Šta se nas tiče globalno zagrevanje, sunčana prašina izazvana olujnim vetrovima i pocepanim ozonskim omotačem, ratnim sukobima Rusije i Ukrajine, a po najmanje svetska ekonomska kriza. Sve se to odnosi na svet, a mi smo još uvek van sveta. Mi smo i van Evrope i van sebe, a bićemo i dalje, dok nas ne skrate i suze po njihovoj meri. Kraće rečeno, dok nam ne skroje kapu i načisto zaprže čorbu.
Dotle Srbija fura svoj fazon, poznat i nadaleko čuven: vlast za sopstvenu nemoć, nesposobnost i neznanje optužuje opoziciju i prethodnu vlast, a naročito vlast pre prethodne vlasti. Opozicija se tu i tamo kočoperi, ali se trudi da ne zadobije baš veliko poverenje naroda ( ne daj bože šta će ako pobedi na izborima ), a belosvetski moćnici prodaju pamet i iz prikrajka upravljaju rabatnom političkom dereglijom. Njegovo Veličanstvo Birač gleda rijalitije od kojih su najpoznatiji jutrnja, dnevna i noćna obraćanja Sveznajućeg i skupštinska psovačina i pljuvačina u bezbroj slika i prilika. A kad nema toga, mislim zaluđivanja naroda, ima kobasicijada, pršutijada, slaninijada, roštiljijada, pihtijada, kupusijada, štrudlijada, bostanijada, i bezbroj drugih jada..
Za one koji ljube ribu i riblje specijalitete tu su alaske večeri, ribolovačka jutra, deverikine varijacije, i razne druge udicijade i mušičarenja.
A kad se već napune tanka, debela i slepa creva, trči se na Vršačku berbu, Župsku maliganijadu, Subotičko muljanje i Smederevsku jesen. Kolektivno se nalivaju odrasli i deca, zdravi i bolesni, zdravi i bolesni, posrnuli i uzleteli; i podriguju tako suptilno da ih čak u komšiluku čuju. Kupovina kineskog donjeg veša i turskog gornjeg, kao i plastičnih klompi prevazilazi očekivanja i najvećih optimista.
Ove godine Srpske Gurmanske Svečanosti imaju poseban, takoreći istorijski, značaj. Svako je obavezan da pomogne dičnoj nam vlasti da ostane na grbači naroda, ako ne duže a ono bar do kraja mandata. Izbori u ovom trenutku nikome ne bi doneli boljitak. Naprotiv, narod ne bi dobio ništa, a oni drugi bi izgubili sve.
Zato, u znak podrške evropskim naporima, ruskom bratoljublju i kineskom prijateljstvu, kobasičari će napraviti kobasicu, al’ pravu srpsku, što malo ljutne i udara na beli luk, dugačku kao koridor deset. Sopstvenim snagama i bez uplitanja nezajažljivih stranih koncesionara.
Roštiljdžije uveliko rade na pljeskavici kakvu razvijeni svet još nije video. Njene dimenzije su tama kao dugovanja Crvene Zvezde i Partizana. Specijalni savetnici roštilj majstorima biće Terza i njegov pobratim Vučela.
Umesto „Leskovačkog voza“, nazadnog specijaliteta iz onog jednoumnog vremena, biće predstavljena „Evropska diližansa za dugo putovanje“ sastavljena od Makronove šnicle, Šolcovih ražnjića, MMF-ove dimljene kobasice, Lajčakovih ćevapčića i Haške vešalice. Začin je kineski a dodatak za bolji ukus ruski.
Za ljute protivnike mesa, što zbog zdravlja, što zbog praznih novčanika, u ponudi su sladunjavo gorke makrobiotičke grickalice, popularno nazvane „Predizborne folirancije“. Najbolje su kad se uzimaju sa čajem od domaće šarene laže i na prazan stomak.
Dame i gospodo, braćo i sestre, drugarice i drugovi, prijatno uz Bajdenovo crno inauguraciono…
autor: Ljubomir Ilić
