Piše: Aleksandar Arsenijević
Taman kada čovek pomisli da nema toga što bi ga iznenadilo, a gospodar Vučić i njegovi nazadnjaci nam stave do znanja da u arsenalu imaju još mnogo toga što će nas ostaviti neme i zabezeknute.
Ako ste kojim slučajem poverovali da je nazadnjački projekat urušavanja institucija na kojima počiva svako normalno društvo završen i da dalje nema, morate sebi priznati da ste se debelo prevarili. Najviša pravosudna institucija u zemlji, Vrhovni kasacioni sud vas je zasigurno uverio da ste u zabludi. Odlukom kojom je bankama dato pravo da zaračunavaju obradu kredita, bez obzira što Srbistanci i neki tamo neuki pravnici smatraju da je reč o perfidnoj i brutalnoj pljački građana, sudije ovog suda nedvosmisleno su nas uverile da interesi i sudbina građana Vučićevu nazadnu vlast interesuju koliko i lanjski sneg, koliko god se zaklinjali u suprotno.
Ali kamo sreće da je to sve!
Ovakvom odlukom koja potire mišljenje koje je ovaj sud izneo pre neku godinu, časne sudije su se opoganili same sebi na glavu. Time je zakucan i poslednji ekser u kovčeg u kome je srbistanska nazadna vlast sahranila pravosuđe.
Samo da li uopšte u svemu ima mesta iznenađenju? Hajde upregnite malo memoriju!
Nije li pre nekoliko meseci tužbe Srbistanaca protiv banaka A. Vučić, pripravnik u kancelariji uvaženog advokata Đukanovića, ocenio kao advokatsku ujdurmu i manipulaciju nesretnim građanima? A kad to kaže najbolji sutudent u istoriji Pravnog fakulteta onda tu ni sudije Kasacionog suda ne treba da imaju dilema. Naprosto, i oni kao i svi srbistanski državni službenici imaju sopstveno mišljenje sa kojim se uglavnom ne slažu i zato podržavaju stav onoga čija se genijalnost i znanje ne dovode u pitanje.
Stoga biće da su ipak u pravu oni što tvrde da su izbori u Srbistanu svojevrsan test inteligencije.
E sad pitanje je kako će to shvatiti žitelji sela koja gravitiraju Moravskom koridoru, gde je sve ove godine nazadna družina neprikosnovena na izborima. Da li će i ovoga puta žrtve otimačine, lepše rečeno ekspropijacije, kojom se u Srbistanu već sedam i kusur decenija, uprkos političkim i “demokratskim” promenama, opet poverovati da se kozi sme poveriti kupus na čuvanje. Odnosno da li će oni što ne daju đedovinu poslušati čačkonačelnika pa posle svega što se desilo sa Kasacionim sudom povesti privatne sporove da bi za svoju zemlju dobili adekvatnu nadoknadu ili će, pre nego zaokruže glasački listić, staviti prst na čelo pa se presabrati ko ih sve ove godine laže, krade i na pravdi boga pravi budalama.
E to je već pitanje za milion dolara.
