestvuju jasno je kakvi su sve i šta mogu biti! Pažnju zato zaslužuje samo ono što je starije i ozbiljnije i sigurno će nadživeti ovaj spor vlasti i glumaca. Pa i njihove aktere!
U pitanju je trajni, uredno pothranjivani (ovako ili manje drastično), antiintelektualizam. Snažna prepreka modernizmu i napretku! Pogledajmo ovu poviku na primanja glumaca, nema veze da li sa pravim ili „naduvanim“ brojkama. Prevelike su? Tačno, ali jako male u poređenju sa populizmom i pozivom na uravnilovku. Van koje ostaju, prigovarači!
Sa čijima se porede? Ne kaže se, ali se podrazumeva: ne baš onih koji primaju minimalac, nego prosek. Pa šta, jesu li ti glumci, prosečni u svojoj branši? Otkad je i gde umetnost, ovako cenjena i nagrađivana? Kako je drugde u svetu, pa i kako je bilo kod nas? I u vreme povike na Branka Ćopića zbog „Jeretičke priče“, na „crni talas“ u kinematografiji, i slično…
Što ih zabrinuti za „razbacivanje narodnim dinarom“, ne uporede sa primanjima direktora Srbija gasa, REIK-a, Er Srbije? Direktora javnih preduzeća nagrađenih funkcijom, koji glume „menadžment“? Pa i narodnih poslanika, koji se dele na one koji ćute i glasaju, i one koji ne ćute nego ispoljavaju mržnju. Poređenje sa primanjima trudbenika u rijalitijima, takođe je moguće…
A zahvaljujući zajmovima i rasprodajama zemlje, para ima. Košarkaški klub Barcelona ih za Mirotića nema, a Zvezda za njega nudi dva miliona i sedamsto hiljada evra. S tim što grad Beograd pored nje ima i Partizan, a grad Barcelona drugi nema. Ali sportski gastarbajteri kod nas mogu i samo da šetaju po terenu, garantovano neće ulicom.
AUTOR:Radovan Marjanović
