Postoje trenuci koji se ne mere rezultatom, setovima i trofejima, već tišinom koja nastane posle pobede. Tišinom u kojoj i oni koji navijaju protiv moraju da priznaju veličinu. Pobeda Novaka Đokovića nad Janikom Sinerom i ulazak u finale Australijan opena, još jednom su pokazali da pred nama nije samo vrhunski sportista, već pojava koja prevazilazi vreme, godine i sport.
Istorija koja se piše u našem vremenu. „Ko ima veru, taj pobeđuje – priča o Novaku Đokoviću“.
Skoro u 39. godini života, u dobu kada se od šampiona očekuje povlačenje i sećanje na staru slavu, Novak stoji kao nepokolebljiv stub. Ne kao senka nekadašnjeg sebe, već kao najbolji na svetu. To nije više pitanje fizičke snage, već snage duha. Kao da ga je, u ovom vremenu sumnje i posrtanja, neko poslao da podseti šta znače vera, rad, istrajnost i dostojanstvo.
Za Srbiju, Novak Đoković nije samo šampion. On je ime preko kojeg svet uči da postoji jedan ,,mali“, ponosni narod na Balkanu.
U vremenima kada se o Srbima često govori kroz predrasude i političke narative, Novak je bio i ostao najjači odgovor.
Sa srpskom zastavom u rukama, sa jasno izgovorenim poreklom i bez potrebe da se ikada pravda, on je Srbiju iznosio na najveće svetske pozornice… časno, mirno i uspravno.
Kao što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković pokazali svetu domete srpskog uma, tako je Novak Đoković pokazao domete srpskog karaktera i moći.
Tamo gde nauka traži razum, sport traži srce.
A Novak je igrao i igra srcem, noseći u sebi istu onu nit koja vekovima drži srpski narod… veru da se može više, da se ne odustaje i da se ne prodaje ono što jesi.
Nije mu oprošteno što je bio svoj. Nije mu oprošteno što nije pristajao na uloge koje su mu drugi namenili.
Ali upravo u tome leži njegova veličina.
Novak nije bio miljenik sistema, već njegov izazov. I svaki put kada bi stao na teren, stajao je i za sebe i za sve one koji veruju da istina, rad i upornost na kraju moraju pobediti.
Njegove pobede nisu samo sportske. One su moralne. One su dokaz da godine nisu prepreka, da narod nije mali ako ima velike ljude i da rodoljublje nije u glasnim rečima, već u tihom i doslednom nošenju svog imena kroz svet.
Kada jednog dana bude pisana istorija Srbije u XXI veku, ime Novaka Đokovića neće stajati samo u sportskim hronikama. Biće upisano kao simbol jednog vremena, kao dokaz da je Srbija, uprkos svemu, imala čoveka koji ju je predstavljao najbolje što je moglo… snagom, verom i pobedom.
I zato Novak nije samo šampion. On je nada. On je ponos. On je istorija koja se još uvek piše.
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
