Nakon što je Narodna skupština usvojila set Rio Tinto zakona, narod se pobunio i izašao na ulice, mostove i auto-puteve. Prve subotnje blokade, protest su izrazili građani desetak mesta u Srbiji, a na kojima je prisustvovalo tek nekoliko hiljada građana.
No, radikalni naprednjaci, bez direktne instrukcije kako da se ponašaju, a podešeni na svoja prirodna – radikalna, podešavanja, odlučili su da je najbolje rešenje problema fizički se sukobiti sa narodom. Pa smo videli kako su se ponašali naprednjaci u uniformi u Beogradu, videli smo incidente u Novom Sadu, a videli smo i bager (tačnije utovarivač) u Šapcu koji je u pratnji naprednih batinaša iz „SS“ crnih Škoda krenuo na goloruk narod, među kojim je bilo i žena i male dece.
Pri tom, u Šapcu su naprednjaci trebali da krenu pola sata pre blokade, ali nisu, sačekali su da blokada počne. Mogli su, potom, na dve alternativne rute da prođu (preko Sremske Mitrovice, i preko Obrenovca), koje nisu bile blokirane, ali nisu, i na kraju, sa palicama i čekićima su krenuli pet minuta pre kraja blokade, umesto da sačekaju još pet minuta. Dakle, da su hteli, mogli su u potpunosti da izbegnu da budu blokirani u saobraćaju, no, hteli su sukob.
Posledica nasilja? Bes građana.
Naredne subote u gotovo 50 mesta u Srbiji izašlo je preko 110.000 građana, koji su blokirali saobraćaj dva sata. Svega nekoliko dana kasnije, Vučić je podlegao pritisku i povukao Zakon o ekproprijaciji, a Zakon o referendumu izmenio (doduše, bez one najbitnije izmene o cenzusu za uspešnost referenduma).
Međutim, kako navedene promene zakona nisu zaustavile Rio Tinto, deo naroda je nastavio da protestuje i da blokira saobraćajnice praktično svake subote od tada. Građani su shvatili da je to jedini jezik kojim ova vlast govori – blokada puteva.
Ali, da li je baš blokada saobraćajnica ono čega se Vučić uplašio? Ako pričate sa narodom koji nastavlja sa blokadama, reći će vam da su spremni čak i da istrpe frustracije naših sugrađana koji su zaglavljeni u saobraćaju, i koji ne razumeju čemu blokade, jer taj narod u protestu shvata da će vlast slomiti baš blokadama.
Snaga je u brojevima
I to je delimično tačno. Blokade su uspešno sredstvo nenasilne borbe, ali nisu pravi razlog zbog kojeg je Vučić morao da proglasi poraz. Naravno, blokada saobraćaja ima određene negativne ekonomske efekte, i loša je za ugled države, ali pravi razlog se krije u cifri od 110.000 ljudi u protestu, širom zemlje, što ovaj protest čini najmasovnijim od 5. oktobra 2000. godine. To je ono što napredne radikale sa nešto malo više mozga u glavi brine.
Zbog toga ne smemo izgubiti iz vida da je podrška širokih narodnih masa bitniji cilj od pritiska na vlast. Ova vlast je odnarođena, i povijaće se kako vetar duva, sve dok se ne slomi, iz kog razloga jeste bitno nastaviti sa svim vidovima pritiska, uključujući i blokade saobraćajnica, graničnih prelaza, kao i drugih vidova građanske neposlušnosti.
Ali sama građanska neposlušnost neće uroditi plodom ako se ne proširi kroz ceo narod. Snaga je u brojevima. Zbog toga svaku aktivnost treba planirati unapred tako da najveći krug naših sugrađana bude obavešten, da budu obavešteni mediji, gde je moguće iskoristiti medije da se objasne zahtevi i stavovi, tamo gde nije moguće preko tradicionalnih medija, treba koristiti društvene mreže, i tako dalje.
Drugim rečima, osnovna ideja je da svake subote deo onih koji su u kolima, zaglavljeni u saobraćaju, naredne subote budu u protestu sa nama. To će brže slomiti vlast, nego blokada bilo koje pojedinačne saobraćajnice.
Predsednik pravnog odbora ZZS GrO Šabac
Advokat Aleksandar Mijailović
