BIA me je obavestila da je to uticaj Šolaka na politiku Slovenije, reče Vučić povodom odluke Slovenije da ne da agreman na predlog Srbije za imenovanje Zorana Đorđevića za ambasadora u toj zemlji. Ja ne verujem u to, ali proveriću, pa ćemo u skladu sa tim dati odgovor Sloveniji, reče dalje Vučić.
A šta ako Slovenija ne želi da saopšti razloge, što bi bilo u skladu sa diplomatskim uzusima, jer smatra se da je prihvatanje takvog predloga stvar diskrecione ocene zemlje kojoj je predlog upućen. Sledi li nam tada period „diplomatskog“ prepucavanja sa tom zemljom regiona i kao posledica toga vakum ne samo u diplomatskim već i u svim drugim međusobnim odnosima.
I eto, ogledao sam se i u ulozi proroka. Rekoh u prethodnom tekstu (Politika, opancar.com), da će Zoran Đorđević, direktor pošte, kandidat za budućeg ambasadora u Sloveniji, čim sredi Poštu, srediti i odnose sa Slovenijom – ispostavilo se brže nego što se to i očekivalo.
Mi smo u ovoj zemlji navikli da taj Šolak bude razlog svih naših problema, pa je normalno pretpostaviti da kad se već petlja u naše odnose sa Slovenijom, da to isto radi i sa Hrvatskom, čime bi se dao objasniti i naajnoviji špijunsko-diplomatski rat sa tom zemljom – proterivanje prvog sekretara hrvatske ambasade u Beogradu i uzvratno proterivanje savetnika srpske ambasade u Hrvatskoj.
A kad smo već kod toga, valjalo bi preispitati i razloge proterivanja Vladimira Božovića, bivšeg ambasadora Srbije u Crnoj Gori, mora da su i tu upleteni prsti Šolaka.
I sad, ja razmišljam, ko je taj Šolak koji nam uređuje odnose u regionu. Mora da je to neki jako sposoban čovek, a tajkun, obogatio se a niko da ga uhapsi. Ni njega ni Đilasa – sa sve onih njegovih legendarnih 619 miliona eura, za koga nam se sa najvišeg mesta redovnno saopštava da je i on običan tajkun. A baš bi nam tih 619 miliona eura dobro došli u ovoj izbotrnoj kampanji.
A kad pomenuh izbore – zašto Šolaka za predsednika, kod tolikih grehova koji mu se stavljaju na teret?
Ma pusti to – vaažan je dobar nalog, što bi rekli u onim kladioničarskim reklamama. Imam informacije, da je on spreman da svim penzionerima Srbije podeli po 30 hiljada dinara, što je za 50% više od onog što nudi vlast u ovo ptredizborno vreme.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
Slobodane,
sa Šolakom (ni sa kim drugim) se nisam poredio. Za Vas ne znam. Vi ste igrali tenis na tetenima Energoprojekta, a ja sam radio u Energoprojektu na ugovaranju investicionih radova, u vreme kad je Energoprojekt bio sedma firma u svetu po obimu izvedenih investicionih radova – u inostranstvu. U to vreme Energoprojekt nije imao teniske terene, oni koji su kasnije dolazili su to gradili. A u Intereksportu (Ineksova radna organizacija za spoljnu trgovinu), gde sam kasnije radio, bio sam zamenik Generalnog direktora za ino-mrežu (36 preuzeća i predstavništava čirom sveta), na kraju i direktor Ineksovog preduzeća u Londonu. U Geneksu – treća od tri pomenute nekada velike jugoslovenske firme, nisam mogao istovremeno da radim jer su Ineks i Geneks bili konkurencija jean drugom, nešto kao Zvezda i Partizan. O tim firmama danas, ne želim da govorrim. Toliko, o tome. Oko ovoga se više neću izjašnjavati. Srdačno Vas pozdravljam.
Као што видимо, не сећате се ни Пеђиног имена, који је одушевљен Вашим текстовима. Не сећате се ни када су тениски терени Енергопројекта направљени, ни ко је мога на истим да игра??!! Не сећате се, ко је могао на тим теренима, затвореног типа, да игра? Замислите неки Слободан Млинаревић је ИГРАО! Замислите кога је све у Енергопројекту дотични познавао и да можда зна како је Енергопројект добијао послове по несврстаном свету? Замишљам адвоката, који нема друга посла, него да „иронију“ објављује на свом сајту??!! Тек је бисер: „Toliko, o tome. Oko ovoga se više neću izjašnjavati.“. А зашто?
Kao i uvek u KORENIMA -briljantan tekst g. Čolića. Narodski pisan bez tuđica i stranih fabulacija. Razumljiv svakome ko misli svojom a ne Vučićevom glavom! Kada bi neko mene pitao, ali me nažalost niko ama baš nizašta ne pita, što je opet dobro za g. Čolića, ja bih njega za predsednika! Lepo i oštro piše, razumljivo svakome, pa i o onome koji skokovima sa solitera dokazuje kvalitet srpskih opanaka! Sa druge strane, napisah, to što mene niko ne pita je dobro za g. Čolića. Šta bi on, pošten i učen čovek, sa tim mafijašima koji i posle svake promene vlade- ili ostaju tu gde su ili čak napreduju? Naravno ništa, zato je za nas, njegove čitaoce, ipak bolje da ostane kod svojih tekstova! A predsedničko mesto? Pa o tome ipak još uvek i na našu duboku žalost, svojim manipulacijama i mahinacijama, verovatno i krađom glasova, „dopisivanjem“ glasača u biračke spiskove itd. odlučuje samo jedan čovek u Srbiji. Nažalost, nismo mi te sreće da i taj ON skokom sa nekog solitera, po „receptu“ g. Čolića, pokaže i dokaže narodu ne samo kvalitet srpsih opanaka, što je teško dokazivo jer ON ne nosi opanke nego verovatno braon Santoni loafer preskupe cipele za 2550 € , nego bar da delom potvrdi svoju -tvrdoglavost. Znate ono -ON, pa ON, pa ON i tako u nedogled… A, mi? Gde smo tu mi, narod u Srbiji? E to NJEGA, tog AV, nimalo ne interesuje!
Hvala Petre!
Hvala i Vama g. Čoliću -uz malu ispravku- nisam Petar nego Predrag- Peđa Rakočević.
Živi i zdravi Vi nama bili!
Srdačno
Peđa Rakočević,
dugogodišnji saradnik KORENA, Večernjih novosti, magazina Novosti plus, Kurira i nekih internet portala.
Peđa, izvinjavam se, oprostite. Potpisali ste se sa P. Rakočević. Pokušao sam na fejsbuku da pronađem pravog Rakočevića i nađoh samo na Petra, kome uputih zahvalnicu. A možda je to i dobro – to samo kazuje da se nas dvojica i lično ne poznajemo, te da je korespondencija među nam objektivna.
Изгледа да нисте погледали шта је аутор сам о себи написао: „Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.“. То га је директно похвалио неко ко „разуме“ писанија аутора. Далеко је аутор од ОПАНАКА, а био је успешан привредник у прошлим временима: „(radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu),“. То написа и оста жив.
Slobodane,
– „Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.“. – Vi izgleda niste čuli za ironiju?
– То га је директно похвалио неко ко „разуме“ писанија аутора – DA! – Далеко је аутор од ОПАНАКА – Bogu hvala! а био је успешан привредник у прошлим временима: „(radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu),“. – Izgleda da vi Slobodane niste čuli za Energoprojekt (ne ovaj, nego onaj što je nekada bio sedma firma u svetu po obimu investicionih radova), o Ineksu, Geneksu …
– То написа и оста жив. – Da, a i vi!
Ја сам коментарисао први коментар, а не материјал! Покушао сам, да коментатору скренем пажњу на оно што сте о себи написали. Ја сам наравно „чуо“ та фирме, које помињете. На тениским теренима Енергопројекта сам играо тенис. Да смо Ви и ја били „успешни“, неби Енергопројект попао, као ни бивша нам држава. Зашто нешто озбиљно не напишете о Енергопројекту, Како је и зашто основан, како је добијао инвестиционе радове и како је пропао. Сетите се радног простора. За сваким столом дипл., а ништа не раде! Сама чињеница, да пишете „иронију“ и објављујете у јавност, много говори о нашој успешности. Мене чуди, да Корени објављују и „ироније“. А Шолак је сасвим сигурно неупоредиво успешнији човек од Вас и мене.