VISOKI SAVET SUDSTVA JE REKAO SVOJE
Danas, 17. maja, nastavak je procesa NVO „Da se zna“ protiv Vladimira Dimitrijevića, tuženog zbog „diskriminacije“ počinjene tekstom „U odbranu prirodne porodice“. To se dešava pred Višim sudom u Beogradu, baš u trenucima kad se u Srbiji vodi odlučna borba protiv dženderomanije, koja bi trebalo da bude zakonski usvojena.
To se dešava sa mnom jer sam u „inkriminisanom“ tekstu iskazao jedan hrišćanski i ustavobraniteljski stav. Stav koji se upravo ovih dana potvrđuje.
Naime, Visoki savet sudstva je dao mišljenje da Nacrt zakona o istopolnim zajednicama nije u skladu sa odredbom člana 62 stav 2 Ustava Republike Srbije koji propisuje da se brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Ukazaano je i da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 12 koji se odnosi na pravo na sklapanje braka propisuje da muškarci i žene odgovarajućeg uzrasta imaju pravo da stupaju u bark i zasivaju porodicu u skladu sa unutrašnjim zakonima koji uređuju vršenje ovog prava. ( Iz teksta Nikole Vrzića, Pečat 664, 2021, str 6-7 ).
Sve je to, ustavobraniteljski, jasno.
Zato sam, pre tri godine, i pisao tekst koji je „izveden na sud“.
JEDAN ISKAZ IZ 2017. GODINE
Ali, očito je da oni koji ruše našu budućnost imaju namere podmukle i razorilačke. Znaju oni šta piše u Ustavu Srbije, ali ih se ne tiče. Oni hoće da prodru u škole, o čemu je profesor dr Aleksandar Lipkovski, bivši čelnik Nacionalnog prosvetnog saveta govorio još 2017. godine: „Novogovor je karakterističan za prosvetne reformatore: „kompetencije”, „obrazovni standardi”, „životni stilovi”, „rodna ravnopravnost”. Poslednji termin nastao je zloupotrebom pojma gramatičkog roda u sferi u kojoj se inače ne koristi, u biologiji. Kod neupućenih, termin „rodna ravnopravnost” može da izazove zabunu sa terminom „ravnopravnost polova”, međutim iza njega se krije mnogo dublji i mračniji sadržaj. Uvođenjem sociološkog pojma „gender” i njegovim prevodom kao „rod” na mala vrata se uvodi priča o malom broju ljudskih jedinki koje, igrom prirode i društva, nemaju izgrađen uobičajeni, većinski tip seksualnog ponašanja između polova. Niko normalan, naravno, ne može imati ništa protiv ovih ljudi, kao što nema ništa protiv drugih neprilagođenih ili bolesnih, ali apsolutno je kontraproduktivno uvoditi ovu priču u škole.
A ŠTA RADI NAŠE MINISTARSTVO PROSVETE?
Posle velike uzbune u javnosti oko obrazovnih paketa, koje je pripremila izvesna NVO sa opskurnim nazivom „Incest trauma centar” i koji su nominalno namenjeni „prevenciji nasilja u školama”, a u stvari propagiraju homoseksualne odnose, Šarčević je prividno povukao te tekstove. Ali, samo prividno! Oni se i dalje koriste u školama, a razni aktivisti drže nastavnicima seminare o „rodnoj ravnopravnosti”.To je, čak, i jedan od prioriteta vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava! Kako čitamo u štampi ovih dana, čak i najnovije izmene nastavnog plana i programa fizičkog vaspitanja za peti razred usvojene od strane NPS biće zloupotrebljene za uvođenje izvitoperenog seksualnog obrazovanja, kojim se umesto jačanja raznih aspekata porodičnog života i roditeljstva, jača individualizam i egoizam. Inače, zanimljiv je podatak da je ideolog „rodne” teorije Džon Mani bio vrlo kratko oženjen i nije imao dece.“
Sasvim logično, zar ne?
PROTIV NASILJA? NE, VEĆ PROTIV PORODICE!
U tom istom intervjuu, Lipkovski je naglasio: „Naravno, problem nasilja u Srbiji, a posebno nad decom i među decom, u školi, poslednjih godina je sve veći. To nam je svakako doneo socijalni model Novus ordo seclorum. U tradicionalnoj Srbiji bilo je nezamislivo da učenik u školi opsuje ili, ne daj Bože, udari nastavnika. Borba protiv nasilja u školi, porodici, ulici pa i društvu u celini veoma je važna. Ali, način na koji se to radi u Ministarstvu prosvete zaslužuje svaku kritiku. Angažovanje sumnjivih i nestručnih nevladinih organizacija je za rezultat imalo skaredne „obrazovne pakete”. Umesto borbe za zdravu porodicu, za jačanje pravih moralnih i hrišćanskih vrednosti, za dobrotu, ljubav, marljivost, nesebično davanje i pomoć drugima, dobili smo strašni pornografski tekst koji normalan čovek teško može i da pročita, tekst koji je, pored toga što propagira protivprirodne polne odnose i neprijateljski se odnosi prema porodici, takođe podržava najcrnji egoizam i samoživost. Ovaj tekst u pravom smislu reči truje nevine dečje duše i misli.
Neverovatno je da se u vremenu kad u Srbiji vlada „bela kuga”, kada svake godine imamo sve manje đaka prvaka, kada devojke i mladići ne zasnivaju porodicu do kasnih tridesetih godina svoga života, u takvom vremenu plača i ridanja kako ga je u Vaskršnjoj poslanici nazvao Patrijarh srpski, Ministarstvo prosvete podržava publikaciju u kojoj se doslovno kaže da je „porodični dom najopasnije mesto u modernom društvu”. Ne može se nazvati propustom rezultat rada jedne institucionalne jedinice Ministarstva, tzv. Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije, koja u tom Ministarstvu radi i prima platu i čije su službenice učestvovale u pisanju „obrazovnih paketa”. Ovakva strašna greška zahteva mnogo oštriju reakciju nego što je to povlačenje uputstva o njihovoj primeni i premeštanje odgovarajućih službenica u drugu prosvetnu instituciju – Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Rezultat ovakvog „propusta” trebalo je da bude ostavka ministra.
„Rodna ravnopravnost” je nažalost prisutna i u Nacrtu ZOSOV, svuda gde se govori o diskriminaciji. Bilo bi mnogo bolje koristiti ustavnu formulaciju iz člana 21 Ustava Republike Srbije: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.”“
I ovo je rečeno pre četiri godine.
Kao, između ostalog, prosvetni radnik ja nisam mogao da ćutim.
Pisao sam, govorio i – našao se na sudu.
Ali, ne verujem u pobedu Imperije i njenih laži zvanih politički homoseksualizam nad Srbijom i srpskim narodom.
NAOPAKOSTI NEĆE POBEDITI
Miloš Ković[1], u svojoj knjizi „Zaveti“, jasno pokazuje zašto zlo neće pobediti: „Naše je da činimo onoliko koliko je do nas. Da budemo „mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi“. Proučiti stvarne činjenice i imati ih na umu pri svakoj našoj akciji. Ali slušati glas savesti i postupati po njemu. Setite se reči patrijarha Pavla: „Budimo saradnici Božiji, čineći ono što do nas stoji, i Bog će pomoći da se izbavimo od onoga čemu se mi ne možemo suprotstaviti.“ Suočili smo se sa ogromnom silom. Zapad ima do sada neviđenu moć ubeđivanja, koja se, pre svega, zasniva na medijskom monopolu na istinu i na kulturnoj kolonizaciji skoro cele planete preko masovne, pop kulture, Holivuda i sličnih oruđa. Na nama je da razumemo da smo mi drevni narod, koji je dočekao i ispratio mnogo carstava, nestrpljivih da zavladaju Balkanom i, po mogućstvu, celim svetom. Naš vajar Svetolik Arsić Basara, rođen na padinama Šar-planine, pripoveda kako je, kao pastir na Kosovu gledao prolazak nacističke grupe armija E. On kaže da je tada zaključio da tolika sila mora biti nepobediva, da je to kraj istorije. Ali za samo neku godinu, Hitler i njegova armada bili su prah i pepeo. U Berlin su ušli Rusi. Potrebno je da se i toga prisetimo. Bolja pouka nam ne treba. Dakle, najvažnije je da se to osvešćivanje odigra u nama. To je ono što je Žarko Vidović nazivao buđenjem moralno-istorijske, nacionalne svesti.“(2,251)
Suđenje koje je u toku, nadam se, jedan je od doprinosa buđenju naše nacionalne, ali pre svega moralne i duhovne svesti. A to nije beznačajno. Naprotiv!
[1] Miloš Ković, Zaveti, Catena Mundi, Beograd, 2019.
Izvor: Iskra
