„NEDOSTAJU MI REČI DA OPIŠEM ONO ŠTO SAM TAMO ZATEKAO!“

Spasilo se samo oko 300 muškaraca. Jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu!

Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni.

Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti. Njih je u neku ruku i stid što su preživeli!

AUTOR: Dragan R. Mlađenović

Križarski plan uništenja Srba

Akcioni „križarski“ plan uništenja pravoslavnog Hrišćanstva izneo je pre više od 400 godina papa Kliment Osmi (lat. Clemens Octavus, stolovao od 1592–1605). On je smatrao da se raskol među Hrišćanima može rešiti tako što će trećina pravoslavnih Hrišćana biti prevedena u latinsku veru, trećina proterana u „Sibirsku nedođiju“, a da se ostatak onih u pravoslavnoj veri najpostojanijih – ima nemilosrdno pobiti. Satiranje i zatiranje Srpstva podrazumevalo je uništenje svega srpskog – od kolevke do starca!

Izvođenje satanističko–genocidnih radova povereno je tzv. Hrvatima, tj. Srbima čiji su preci promenili veroispovest i postali rimokatolici. I tako su Srbi latinske vere preko noći postali krvoločni srbožderi.

Već u proleće 1941. po zlu su se istakli razulareni čopori hercegovačkih ustaša, koji su poklali čitava srpska sela. O ovim pokoljima je obavešten i italijanski general Alesandro Luzano, koji je odmah uputio pismo u Rim svom vrhovnom komandantu, dučeu Musoliniju (1883–1945). Ovo potresno svedočanstvo zaslužuje da bude navedeno u celini:

„Dragi Duče,

Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan događaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.

Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire.

Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao!

U velikoj školskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina!

Zločin je neumesna i naivna reč. To je prevazilazilo svako ludilo!

Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načetu vreću soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove!

I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.

Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srbkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je pred decom ubili.

Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure!

Na večnu sramotu naše, rimske crkve i jedan Božiji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao!

Dečak koga smo spasili brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog!

Na slici se vidi General Alesandro Luzano kako stoji iznad jednog preklanog srpskog deteta ispred škole u Prebilovcima. (foto: NOVOSTI)

Od hiljadu i nešto duša u selu više nema nikoga!

Istoga dana, to smo otkrili kasnije, kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 800 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili.

Spasilo se samo oko 300 muškaraca. Jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti. Njih je u neku ruku i stid što su preživeli!

A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.

Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su u tim krajevima zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio!

Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!“