Skoro 20 godina bespravne seče šume uz administrativnu liniju Srbije i Kosova nanelo je Srbiji štetu veću od 2,5 milijarde dinara, pokazuju podaci do kojih je došao CINS. Problem uništavanja šuma na ovom području ne jenjava, a Vlada Srbije planira da sanira štetu do 2021. godine – ako bude bezbedno.
„Strah i neizvesnost su prisutni prilikom svakog izlaska na teren. (…) Veoma često se čuju i rafali iz vatrenog oružja kojima se naoružane šumokradice služe kako bi zaplašile svakog ko se nađe u njihovoj blizini”, objašnjava inženjer šumarstva Dejan Miletić stanje blizu administrativne linije Srbije i Kosova.
Miletić radi u preduzeću Srbijašume, a prema njihovim podacima tokom akcija na suzbijanju ilegalne seče dolazilo je do oružanih napada, hapšenja šumokradica i oduzimanja traktora, konja sa zapregom, motornih testera, sekira.
Cilj je sprečiti seču, jer drva koja poseku odmah obrade i prodaju, uveren je Miletić.
„Bespravno posečena stabla se brzo prerađuju i transportuju na teritoriju AP Kosovo i Metohija, gde se u blizini administrativne linije nalazi veliki broj pilana za preradu drveta”, tvrdi Miletić i dodaje da šumokradice koriste postojeće šumske puteve, ali često prave i nove.
Osim toga, pre izlaska na teren često šalju tzv. izvidnice koje proveravaju prisustvo policije i šumara:
„Na terenu nailazimo i na obeležene markacije i prepreke na putu u vidu grana, stabala ili kamenja u cilju provere da li neko koristi taj put”, opisuje Miletić.
Vidno zabrinut za bezbednost i ekološku i ekonomsku štetu koju uzrokuje seča, Miletić dodaje: „Između 50 i 100 godina će biti potrebno da se šuma oporavi, uz svu našu negu”.
Problem bespravne seče šuma u takozvanoj kopnenoj zoni bezbednosti traje decenijama i pričinjava veliku štetu Srbiji, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Prema podacima Srbijašuma, u proteklih 20 godina je na ovoj teritoriji ilegalnom sečom nestalo oko 636 hiljada metara kubnih šuma, i time oštetilo državu za više od 2,5 milijarde dinara. Samo do kraja oktobra 2019. posečeno je drveće vredno 74,5 miliona dinara.
Naime, od 1999. Srbijašume ne mogu da spreče bespravnu seču u državnim šumama na teritoriji oko administrativne linije jer im je pristup ograničen. Od tada ovo preduzeće faktički ne upravlja gazdinstvima na teritoriji Kosova koje je u nadležnosti kosovskih institucija. Šumari ovog preduzeća, koji treba da čuvaju i održavaju šume, nemaju mogućnost da slobodno pristupe najvećem delu teritorije oko administrativne linije.
Šumokradice to koriste i bespravno seku i odvoze stabla na teritoriju AP Kosovo i Metohija, tvrdi Miletić. Zbog oružanih napada šumokradica, radnici Srbijašuma u ove oblasti idu samo uz pratnju policije i vojske.
Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kaže da naoružane grupe ljudi čine ilegalnu seču na ovoj teritoriji „specifičnom” u odnosu na druge krađe na teritoriji Srbije.
„Bilo je dosta incidentnih situacija kada su od strane žandarmerije, vojske i policije hvatani ljudi na delu, bilo je puškaranja, bilo je stradanja žandarma pre par godina, bilo je pucanja i ranjavanja i počinioca”, opisuje Stamatović.
Rešavanje problema dodatno komplikuje odnos Srbije i Kosova i nemogućnost institucija kao što je policija da zajedno rade na sprečavanju kriminala, ukazuje poručnik kosovske policije Branislav Radović, nadležan za region četiri opštine na severu Kosova.
„Sigurno da bi (bilo) efikasnije i bolje, tako da ne bi moglo da se beži ni tamo ni ovamo, gde god odu oni su kriminalci, oni su ljudi koji nam uništavaju okolinu radi pribavljanja protivpravne koristi, znači verovatno prodaja drva. Njega nije briga što je on ostavio tamo, kako kažu naši stari „utrinu“, mesto gde je sve golo i pusto”, smatra Radović.
CINS je ranije pisao kako kriminalci često koriste pravni vakuum da pobegnu na jednu ili drugu teritoriju i izbegnu hapšenje.
