Pokušaj spašavanja Konaka serdara Jovana Mićića u Arilju traje verovali ili ne, 16 godina. Još se ne nazire kraj. Obnova razrušene Gaze i Ukrajine trajaće verovatno oko 2-3 godine. Ljudi zidaju porodične kuće za godinu. Obnova Konaka čeka…Nas nekolicina građana Arilja, na početku naše borbe, imala je podršku opštinskih vlasti ( INICIJATIVA, PROJEKAT), Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda ( IZRADA PROJEKTA ) i Ministarstva kulture i informisanja (REŠENjE O REKONSTRUJCIJI KONAKA I DAVANjA LICENCI ZA TAJ POSAO JEDINO NADLEŽNOJ INSTITUCIJI, REPUBLIČKOM ZAVODU), Osnivanjem Grupe građana u Arilju, sprečili smo 2009. varvarsko rušenje Konaka i bacanja građevinskog materijala na đubrište. Tada mo zainteresovali vlasti, da preduzmu stručnu rekonstrukciju. To je bio početak, koji je obećavao normalne poteze spašavanja kulturnog blaga, koje predstavlja začetke varošice Arilja, kao lep primer varoškog graditeljstva. Konak je jedini primer u našem kraju, posle velelepnog hrama Sv. Ahilija, koji krasi i blista celim krajem.
Međutim!
Dešava se nešto neverovatno. Iz tajnih ćoškova vlasti u Arilju, pojavljuje se „svemoćna“ odluka, da se pomenuta inicijativa , prkoseći i Ministarstvu kulture i Republičkom zavodu napušta, kao i pomenuti PROJEKAT, usvaja se PDR, koji izmđu ostalog predviđa izgradnju bloka zgrada 5 plus 1 u zabranjenoj zoni zaštite, kao i izmeštanje Konaka na drugu lokaciju, udaljenu od originalne, što je izričito zabranjeno međunarodnim zakonima, koje zahteva UNESKO (IN SITU), a sve u dogovoru sa Zavodom za zaštitu iz Kraljeva, koje nije nadležno za najužu zonu zaštite. Tim zaokretom, svemoćna skrivena grupa iz vlasti dovodi do sadašnjeg stanja. Nigde se slično ovome nije moglo desiti, samo u našem Arilju to može. Imamo u svojoj ogromnoj dokumentaciji potvrde svih ovih manipulacija, ali i divne primere rekonstrukcija Konaka Jovana Obrenovića u Čačku, kao i Konaka u Pirotu, oba pretvorena u Muzeje tih gradova. Imamo obilnu dokumentaciju o svemu napisanom. Borimo se i kroz Komisiju za obnovu Konaka pri Zavičajnom društvu Ariljaca i prijatelja Arilja, kao i kroz skoro formiranu Grupu građana za spas Konaka serdara Jovana Mićića, kneza rujanskog. Ono što nas zabrinjava, to je neočekivano slabo, skoro nikakvo interesovanje Ariljaca, za našu borbu. Pisao sam preko 100 tekstova na fejsbuku, neki su štampani i u „Politici“. Dobio sam nekoliko podrški, „palčeva“, skoro bez komentara. Treba nam pravna, nezavisna od vlasti, pomoć. Tvrdim, da ovo nije politički osnovana sumnja na ovu ili onu stranku. Pogledajte samo datume svih podrški i zaokreta. Videćete da su u pitanju loši ljudi, koji su željni para, iz bilo koje stranke.
Hoćemo li da pobedimo zlo i da ugledamo rekonstruisani Konak uskoro?
Narod treba da se opameti i uzdigne iznad ličnih interesa. Ovo nam je prilika, da zajedno se suprotstavimo skrivenoj organizaciji. Imamo podrške Republičkog zavoda iz Beograda, Ministarstva kulture, (koji javno izjavljuju, „teško je sa Ariljcina“, (misle na Opštinu), ali nam fali vaša podrška, ne „palčevi“ i lajkovi, nego masovnost i zajedništvo, da pokažemo i Čačanima, Piroćancima, komšijama iz Ivanjice, Sremske Mitrovice, da nas nije zaludila malina i šljiva i da imamo i dovoljno kulture, da smo sposobni i da MUZEJ imamo.
Molimo se Sv. Savi, da nam pomogne, osvesti i u radost povede.
Na Sv. Savu 2026. Mišo M. Mladenović, akad. slikar i pisac
