Srbija za 50 godina: Leta će nam trajati šest meseci

0
44

Nakon 2050. godine, u Srbiji će u poređenju sa današnjicom biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima. Do 2073. godine, za 50 godina možemo doći u situaciju da leta zbog klimatskih promena traju i po šest meseci.

O tome u tekstu za portal Klima 101 piše Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.

Naravno, već smo na tom putu: aktuelna merenja pokazuju da je prosečna temperatura u Srbiji već porasla za 1,8 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa je nekoliko puta veća od nivoa pre nekoliko decenija.

Odgovor na sva ova pitanja leži u fizici Zemljine atmosfere.

„Zakoni koji vladaju u atmosferi sz nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu ‘na krajevima’, u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplave“, navodi se u analizi.

Leta u Srbiji biće sve sličnija mediteranskim, a trajaće i do šest meseci. Srbija se nalazi u „tranzitnoj zoni“, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.

Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.

Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu.

U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije (koji je, doduše, danas već gotovo nemoguć), porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.

Da Vas podsetimo:  Vučić: Nisu nam dali šansu da nešto prihvatimo, ali nema predaje

Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas.

„Pogledajmo, primera radi, tropske noći (kada je minimalna dnevna temperatura veća od 20 °C). U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55: pedeset i pet više tropskih noći, u proseku, svake godine“, dodaje se u tekstu.

U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote.

To je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.

Važno je napomenuti da su toplotni talasi definisani kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim temperaturama u odnosu na prosek u tom delu godine; njih ima, drugim rečima, i tokom neobično tople zime – ali najopasniji su leti.

Usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije (vreme od početka rasta do sazrevanja), a period vegetacije se produžava.

Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana – dva meseca! – u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod.

Najjači osmotreni toplotni talas u poslednjih 500 godina dogodio se u zapadnoj Evropi 2007. godine, usled kojeg je oko 70.000 ljudi, uglavnom starijih, osetljivih i siromašnih, izgubilo život.

U Srbiji, u kojoj svakako treba da očekujemo jače i duže periode toplotnih talasa u narednih 50 godina, trenutno živi veliki procenat stanovnika starijih od 65 godina – oko 17 odsto.

Da Vas podsetimo:  Lekari više pišu nego što gledaju pacijenta – koliko je opasno što ih menja "dr Gugl"

Ali nisu nam stari danas zapravo “ciljna grupa”: upravo je sadašnja generacija mladih ljudi, istih onih koji mogu uticati na buduće ishode ublažavanja klimatskih promena, ta koja će za pedeset godina imati preko 70 godina.

Dakle, mi danas donosimo odluke koje će imati direktni uticaj na našu budućnosti i na dobrobit generacija koje dolaze posle nas. Zbog toga često volim da citiram jednu poslovicu: planetu Zemlju nismo nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naših unuka.

autor:Čedomir Savković

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime