Od svih suseda, brži rast cena i sporiji rast BDP-a od Srbije ima samo Mađarska. Iako su u poslednje dve godine plate u dinarima i evrima porasle za 20, a penzije za 29 odsto, životni standard građana sve je manji, jer je istovremeno hrana poskupela 43 odsto
Da li smo mogli da nađemo nekog drugog da sa njim sklapamo strateška partnerstva, pita se ovih dana jedan ugledni domaći ekonomista, komentarišući vest da su prošle nedelje, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana, dve zemlje potpisale čitav niz sporazuma o unapređenju ekonomske i drugih vidova saradnje. I tu ironiju objašnjava konstatacijom da trenutno Mađari jedini od svih suseda imaju višu inflaciju od nas – od maja prošle do maja ove godine kod njih su potrošačke cene porasle 21,5 odsto, a kod nas 14,8 procenata. I jedini imaju manju stopu privrednog rasta – u prvom tromesečju 2023. naš BDP je povećan za 0,7, a njima je pao 1,1 odsto.
U Evropi veću inflaciju od Mađarske ima samo Turska (rekordnih 39,6 odsto), a neznatno brže nego kod nas cene rastu još samo u Moldaviji (16,3 odsto) i ratom zahvaćenoj Ukrajini (15,3 odsto). I pri tome je u prvih pet meseci ove godine inflacija u Ukrajini oborena za osam (sa 23,3 na 15,3 odsto), a u Srbiji za samo jedan procentni poen (sa 15,8 na 14,8 odsto), pa bi već u junu ili julu po stopi rasta cena mogli da preteknemo i ratom razorenu Ukrajinu. Ostale smo, osim Turske i Mađarske, odavno pretekli.
Uprkos tome, ministar trgovine Tomislav Momirović slavodobitno tvrdi da je Vlada godinu dana vodila „ljutu bitku“, „pobedila inflaciju“ i da „cene u maloprodaji počinju da padaju“. Toliko su pale da je sada u proseku sve skuplje za 14,8 nego u maju 2022. I, neće padati, samo će u narednom periodu možda rasti nešto sporije nego do sada. Biće i da je ministar prevideo da su i u maju lane cene bile za 10,4 odsto veće nego u maju 2021, tako da je sada sve u proseku skuplje za 26,7 odsto nego pre dve godine, s tim što su u poslednja 24 meseca cene hrane povećane čak 42,9 odsto. I to je za većinu građana prava mera poskupljenja. Zato sve lošije žive, iako je u tom periodu prosečna neto plata povećana sa 595 na 714 evra, a prosečna penzija sa 250 na 322 evra. „Kvaka“ je, međutim, u tome što su plate nominalno (i u dinarima i u evrima, jer kurs godinama miruje) porasle 20, penzije 29, a cene hrane 43 odsto. Drugi put, pre nego što građanima saopšti da su cene „počele da padaju“, ministar trgovine bi mogao dobro da razmisli kakve efekte takve reči mogu da izazovu kod većine građana, čija je kupovna moć sada znatno manja nego što je bila pre nego što su im plate i penzije postale „najveće u modernoj istoriji Srbije“.
Za fiskalnu i monetarnu vlast u Srbiji, sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i guvernerom NBS Jorgovankom Tabaković na čelu, deprimirajuće svakako deluje i podatak da je trenutno inflacija u svim susednim zemljama, od kojih su neke i manje razvijene od Srbije, značajno niža. U Albaniji je 4,7 odsto, BiH i Hrvatskoj 7,9, Crnoj Gori 8,4, Bugarskoj 10,1, Rumuniji 10,6 i Severnoj Makedoniji 11,3 odsto. A sve donedavno u nekima od njih bila je veća nego u Srbiji – u decembru 2022 je, na primer, u Crnoj Gori bila veća za 2,1 a sada je manja za šest procentnih poena. A samo naši zvaničnici tvrde da smo je – pobedili.
Momirović je u ponedeljak, gostujući kod Ljubice Gojgić na RTV Vojvodine, rekao da će na kraju godine inflacija biti između sedam i 7,5 odsto. S obzirom na to da su cene od januara do kraja maja već porasle za 5,3 odsto, to bi značilo da od sada ne bi smele da rastu više od 0,3 odsto mesečno. Ilustracije radi, u prvih pet meseci rasle su od 0,7 do 1,4 odsto. Za razliku od ministra trgovine, autori Kvartalnog monitora prognoziraju da će ove godine inflacija biti devet-deset procenata.
Svi ovdašnji zvaničnici kao ključni razlog za rast cena navode „uvezenu inflaciju“, ali niko ne objašnjava kako smo „uvezli“ 14,8 odsto, ako je inflacija u Kini samo 0,2 odsto, u Rusiji 2,5, u Nemačkoj 6,1 i u Italiji 7,6 odsto? Jer, upravo iz te četiri zemlje u Srbiju stiže najviše uvozne robe, a kod nas cene rastu 74 puta brže nego u Kini i skoro šest puta brže nego u Rusiji, koja je u ratu sa Ukrajinom.
Za razliku od tempa cena, po kom smo u evropskom vrhu, po stopi rasta BDP-a od 0,7 odsto u prvom tromesečju ove godine Srbija je u donjoj trećini evropske rang-liste, sa sporijim privrednim rastom od čak 28 država. Poseban je problem što od svih suseda sporiji rast, tačnije pad BDP-a od 1,1 odsto ima samo Mađarska. Sve ostale komšije imaju veće stope privrednog rasta – Crna Gora 6,1 odsto, Albanija 4,7, Rumunija 2,8, Hrvatska 2,6, Bugarska 2,3, Severna Makedonija 2,1 i BiH 1,1 odsto.
Da ne ide sve po planu konstatovano je i na poslednjoj sednici Saveta za BDP, 9. juna, na kojoj je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević članovima Vlade predočio procenu da se „na osnovu trenutno dostupnih podataka, do kraja godine može očekivati rast BDP-a između jedan i dva odsto“, te da bi rast od 2,5 odsto mogao da se okarakteriše kao „herojski scenario“. Premijerki Brnabić nije ostalo ništa drugo nego da konstatuje da su ostvareni rezultati „jako loši“, da redovni sastanci Saveta za BDP „nisu dali nikakve rezultate“, da Vlada „neće postići rezultate koji su postavljeni kao targeti“, a sastanak je zaključila porukom da „svi u Vladi moraju biti bolji i brži u sprovođenju svojih aktivnosti, kako bismo došli do planiranog rasta od 2,5 odsto“. Na stranu što čak i ovaj „herojski scenario“ znači da će srpski BDP ove godine, po proceni MMF-a, rasti sporije od svetskog proseka. Još je gore što je doskorašnji „ekonomski tigar sa Balkana“ i „šampion BDP-a“ u prvom tromesečju, ako se izuzmu Mađari, rastao sporije od svih komšija.
autotr:Milan Ćulibrk
