Svaki put isto, taman se nešto izgradi, taman tako da bude lepo za oko, naleti kiša i sve im opere, most pukne, sve se poplavi, ispod podvožnjaka samo čamcem se može. To i ne bi bilo tako čudno da nije svaki put.
Uvek se iznenade. Kao da je ovo 50 prvih sastanaka, samo sa kišom, bez Adama Sendlera i Dru Barimur. Tako i putare svake godine iznenadi sneg, iako regularno pada svake godine. Ali, mi gradimo, mi stalno gradimo.
Šta i ako se negde pomalo ugradimo? Stalno se pozivaju na to da se sada daleko više grade putevi nego za vreme bivše Jugoslavije, ali putevi bivše Jugoslavije se nisu urušavali posle svake jače poplave. Naravno, nisu bili tanki kao kajmak priučene novopridošle snajke, pa zato i nisu. Žele Beograd na vodi, a bedemi nisu dovoljno snažni da se izbore sa poplavama.
Žele Novi Sad na vodi i da uđu 500m u korito reke, a Novi Sad pliva svaki put kad padne jača kiša. Podvožnjaci, nadvožnjaci, mostovi, sve puca, ruši se. Prođe par meseci, pola godine, godinu dana, odmah mora da se sanira, popravlja, dopravlja i sve tako redom.
Da li znate da je ove godine u čak 56 opština i gradova proglašeno vanredno stanje odbrane od poplava? Predsednik Srbije je od Vlade tražio da bude odgovornija i to je bilo to, ništa više, bez konkretnih planova šta i kako rešiti. S jedne strane krpiš, s druge propada.
U toku jula 2022. godine imali smo poplave na području Novog Pazara, Tutina, Kruševca, Ivanjice, Pančeva i Beograda. Gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić se tom prilikom oglasio i rekao da na Boga ne možemo da utičemo, što će reći nismo krivi mi što nismo rešili problem odbrane od poplava, Bog je. To što Bog nije na vlasti u Beogradu je posve druga tema.
Tokom 2021. godine čak 10.000 domaćinstava je zbog poplava i nevremena ostalo bez struje. Poplavljeni su Leskovac, Niš, Vlasotince, Dimitrovgrad, Vranje kao i mesta u okolini Prokuplja i Stare planine, opet vanredna situacija.
godina, u dvadeset opština vanredna situacija, takođe zbog poplava. Arilje, Krupanj, Kosjerić, Ljubovija, evakuacija ljudi na sve strane. Tom prilikom reka Ljuboviđa odnela je tri mosta i poplavila stotine kuća i mnogo poljoprivrednog zemljišta.
Tokom 2019. godine, imali smo obustavu drumskog I železničkog saobraćaja u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Vanredna situacija bila je proglašena u Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Kniću i Lučanima.
2017. i 2018. godine ozbiljno su stradala mesta na jugu Srbije, jer su se pokrenula klizišta poput onog u Malošištu, jer se zamutila Vlasina pa je narod ostao bez vode za piće. Naravno, ne moram da naglasim da su opet bile proglašene vanredne situacije na područjima više mesta I opština
Ako se sećamo onog nesrećnog Čučkovića, koji je bio gradonačelnik Obrenovca 2014. godine kad su Obrenovčani jedva preživeli katastrofalne poplave, eno vam ga u Beogradu, radi kao gradski menadžer. Te godine je više od 2.000 kuća bilo poplavljeno, a u Obrenovcu čak 90 odsto.
Godine 2013., su zbog poplava izmeštali stanovništvo Beočina. Dačić je tvrdio da su ugrožena samo naselja, kod kojih nema bedema za redovnu odbranu od poplava. Pitam se koliko je takvih.
U Srbiji ima skoro 11.500 bujičnih vodotokova. Samo u Beogradu ih je 199. Tokom svih prethodnih godina vladavine napredne stranke uglavnom se radilo na sanaciji poplavljenog, na popravkama uništenog a izuzetno malo na konkretno prevenciji.
Kada je 2016. godine za Istinomer davao izjavu naš stručnjak sa katedre za bujice i eroziju, sa Šumarskog fakulteta, dr Ratko Ristić, rekao je:
– Da bismo sistem odbrane od poplava podigli na mnogo viši stepen sigurnosti, potrebno je da svake godine tokom naredne decenije uložimo 90 miliona evra. Od toga, 60 miliona evra trebalo bi da se potroši na sprečavanje poplava na velikim rekama, poput Dunava, Save, Tise, Tamiša i 30 miliona za prevenciju bujičnih poplava. Ako znamo da je Srbija u maju 2014. od samo jednog poplavnog događaja imala direktnu materijalnu štetu od 1,7 milijardi evra, ovih 900 miliona evra za 10 godina zaista nije mnogo, a ta sredstva imamo. ( Izvor: Istinomer)
Kad se ovakve teme pomenu i ulaganja u prevenciju poplava, argument je uvek da smo mi siromašna zemlja, međutim svake godine bez izuzetka tokom 11 godina vladavine SNS-a u Srbiji trošimo daleko više na razne sanacije i vanredne situacije.
Ne znam da li iko može da razume ovoliki stepen neodgovornosti i bahaćenja državnim novcem, jer u ovakvim situacijama stradaju samo obični ljudi, koji ili naplate malo ili ne naplate ništa od države kad im bujica sve odnese. Oni, koji su na vlasti u poplavljenim područjima, poput Čučkovića i njemu sličnih, avanzuju. Da li vam je dosta i hoće li vam jednom biti svega preko glave, pa čak i vode?
Nama već jeste.
Piše: Ana Ubavić
