REFERENDUM – DAN POSLE: POBEDNICI, GUBITNICI I ŠTA SE ZAPRAVO DESILO?

Referendum. Ishod je očekivan – 60:40. Ni liberalna, ni desničarska opozicija nisu zadejstvovale svoje resurse u opsežnu kampanju protiv izmena Ustava. Kampanja ne obuhvata samo agitaciju za opciju „Ne“, sa reklamama, bilbordima, obilaskom manjih mesta (u Beogradu je režim poražen – 45:55), već i mrežu plaćenih kontrolora koji bi širom Srbije učešćem u biračkim odborima vršili kontrolu nad izbornim procesom. Rasprave o pokradenom referendumu su besmislene kada se ima u vidu da opozicija nije uložila trud u praćenje izbornog toka. Štaviše, navodi o krađi služe skretanju teme da je opozicija namerno dozvolila da Ustav bude promenjen i postala saučesnik Vučića.

Šta je radila opozicija?

Liberalna opozicija je pozivima na bojkot direktno pomogla režimu, zbog toga što nije smela da podgine glas protiv promene Ustava koje su podržale EU i SAD (rušićemo režim neki drugi put). Nije bilo nijednog racionalnog argumenta za bojkot referenduma za koji se unapred znalo da će biti legalan čak i ako na njemu bude učstvovao samo Vučić lično. Pozivi na bojkot referenduma uz objašnjenje da je on nelegitiman, dok se istovremeno najavljuje učešće na aprilskim izborima koji su podjednako nelegitimni, predstavlja bezobrazluk i vređanje inteligencije građana. Dodatno je sulud argument o pozitivnosti niske izlaznosti koja delegitimiše referendum, kao da izlaznost od 25%, naprema zabeležene izlaznosti od 29% menja bilo šta za bilo koga.

Desničarska opozicija je forme radi izjavila svoje protivljenje i na tome se završilo, ako ne računamo naknadno prenemaganje o krađi glasova, koja je jedino mogla biti sprečena ulaganjem sredstava u kontrolu. Iz izveštaja NVO koje se bave nadzorom izbora, kao što je CRTA, jasno se vidi da su nezavisni kontrolori bili prisutni samo u većim gradovima, dok su manja i ruralna mesta bila potpuno prepuštena režimu. Ostaviti kleptomana samog u sobi sa otključanim sefom nije krivica kleptomana, on krade pa krade, naročito ako u tome uživa podršku Zapada i ako ne krade ni od koga konkretno, jer nisu u pitanju izbori sa učešćem partija. Kada nisu direktno oštećene, partije nisu zainteresovane za ishod, naročito ako su neiskrene u svojim namerama od samog početka.

Referendum i besmislenost teorije o sabotaži

Poražavajuće teorije zavere da režim sabotira sopstveni referendum na osnovu izjava Đuke Bizona i toga što nije pokrenula sve svoje aktiviste samo svedoče o intelektualnom ponoru u koji su se sručili i obrazovaniji delovi srpskog društva. Režim je iskoristio onoliko resursa koliko mu je bilo potrebno da nadglasa odgovorne, informisane građane, što i sami možete da zaključite nije preterano teško. Zašto bi režim pokrenuo dva miliona aktivista, ako mu je po dostupnim istraživanjima javnog mnjenja gde se videlo da će izlaznost biti niska, bilo dovoljno da iskoristi upola manje sopstvenih birača. Nijedan šef generalštaba neće poslati milion vojnika na front kada sa satelistkih snimaka jasno vidi da se protiv njega okupila protivnička sila koja broji svega deset hiljada ljudi.

Izgleda da je u Srbiji zaista potrebno biti genije da bi se došlo do zaključka da vlast ne pravi referendumsku atmosferu jer bi time antagonizovala većinu birača u Srbiji, a ne zbog toga što tajno sabotira referendum koji je raspisala kako bi tobože sačuvala korupciju u sudstvu (koju će svejedno sačuvati jer su izmene mrtvo slovo na papiru). Jedini razlog zašto Vučić dobija izbore, pored podrške Zapada, jeste neadekvatnost ponude opozicije. Referendumsko glasanje je noćna mora za režim jer se tu ne bira između Vučića i Đilasa, već se glasa za ili protiv režima. Da su se oba krila opozicije aktivirala, kao što nisu, Vučić bi verovatno bio poražen. Bilo bi u pitanju epsko nadmetanje, dok bi taj potencijalni poraz baš mogao biti inicijalna kapisla za početak pada režima. Pozivanjem na bojkot i negovanjem kulture teorija zavera koja seže decenijama unazad Srbija je lišena šanse da sruši hibridni režim.

Referendum kao poraz politike odbrane teritorijalnog integriteta

Obratimo pažnju i na to da je ovaj referendum još jedan poraz državne politike za odbranu teritorijalnog integriteta države, jer su građani Srbije na Kosovu i Metohiji bili po prvi put onemogućeni da glasaju. Uskraćeno im je pravo da na svojim biračkim mestima na teritoriji Kosmeta glasaju o najvišem pravnom aktu svoje države čak i posredstvom OEBS-a, koji bi kasnije odneo glasački materijal u centralnu Srbiju da ga obradi Republička izborna komisija. Bez obzira da li ste izašli na referendum ili ne ovo se desilo i kalimerovskim bojkotom realnost nije postala nimalo manje opipljiva. Valja primtetiti da za razliku od prethodne krize na Kosovu kada je režim pretio primenom vojske, ovaj put nisu upućene ni verbalne pretnje, sve je zataškano samo da referendum prođe, biće drugih prilika za lažni patriotizam.

autor:Aleksandar Đokić

https://pokreni.rs/