Sloboda govora i izražavanja

0
27

Član 46. Ustava Republike Srbije propisuje pored ostalog i slobodu govora i izražavanja a u pogledu normi o ograničavanju te slobode navodi se da se to može vršiti za slučaj zaštite prava i ugleda drugih.

To znači da se Zakonom koji uređuje rodno senzitivni jezik mogu propisivati sankcije za slučaj nepravilnog oslovljavanja lica ženskog roda u pogledu označavanja imena njihove profesije, zbog diskriminacije po tom osnovu.

Dakle da počnemo ići na kurseve jezika i učenje kako se kaže osoba ženskog pola a bavi se stolarskim zanatom. Da li je „stolarka“ ili „stolarica“. Ako povedemo sa sobom veštaka za jezičke zavrzlame možemo izbeći neprijatne situacije. Samo ko će da plati sve to da bi bilo cakum pakum u pogledu pravilnog izražavanja.

U protivnom u junu mesecu stupa na snagu taj zakon koji preti i sankcijama ukoliko se pravilno ne ophodimo našim rečnikom prema osobama suprotnog pola, jer na taj način može da se izvrši diskriminaciju te osobe.

Profesija nije živo biće i ne može se vezivati za polnu različitost poznavalaca neke profesije. Profesija nije krava ili vo, nije mačka ili mačak, nije Petar ili Petra.

Vidljive su velike podele u pogledu označavanja profesija kojima se bave lica muškog ili ženskog pola. Trebamo znati šta se tim terminima označava bez obzira na pol onoga koji vrši odgovarajuću službu.

Dakle, šta se to označava rečju „psiholog“, „filolog“, „dramaturg“? Da li se tim terminom u prvi plan ističe pol lica koje vrši i obavlja odgovarajuću službu i ima posebno zanimanje ili se tim terminom naglašava i ističe profesija konkretne osobe, bez obzira na pol?

Smatram da je u pitanju ovo drugo i da pod pojmom „filolog“ treba da podrazumevamo osposobljenu osobu koja se bavi pitanjima jezika određenog naroda. Kada završi odgovarajući fakultet osoba bilo kojega pola (do sada je tako bilo) stiče diplomu diplomiranog psihologa koji termin označava isključivo stručnu osposobljenost toga lica da se bavi tim zanimanjem, a koje zanimanje može da vrši lice bilo kojega pola.

Da Vas podsetimo:  Lažu Francuzi, a ko laže taj i krade, kaže naša stara narodna izreka

Dakle, uopšte taj termin ne implicira niti diskriminiše polni dignitet već ističe u prvi plan sposobnost vršenja toga posla, zanimanja. Taj termin sublimira u sebi skup osobina i znanja koje jedno lice mora da ima da bi se bavilo tim zanimanjem, bez obzira na pol. Ne mogu se određene sposobnosti i karakteristike nekog specifičnog zanimanja vezivati za polnu različitost.

Ja nisam stručnjak za jezike, ali zakonsko uplitanje u narodni jezik i govor sa pretnjom sankcijama potpuno je neprihvatljivo.Kako da nazovemo osobu ženskog pola koja je obučena da vozi avion? Da li „pilotica“? Narodni jezik mora da se iznedri spontano a ne da se nameće zakonskim pretnjama. Ne možemo mi sada da ulazimo u parapsihološke razloge davno usvojenog termina „sluškinja“ pa sada isti koristiti kao opravdanje za polno usaglašavanje drugih zanimanja koja obavljaju različiti polovi.

Po mom mišljenju treba dozvoliti svakome da sebe oslovljava kako mu je volja u pogledu takvih reči koja ukazuju na polnu različitost a ne uvoditi zakonsku obavezu i kazne ako neko nekoga oslovi onako kako se ovom drugom nije svidelo. To može da dovede do haosa u pravnom poretku isto kao i primena nekih normi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zanačaja.

Ne može zakon meni naređivati kako ću ja pričati pod uslovom da ne vređam sagovornicu. Ako mi dosadašnji uobičajeni govor za osobe ženskog pola: profesor, doktor, načelnik, izgovorimo na javnom mestu ili u nekom pisanom tekstu koji je objavljen, moglo bi doći do spora.

Ako se državi ne sviđa moj izgovor i upotrebljene reči onda neka to rešava na neki drugi način a ne da uvodi kazne za građane koji bi morali sa sobom da vode jezičkog tumača da ih upućuje kako da pričaju u svakodnevnoj komunikaciji da bi izbegli kažnjavanje zbog diskriminacije suprotnog pola.

Da Vas podsetimo:  Bravo care!

Zbog toga bi Ustavni sud Srbije trebao da donese konačnu ocenu u pogledu rodno senzitivnog jezika a posebno u pogledu ukidanja bilo kojih sankcija za ona lica koje ne žele da koriste u praksi tu vrstu jezičke divergencije.

Piše: Simo S. Stokić, dipl. pravnik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime