Bata Gašić – čovek od koga se odgovornost odbija

Našao se na mestu ministra unutrašnjih poslova u vreme kada su se u Srbiji za dva dana desila dva masovna ubistva čiji su i počinioci i žrtve deca i mladi ljudi. Nije podneo ostavku niti vlada želi da ga smeni. Predsednik države i onaj koji de fakto donosi sve odluke ponavlja da će pre dozvoliti da padne cela vlada i da se ide na izbore, nego da dopusti smenu Bratislava Bate Gašića. Premijerku Ana Brnabić je na početku skupštinske rasprave o njegovoj smeni mrzelo da makar odglumi da će se o tome voditi polemika, nego je odmah rekla da neće predložiti njegovu smenu, te da u skupštini sedi tek da ispuni formu.

Pokušavali smo da shvatimo u čemu je tajna Bate Gašića i zašto mu se i oni koji traže njegovu smenu obraćaju sa više poštovanja nego premijerki. Slušali smo, gledali i jedina suvisla teorija je da je Gašiću lako da bude „Bata” kada pored njega sede Ana Brnabić i Vladimir Orlić, a na funkciju je došao posle Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića. U atmosferi govora mržnje koji je u skupštini uobičajena, Bata Gašić je shvatio da će sa minimumom ljudskosti i „čarapanske promućurnosti” u najpozitivnijem smislu te reči, odigrati ulogu čoveka sa kojim bi mnogi popili piće čim se kamere ugase.

Premijerka kaže da Gašić odgovorno radi svoj posao i da nije kriv, niti odgovoran za sve što se desilo. Oni koji traže njegovu smenu uporno pozivaju na odgovornost i ostavku koja bi, kažu bila moralni čin i dobar primer kolegama ministrima, baš kakav je dao i ministar prosvete Branko Ružić. Za Gašića to nije dovoljan razlog. Kako je čovek koji je opravdano smenjen 2016. godine zato što je uvredio jednu novinarku, sada došao u poziciju da premijerka i predsednik države uporno nude celu vladu, ali ne daju Batu Gašića.

U skupštini je pored svoje formalne šefice, premijerke Ane Brnabić preuzeo rizičnu ulogu da se sam brani od onih koji traže njegovu smenu. Promišljali smo kako teče njegova misao koja nije naučena na prestižnim univerzitetima, ili na akademiji mladih lidera SNS-a. Ni blizu. Za razliku od mnogih svojih stranačkih kolega on je uspeo da bar prividno vodi polemiku, a ne da se svađa. Otela se neka prikrivena pretnja, neka metafora koju je razumeo onaj kome je upućena, ali Gašić nije upotrebio ni lopovi, ni izdajnici, ni secikese, ni narkomani, ni „stručnjaci” ni fašisti ni bilo šta iz arsenala stranke kojoj, kako kaže, sa ponosom pripada. Iako se kune da će štititi i državu i svog predsednika, on se ne trudi da na njega liči. Nema potrebe.

Kolektivna tragedija ili simbol istorijskog trenutka

On je čovek od poverenja koji sve optužbe odbacuje sa lakoćom. Za vreme rasprave o svojoj smeni uspeo je da odbaci aferu Jovanjica rečima „našli ste mi jednu poruku”. „Helikopter, takođe, nemam nikakav problem sa tim. Gde je taj novinar posle sedam, osam godina koji je trebao mene ili nekog drugog ministra da sačeka na aerodromu i da nas slika zaboga u tom trenutku”. Više puta ponovio je da policajci časno rade svoj posao, to što je ubica iz Mladenovca posle svakog prestupa pušten, pitanje je za sud. U školi Ribnikar je preduzeto sve, organizovane edukacije, školski policajac je bio tu. Gde je bio tačno? To se pravio da ne čuje. Rekao je da se niko iz skupštinske sale nije družio sa Oliverom Ivanovićem koliko se družio Aleksandar Vučić i Bata Gašić. Optužio Nemačku da štiti ubicu, pa porekao, nisu dobro čuli intonaciju rečenice. Nije ga mrzelo da pročita svaki zločin koji se desio za vreme bivše vlasti, a niko nije smenjen. Problem dva minuta sa naplatne rampe Doljevac ne postoji, mogu da se vide bilo kad. Afera Krušik ne postoji to je bila špijunaža. Panić koji divlja ulicama i proziva policiju, nije Vučićev kumić, to je Gašiću važno da kaže. Što ga ne hapse, prećuti.

Pitaju ga poslanici o policijskom nasilju u vreme korone, od odgovara kontrapitanjem da li je država obezbedila dovoljno vakcina i respiratora? „Zašto ne kažete – bravo, bravo predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandru Vučiću, bravo predsednice Vlade, koji ste uspeli u teškim trenucima koji su zahvatili čitav svet da obezbedite za građane Srbije sve to. Ne, niko ne zna da kaže hvala”, kritikuje ministar. O odgovornosti su ga, kaže, pitali po nekoliko puta dnevno.

„Odgovorio sam jasno i glasno – da, osećam odgovornost kao roditelj, kao otac tri sina i kao deda četiri unuka, ali jednako i mislim da smo svi odgovorni, svi kao društvo. Odgovoran sam kao član ovog našeg društva.”

Da li je njegova tajna u tom prirodnom ili dobro naučenom opuštenom nastupu u kojem ne gubi živce i ne podiže ton? Ili u tome što je imao od čega da živi i pre politike pa nije nikome dužan? Gašić jasno pokazuje da su dani kada je mogao biti smenjen davno prošli.

Mnogo je ministara u raznim vladama Srbije na ta mesta došlo tako što im je jedina preporuka bila lično prijateljstvo sa premijerom ili predsednikom države, ali se niko time nije tako javno i tako ponosno hvalio kao ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Predsednika države Aleksandra Vučića i danas zove „šef” iako formalno više nije na čelu Srpske napredne stranke. U rodnom Kruševcu ima neformalni status veoma moćnog čoveka, pa opet, iako naše istraživanje nije reprezentativno, nismo našli nekog ko ga „kune i proklinje”.

Gašićeva biografija svima je dobro poznata, da je iz Kruševca, da se bavio privredom, uvozom kafe, medijima, da je bio baštovan, a da ga zovu „keramičar”. Zna se da je bez velikog iskustva u toj oblasti obavljao tri najvažnije funkcije u bezbednosnom sektoru. Ministar odbrane, unutrašnjih poslova i šef BIA u Srbiji je uspeo da bude za vreme ove vlasti još i Aleksandar Vulin. Možda je to što se na važnim funkcijama smenjuju Gašić i Vulin, kako je rekao lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović „kolektivna tragedija”, a možda jednostavno mera istorijskog trenutka u kojem živimo.

Hoće da pomogne, al voli i da se pita

„Bata Gašić je mnogo učinio za Kruševac. Slobodno piši, ja nikad ne glasam za SNS, ali ne bih menjao Batu Gašića. Svakome je pomogao, od lečenja do zaposlenja, ali voli i da se za sve pita. Uvek se javlja na telefon. U njegovo vreme se Kruševac najviše izgradio. Mnoge je zadužio. Super je tip za kafanu. Većina Kruševljana podržava Batu jer ih je na neki način kupio. Nemoguće je bilo kakvo zaposlenje u Kruševcu, a da njegova nije poslednja. Sve gde se gradi put, škola, bolnica – presudan je njegov uticaj. Ako neko treba da završi bilo šta u Beogradu, da se operiše na primer, Bata izlazi u susret i ljudima koje ne poznaje. U odnosu na prethodnu vlast, Kruševac se preporodio.” Ovo su neki od odgovora koje smo dobili kada smo o Gašiću pitali Kruševljane koji nisu političari. Ako treba još neka potvrda, Gašić se našao na fresci u kruševačkoj Crkvi Svetog Jovana. On je dao pare, on neka se posveti, nije veliki problem za SPC.

On sam u skupštini se nekoliko puta pohvalio da Vučić u Kruševcu osvaja skoro 70 posto glasova i da je njegov cilj da taj procenat bude veći.

„Jedan čovek samo, Aleksandar Vučić, koga poznajem mnogo godina i sve ono što je u tom našem poznanstvu i druženju izgovorio i rekao, uvek je svoju reč i održao. To znaju i građani Kruševca i zato je njegov rezultat 65 posto u gradu Kruševcu, u Rasinskom okrugu je on i nešto veći, blizu 70 odsto, rekao sam i prošli put da sam jako nezadovoljan jer mislim da Aleksandar Vučić treba da ima i imaće 78 odsto u Rasinskom okrugu i u gradu Kruševcu, ali kada dođemo do izbora, naravno, građani Srbije, građani Kruševca, Rasinskog okruga reći će sve to.”

Za premijerku reči hvale su mnogo skromnije.

„Kao što sam bio jako ponosan kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić, moj šef, zato što sve ono što je radio kao predsednik Vlade je dalo fenomenalne rezultate za Republiku Srbiju, čovek jakog autoriteta, velikog znanja, kulture, tako sam ponosan i da bude deo tima Ane Brnabić. Ana i ja se znamo mnogo godina, znamo se i iz nekih drugih… Znala je, recimo, gde su rađene mnogo i jedan sam od prvih koji je dobio, kao gradonačelnik Kruševca, NALED-ovu nagradu za inovaciju, čini mi se, u lokalnim samoupravama i za sve ono što je učinjeno i nemam problem da vam to kažem”, otkriva Gašić.

Prigodno i lukavo naglašava da neke političke protivnike poznaje dugo, dok na primer Aleksandru Jovanoviću Ćuti zamera čak i korišćenje nadimka. „Gospodine narodni poslaniče, ja ne znam otkud ovolika intimizacija da vi mene oslovljavate sa mojim nadimkom. Tako nešto mogu sebi da dozvole u ovoj sali možda Miroslav Aleksić koji me poznaje 25 godina, Srđan Milivojević koji me poznaje 50 godina. Vi, sigurno da ne, jedino ako ta intimizacija ne ide preko kruševačkog Rubina pa mislite da smo time isto”, rekao je u skupštini.

I zaista, Aleksić je više puta rekao da Gašić treba da podnese ostavku, da nije kriv, ali je odgovoran, pa opet ni on nije odoleo da naglasi, kad je reč o kadrovima da je „Bata makar služio vojsku” za razliku od Vulina. Milivojević, takođe Kruševljanin, javio se za reč, rekao da je Gašić odgovoran, ali se više obraćao Orliću, Brnabićki i Vučiću, nego lično ministru.

I moj sin je nečije dete

Tvrdi da je iz lagodnog privatnog biznisa ušao 2008. godine u politiku na nagovor “jednog čoveka”, i da se bori kako bi njegova tri sina ostala da žive u svom Kruševcu i da se bave privatnim biznisom, a ne da lutaju po svetu. CINS je pre osam godina objavio da je Gašić kao gradonačelnik Kruševca dodeljivao novac iz budžeta firmama svoje žene i sina.

„I moja deca moraju od nečega da žive”, rekao je tada za „Blic“ ministar odbrane Bratislav Gašić, upitan o vlasništvu njegovog sina Vladana nekoliko televizija, a dodela sredstava je naravno bila po konkursu. Istraživačka mreža KRIK-a osuđena je po nalogu Višeg suda u Beogradu jer je objavila vest sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj su preneli ono što se dešavalo u sudnici, odnosno citirao prisluškivani razgovor članova kriminalne grupe u kojem se čulo da je direktor BIA-e Bratislav Gašić kod Jotića „na kazanu“. To se već i zaboravilo.

Danas tvrdi da se ne plaši pretnji opozicije kada kažu „odgovaraćete”.

„Pretnje, da ćemo da odgovaramo za nešto, da dosije stoji spakovan. Ne razumem, kakva je to pretnja? Kome pretnja? Rekao sam vam još jutros, nemam nikakav problem da odem na bilo koji poligraf i nemam nikakav problem da za sve što sam uradio protiv zakona odgovaram pred sudskim organima ove zemlje.”

I ponavlja da se jednako bori „da svoju decu sačuva, i svoju stranku i svog predsednika”

Odgovorio je i na to što je neko iz opozicije vlast nazvao bivšim radikalima.

„Ja nisam nikada bio radikal. Da li sam glasao za njih u to vreme? Da. Zašto? Zbog Aleksandra Vučića, znajući ga dugi niz godina i pre toga. Sve ono što je rekao, sve ono što smo dogovorili je bilo ispunjeno.”

Gramatičke nedoumice

Iako mu stalno spočitavaju kako nije dovoljno obrazovan, Gašić se izgleda, ipak, seća nekih jezičkih primera iz škole o značaju interpunkcije. Znate onu priču o zarezu, da li je „Oslobiti ne, obesiti!” Ili „Osloboditi, ne obesiti!” I nje se setio kada je nemačka ambasada reagovala na izjavu da nemački organi štite ubicu Olivera Ivanovića. Iako postoji snimak na kojem se jasno čuje rečenični ritam, Gašić je sutradan uzeo steno beleške i utvrdio da fali jedan znak pitanja!

„Mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke. Imamo slike sa aerodroma u Tirani kada je sleteo, imamo slike kada je ušao u Prištinu, imamo slike kada je ulazio u stan. Naše pitanje je stalno bilo i našim partnerima, prijateljima našim, dajte nam snimke satelitskih kamera, kažu – ne može bila je magla”, rekao je ministar. A sutradan protumačio.

„Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek“, znak pitanja, „da nam daju podatke. Naše pitanje je stalno bilo i našim parterima, prijateljima našim – dajte nam snimke satelitskih kamera. Kažu – ne može, bila je magla.“

Odmah posle toga, skupština je donela odluku da više ne daje steno beleške istog dana, ni novinarima ni poslanicima, ali zvaničnog objašnjenja zbog čega – nije bilo. Nadležni iz skupštine su se podsmevali tvrdnjama da je zbog Gašića, steno beleške su za sada vraćene, do kada ne zna se.

Medeni mesec kratko traje

Kada je postao Ministar odbrane, novinari iz tog sektora sećaju se da ih je pozvao na radni doručak i odmah rekao da ne zna mnogo o poslu koji treba da obavlja, ali da će uvek biti tu za saradnju i da odgovori na sve što može. I to je pozitivno prihvaćeno, jer nije bilo očekivano. Takvi sastanci, ipak, nisu se ponovili.

Kada je postao Ministar policije, isto je na početku mandata organizovan okrugli sto, tada o zakonu o policiji (koji je kasnije povučen), gde nije bio Gašić, ali su bili mnogi stručni ljudi iz MUP-a. Novinari su imali mogućnost da pitaju sve što su hteli, što je takođe bilo pozitivno prihvaćeno, naročito posle Vulina u čije vreme je takav skup bio nezamisliv. I to se desilo samo jednom i nije se ponavljalo. Gašić se nije ugledao ni na još jednog svog prethodnika Nebojšu Stefanovića koji se „slikao” kad god je objavljivao neko veće hapšenje ili lično prebrojavao demonstrante u jaknama. Ne prelistava štampu po jutarnjim programima, umereno je aktivan na društvenim mrežama, uglavnom službeno.